13mar2021 Iznad sela Kostur

Često dobijam pitanja tipa: Šta ima zanimljivo u tim pustim krajevima kroz koje ideš sam? Slično pitanje sam dobio i danas. Moj odgovor je bio: Ništa specijalno. Prvi put sam bio u jednom kraju u koji zalaze samo stanovnici okolnih sela, šumari i lovci. Gazio sam blato i sneg, kvasila me kiša, mirisao sam rascvetali dren i šafran, uživao u lepom pogledu na okolinu i proveo dva sata vremena u neprekidnom kretanju i sređivanju svojih misli pred težak period koji me očekuje.

O pirotskom selu Kostur i njegovoj ,,atrakciji'' - vrelu Bistar, pisam sam ranije na blogu, a i u svojoj knjizi. U svoju novu avanturu krećem sa mesta koje se nalazi u zapadnom delu sela. Tu su napuštena seoska škola, Crkva Svetog Haralampija (Kostur je sedište parohije za nekoliko susednih sela!), groblje i igralište nekadašnjeg FK ,,Hajduk''. Nadmorska visina je oko 425 m:

Kraj koji želim da posetim mi je pred očima. U Kosturu sam bio nebrojeno puta, ali sada prvi put napuštam selo s njegove zapadne strane:

Ubrzo skrećem na put koji će me voditi uz Dugu rudinu - planinsku kosu ili bilo koje se nalazi između doline Pasjačke reke na zapadu i jedne manje suve doline s istočne strane:

Polako povećavam svoju nadmorsku visinu. Za sobom ostavljam Kostur. Nisam prvi put ovde. Prolazio sam tim putem jula 2011. Sada, skoro deset godina kasnije, želim da odem mnogo dalje. Prolazim pored protivgradne stanice. Napuštena je i odavno ne obavlja funkciju zbog koje je izgrađena na proplanku iznad sela:

Na momente pada jača kiša. To ne smeta da imam sve bolji pogled u pravcu sela Ponor i Crnog vrha. Još bliže je put za Babušnicu. Planina Belava je severno od mene i imam je ,,kao na dlanu'':

Dva puta put prolazi ispod strujnih kablova dalekovoda. U prošlosti je ovim krajevima prolazio ,,Via militaris'', zaobilazeći močvarno Barje iza koga se nalazio tadašnji Pirgos odnosno Turres (današnji Pirot). Kada su se pravili planovi za prolazak auto-puta i istočnog kraka Koridora 10, jedna od varijanti (tzv. ,,brdska'') je predviđala da savremena saobraćajnica prođe nedaleko odavde, obilazeći Pirot s njegove južne strane i prolazeći obodom Piirotskog polja.

S moje desne strane je dolina Pasjačke reke. Ova rečica je privremenog karaktera i voda dolinom prolazi samo u određenim delovima godine, hraneći se iz prelepog Pasjačkog vrela. U letnjem periodu potpuno presušuje.

Na oko 600 m nadmorske visine počinjem da gazim sneg. Na jednoj raskrsnici puteva skrećem desno i obilazim uzvišenje, koje je preda mnom. Put ulazi u nisku grabovu šumu:

Zatim put povija levo, na istok, i prelazi preko jednog proplanka. Selo Pasjač je odavde udaljeno oko 4.5 km na jug i jedno je od najnepristupačnijih pirotskih sela. Dolina prema njemu izgleda teško prohodna. Zbog toga put do ovog sela vodi potpuno drugim pravcem, iz sela Rasnice. Nisu daleko odavde ni babušnička sela Vojnici i Radoševac.

Prolazim pored mesta gde se nalazi jedna spomen-ploča. Tu je 2017. poginuo neki čovek. Odavde put vodi na jug. U nizu toponima, vezanih za ovaj kraj, koji označavaju vrhove blagih uzvišenja, nemoguće je snaći se: Blagulja, Veletina glava... Znam da je par kilometara južnije Jasenovica (891 m) i da se iza nje praktično nalazi Pasjač.

Put naizmenično prolazi kroz šumarke i preko proplanaka. Posle otprilike 50 minuta hoda od škole u Kosturu, stižem do najudaljenije i najjužnije tačke svoje relacije. Odavde put polako povija na istok i spušta se ka dolini koja vodi prema Rasnici. Ona bi trebalo da se zove Padinje, južno od nje su Rid i Tumba (907 i 799 m), a severno, prema Pirotskom polju - Guvnište (682 m):

Navigacija na mobilnom telefonu mi pokazuje da ću ovim putem moći da se vratim u Kostur, zaobilazeći dolinu koja se nalazi južno od njega. Prolazim pored lovačke kuće u šumi, jedinog objekta na ovom potezu, a odmah posle nje skrećem levo:

Put me vodi u pomenutu dolinu prema Rasnici, koja je udaljena od ovog mesta oko 3 km vazdušnom linijom. Shvatam da sam u mnoštvu šumskih puteljaka ,,promašio'' onaj pravi - za Kostur. Zbog toga prelazim preko još jednog proplanka i izlazim na put koji će me vratiti na odredište:

Još par slika planinskog venca koji se pruža južno i jugoistočno od mesta gde se nalazim, a iza koga je put za Pasjač i Sinju Glavu. Malo premašuje visinu od 900 m:

Za mene kreće spust ka Kosturu, uz pogled na Belavu i Crni vrh iznad Ponora. Na drugu stranu, u daljini su Vidlič, Crni vrh, Basarski kamen, Gnjilan, Pirot... Venac Stare planine je u magli:

Dolazim do ruba doline koju put obilazi s istočne strane. Samo sat vremena ranije, peo sam se Dugom rudinom s njene suprotne strane:

Put me zatim vodi niz Debeli del i kroz samu dolinu:

U Kostur ulazim iz drugog pravca u odnosu na onaj u odlasku. Nakon nešto manje od dva sata hoda, završavam svoju kružnu relaciju:

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: kružna relacija po brdima, proplancima i dolinama južno od sela Kostur

Rizici: moja uobičajena fraza - ,,kraj je pust i nenastanjen, čuvajte se divljih životinja!''; nije lako snalaženje bez navigacije, topografske karte i čoveka koji poznaje ovaj kraj; nema vode za piće

Komentari

Novi komentar