3feb2019 Sarlah - Šančevi

Krajnji istočni deo planine Belave predstavlja brdo Sarlah koje zadire u dubinu Pirotske kotline i strmo se spušta do samog gradskog jezgra Pirota. Piroćanci su nekada, naročito u prazničnim danima i za vreme leta, mnogo češće nego danas posećivali svoje najbliže brdo. U želji da se situacija po tom pitanju popravi, napisao sam ovaj članak.

Pošto odmalena živim u pirotskom naselju Barje, dobar deo svog detinjstva proveo sam iza poslednjeg niza gradskih kuća, na Kaleu i na brdu Sarlah. Moram da priznam da sam se i ja ranije mnogo češće peo na Sarlah, a da dugi niz godina to sve ređe činim, potpuno neopravdano.

Naravno da postoji veliki broj načina da se popnete na ovo brdo i da ga obiđete za relativno kratko vreme, a evo ideje kako da to učinite na način koji ja uglavnom praktikujem i koji sam primenio i prošlog vikenda.

Polazna tačka za osvajanje Sarlaha mi je bila na nadvožnjaku na ulazu u grad, iznad tunela na magistralnom putu Niš - Sofija:

Pre nego što sam zakoračio na samo brdo, rešio sam da posetim vrelo Banjicu, koje se nalazi ispod nadvožnjaka, u samom koritu Kosturske reke. Mlađi stanovnici Pirota i ne znaju za ovo vrelo, a oni koji su devedesetih godina posećivali buvljak koji se nalazio u podnožju Sarlaha, dobro znaju o čemu govorim. Pošto je voda nešto toplija, žene sa Kalea su ranije ovde dolazile i prale veš, a njegova voda je u letnjim mesecima korišćena za nekadašnji gradski bazen koji se nalazio u parku:

Ovo termalno-kraško vrelo opisivali su još srednjevekovni putopisci na svom proputovanju kroz Pirot. Kvalitet njegove vode nije dobar za piće, ali je dugi niz godina korišćena za potrebe gradskog kupatila, sagrađenog u neposrednoj blizini pred Prvi svetski rat. Zgrada kupatila je na svojoj prvobitnoj lokaciji vidljiva i danas, mada odavno ne služi svojoj nameni.

Vratio sam se na nadvožnjak i brzo se našao na uskoj stazici iznad puta. Ovde su vidljive brojne iskopine za koje se pretpostavlja da predstavljaju ostatke ranovizantijskog gradića Kvimedave (,,Quimedava''), koji je car Justinijan osnovao u VI veku:

Ono što se pouzdano zna jeste da se malo dalje odavde, u obližnjoj borovoj šumici, nekada nalazilo jevrejsko groblje. Pre Drugog svetskog rata, čak i pre oslobođenja od Turaka, Pirot je imao brojnu i uticajnu jevrejsku zajednicu koja je mnogo doprinosila kulturnom i ekonomskom razvoju grada. Većina pirotskih Jevreja je stradala u pogromu marta 1943. godine. Posle 1960. u Pirotu nema nijednog Jevreja, a o njihovom postojanju ima vrlo malo tragova. Takav je slučaj i sa starim jevrejskim grobljem u podnožju Sarlaha, koje je odavno uništeno i zaboravljeno.

Put koji vodi na Sarlah njegovom južnom stranom je dobar iz nekoliko razloga: omogućava lagan uspon bez velikih razlika u visini, pruža mogućnost lepe panorame pazarske strane grada, a obično je i u dobrom stanju jer je izložen suncu i suv, za razliku od često korišćene staze sa severne strane koja je neretko blatnjava.

Ubrzo se prolazi iznad novog nadvožnjaka i tunela na auto-putu koji još uvek nisu u funkciji. Sa porastom visine pogled na južni deo grada je sve bolji:

Po kamenitom terenu, koji nije baš lak za hodanje, brzo se dolazi do jednog mesta na kome se možete odvojiti gore i krenuti do repetitora na vrhu Sarlaha. Na taj način možete znatno da skratite relaciju koju vam opisujem i da je prilagodite svojim mogućnostima. Oni koji žele da idu na Šančeve, produžiće u pravcu zapada. U neposrednoj blizini ove ,,raskrsnice'', koju ja prepoznajem po jednom detalju, a to su ćirilični inicijali Č.T. na jednom kamenu, nalazi se tzv. ,,kristalna pećina'', nekada prava atrakcija na Sarlahu.

Nekada se pećina nalazila na samoj prometnoj stazi, ali su vreme i zaborav učinili svoje, pa je i meni predstavljalo problem pronaći je. Nakon desetominutnog tumaranja po jednoličnom terenu, uspeo sam da je lociram. Nalazi se tačno preko puta velikog skladišta EPS-a u podnožju, u gornjoj polovini brda, a malo pre velikih stubova dalekovoda. Pre tridesetak i više godina znao sam da do nje odem i ,,vezanih očiju'', sa drugovima sam ulazio u njenu unutrašnjost i vadio ,,kristale''. Sada nisam bio nimalo zainteresovan da ulazim unutra. Vrlo je uska:

Pravo iznad pećine, izbija se na jedno mesto na grebenu Sarlaha, odakle je moguće videti i severnu, tijabarsku stranu grada, sa industrijskom zonom. Ovde često zna da duva jak vetar, a tako je bilo i ovog puta:

Odavde je lep pogled i na Šančeve, brdašce pod borovom šumom, koje predstavlja vezu između Sarlaha i planinskog venca Belave:

Ovde je najlakše proći stazicom pored samih dalekovodnih stubova:

Na jugu i zapadu se otvara pogled na pirotsku bolnicu i selo Gnjilan, a brzo se stiže do mesta koje predstavlja raskrsnicu nekoliko puteva. Ovde se nalazi i stari obročni krst iz 1899. godine. Dole levo se može u Gnjilan (odande se do ovog mesta pa i dalje može automobilom), desno se odvaja put za spust u pirotsko prigradsko naselje Sarlah, a pravo produžava put za Šančeve i Belavu:

Ja sam produžio pravo. U ovoj oblasti ima mnogo vinograda. Nažalost sve je više napuštenih, ali ima i onih koje vlasnici kvalitetno održavaju:

Pored vinograda su i brojne vikendice, a sve više je napuštenih. U svakom slučaju ovo je jedno od omiljenih mesta dolazaka vinogradara za njihov praznik Zarezoju ili Sveti Trifun (14. februara). U prilog tome je još jedan krst koji su vredni vinogradari i ljubitelji vina podigli svom svecu 2009. godine. Sa ovog mesta pruža se izuzetno lep pogled na crkvu iznad sela Gnjilan i na planinu Belavu:

Ukoliko želite da se popnete na greben Belave ili siđete u Gnjilan, produžite polulevo i pratite instrukcije koje sam dao na samom početku svoje knjige.

Ja sam najčešće odavde išao gore, do jednog vidikovca na Šančevima koji mi je bio omiljen zbog lepog pogleda na ,,Tigar'' i planinske vence severno od grada. U daljini je moguće videti i Babin zub.

Ranije, kada nisam imao automobil, relacija od moje kuće u Barju do ovog vidikovca na Šančevima, preko Sarlaha, mi je bila omiljena i obično mi je, bez dužih usputnih zadržavanja, trebalo svega 30-35 minuta hoda. Takođe, ovde sam voleo da dolazim početkom nove godine i da uberem badnjak za Božić.

U neposrednoj blizini ovog mesta, koje je na oko 540 m nadmorske visine, nalaze se čuveni ,,kazamati'' na Šančevima - napušteni vojni objekti koji su nekada služili za smeštaj vojske i naoružanja. Tako je recimo u martu 1999. godine, po otpočinjanju vazdušnih napada NATO-a na našu zemlju, moj bataljon Vojne policije (kasnije lociran u selu Gnjilan) svoju prvu ratnu noć proveo upravo ovde:

Sličnih objekata ima na još nekoliko mesta u okolini Pirota. Šančevi su i mesto na kojima se u septembru 1942. godine odigrao i jedan nemili događaj, kada je nastradao Dragoljub Milenković Grca, jedan od kurira Svrljiško-nišavskog partizanskog odreda. On je ovde ubijen na prevaru od strane Bugara, a posle rata je tu bio podignut spomenik. Sećam se da sam kao osnovac dolazio sa školom ovde u posetu spomeniku.

Kao i pre nekoliko godina, kada sam poslednji put bio na ovom mestu, pokušavao sam da po sećanju pronađem spomenik, ali bezuspešno. Nije bilo ljudi u vinogradima koje bih pitao za usmerenje, a lako je moguće da to obeležje više i ne postoji. Ako neko zna nešto o sudbini Grcinog groba, voleo bih da mi o tome napiše svoj komentar.

Odavde je lep pogled na tijabarski deo Pirota, planinu Vidlič i na greben Sarlaha:

Napravivši pun krug oko Šančeva, vratio sam se istim putem do dalekovodnih stubova na Sarlahu i mesta koje se nalazi tačno iznad ,,kristalne pećine''. Odatle sam produžio stazom po grebenu, u nameri da dođem do repetitora na najvišem delu Sarlaha (454 m):

Ovo je najteži deo relacije jer staza u pojedinim delovima nije najjasnija pa treba voditi računa da se ne stane loše i povredi zglob. Do platoa na kome se nalazi repetitor, podignut krajem devedesetih godina prošlog veka, stiže se veoma brzo:

Odavde je lep pogled na grad, a on je sve lepši kako se krećete ka istoku. Pošto se sada približavate gradu, imate osećaj da ćete svakog trenutka zakoračiti u njegov centar:

Staza dalje vodi pored objekta vodovoda koji je ograđen i kome pristup sada nije moguć. Ranije smo kao deca ovde često dolazili i na livadi čak igrali i fudbal, a omiljeno nam je bilo da u vidokrugu prepoznamo krovove svojih kuća.

Ovaj objekat predstavlja u stvari kompenzacioni bazen koji je omogućavao da se voda sa izvorišta Banjica (u podnožju) prirodnim padom dovede u grad i to do njegovih viših delova. Izgrađen je 1961. godine. Kasnije se vodosnabdevanje grada usmerilo na druga kraška vrela u okolini Pirota (Kavak za Pazar i Krupačko vrelo za Tijabaru), Pirot je dobio savremeni vodovod, a izvorište Banjica i objekat na Sarlahu su izgubili svoj značaj.

Nadmorska visina je sve manja, a grad vam je sve bliži i ,,kao na dlanu'':

Sa mesta na kome se Sarlah strmo obrušava ka levoj obali Bistrice, pogled na centar Pirota i tek renoviranu tvrđavu Momčilov grad je ubedljivo najlepši. Ovde nastaju fantastične slike pa pozivam sve sugrađane, koji do sada nisu imali priliku, da dođu do ovog mesta i dožive svoj grad u najlepšem mogućem izdanju:

Na ovom mestu su se nekada palile logorske vatre pred praznik Prvi maj, a pošto je lako dostupno iz parka na Kaleu, možete doći i tokom letnjih večeri i napraviti prelepe slike. Naravno, to je i poziv nadležnima da bolje urede prilaznu stazu sa severne strane Sarlaha, da ovde urede vidikovac za turiste koji će biti osvetljen i posećivan u svako doba dana i noći. To bi bilo i u skladu sa ambicioznim planovima koje opštinsko rukovodstvo ima u vezi Sarlaha, a tiču se njegovog pošumljavanja i pretvaranja u jednu prijatnu gradsku ,,oazu''.

Danas staza, kojom se na Sarlah penje njegovom severnom stranom, izgleda ovako:

Tu na severnim padinama Sarlaha je i jedno mesto koje rado pamte naši najstariji sugrađani. Početkom XX veka ovde je podignuta čuvena terasa (plato), koja je za vreme leta služila za igranke i kao kafana. Do te 1904. godine, Sarlah je bio pust i neuređen, a uređivanje ovog mesta i obližnjeg gradskog parka izvršeno je povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka.

Danas čuvena ploča na Sarlahu, kao i kamene stepenice koje su vodile do nje kroz šumu, jedva odolevaju zubu vremena. Tu se nalazi i jedan krst koji su stanovnici obližnjeg naselja podigli u znak sećanja na neka lepa i davno prošla vremena:

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: jedna od najlepših relacija za šetnju u neposrednoj okolini Pirota, fantastičan pogled na grad

Rizici: kretanje po kamenitom terenu na južnim padinama i grebenu Sarlaha, blato na severnoj strani; na Sarlahu nema vode!

Komentari

Novi komentar
Vladimir Djordjevic
Spomenik se nalazi malo nize od kazamata tj. na stazi koja ide oko sanaca a gleda na industrijsku zonu, verovatno je urasla a moguce i nepristupacna. Slikano 2014.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10202224673647574&set=pb.1511937924.-2207520000.1549363077.&type=3&theater
Pirotski kraj
Vladimire, veliko hvala na ovoj fotografiji. Znam gde se otprilike nalazi spomenik, tražio sam ga tamo u nedelju, ali nisam uspeo da ga nađem.
Nena
Lepe uspomene .Tu sam odrasla .Na Banjicu sa sestrom isla da perem tepihe.A prvi planinarski koraci upravo na Sarlahu.Ko zna koliko puta smo ga presli do sanceva a potom nekada silazili kroz naselje Sarlah ka tunelu i nekadasnjoj kozari mog dede ...Sada kada smo presli sve vrhove Stare kao i susednu Belavu ,Sarlah izgleda tako sicusno a opet veoma drago mesto :)