10mar2019 Čuka i Mali vrh (Vidlič)

Lepo nedeljno prepodne sam iskoristio da obiđem dva vrha na planini Vidlič koji se nalaze severno od grada. Gledam ih svakodnevno - sa terase svoje kuće u naselju Barje, kada od kuće krenem prema centru grada ili sa mosta ,,Gazela'', na putu prema ,,Tigru''. To su Čuka (997 m) i nešto viši Mali vrh (1013 m). Nalaze se zapadno od daleko poznatijeg Crnog vrha (1152 m).

Ujutru, pre polaska, napravio sam sledeće fotografije mesta do kojih sam želeo da idem:

Na Čuki sam već bio dva puta ranije, oba puta u junu - 2003. i 2011. Sada sam rešio da svoju relaciju proširim i na Mali vrh, da ga obiđem sa južne strane, uživam u pogledu na Pirot i napravim pun krug oko dva vrha.

Za polazno mesto, odakle je trebalo da krenem peške, izabrao sam kamenolom Kitku na putu za Planinarski dom i Visok. Znao sam da iznad kamenoloma prolazi put kojim sam prošao u januaru 2012, sa svojim najboljim drugovima, po snegu:

Skretanje sa asfaltnog puta na pomenuti put nije zgodno za parkiranje automobila. Zbog toga treba posle kamenoloma produžiti još 200 m i parkirati auto na proširenju sa desne strane. Sa ovog mesta se pruža lepa panorama Pirota.

Ovo skretanje se nalazi na oko 8 km od centra grada ili tačno 3 km posle naselja Četvrti kilometar. Lako je prepoznatljivo. Put je tvrd, sa kamenom podlogom. Prolazi obodom kamenoloma i prati dolinu između Crnog vrha (desno) i Čuke (levo). U početnom delu ima nekoliko serpentina (oštrih krivina) kojima se povećava nadmorska visina.

Kada sam poslednji put ovde prolazio, nije bilo kamenoloma. U međuvremenu je, nažalost, podignut objekat koji snabdeva radove na novom auto-putu, ali kome, po meni, nikako nije mesto na samom putu za Visok i pred samim ulazom u Park prirode Stara planina:

Posle nekih 35 minuta hoda i posle savladane visinske razlike od oko 240 m, dolazi se do prevoja koga meštani nazivaju Slatina ili Nauši. Ovo mesto je na oko 940 m nadmorske visine i ovde se nalazi raskrsnica nekoliko puteva. Njima se može ići u pravcu čuvene ,,Šiljine farme'' i Planinarskog doma, do sela Dobri Do i Crnog vrha.

Do ove važne usputne tačke može se doći i iz drugog pravca, možda i lakše, ali dužim putem. Na putu za Visok treba proći skretanje (pomenuto na početku teksta) i parking iznad kamenoloma Kitka i na otprilike 1 km pre Planinarskog doma skrenuti levo na makadamski put. On masiv Crnog vrha obilazi sa njegove severne strane, prolazi pored ,,Šiljine farme'' i dolazi do prevoja Slatina sa istoka. Dužina ove deonice, nakon skretanja sa asflatnog puta, je oko 3 km. Ja sam iz dva razloga izabrao uspon od kamenoloma: hteo sam da ponovo pređem deonicu koju sam prošao sa svojim drugovima sedam godina ranije, i znao sam da verovatno na pojedinim delovima drugog, dužeg puta ima dosta blata, pošto je u pitanju severna strana Crnog vrha.

Sa prevoja sam krenuo stazom uzbrdo, u pravcu jugozapada. Otvarao se sve lepši pogled na venac Stare planine na severu i na Del, severni istureni ogranak planine Vidlič, na kome se nalaze dva zanimljiva mesta o kojima sam pisao u svojoj knjizi - kupasti vrh Kitka i livada na Dupnom kamiku:

Staza se ubrzo gubi, a teren je krševit i veoma težak za kretanje. Na jugu se pruža lep pogled na Vlašku planinu i planinu Greben. Na pojedinim mestima ima niskih bedema od naslaganog kamenja:

Prvi zaobljeni vrh na koji se nailazi je Čuka, dok se nešto zapadnije nalazi Mali vrh (sa nešto većom visinom od Čuke), koji je pod zasadom borove šume:

Između ovih vrhova, sa severne strane Čuke, nalazi se nekoliko velikih vrtača. Planina Vidlič je po njima poznata, pojedine imaju po stotinak metara u prečniku i duboke su nekoliko desetina metara. Predstavljaju veliku prepreku kretanju jer se moraju obilaziti. Takođe, ovde su jasno prepoznatljivi tragovi aktivnosti divljih svinja, koje verovatno noću u krdima krstare ovim terenom u potrazi za hranom.

Pred izlazak na sam vrh Čuku počinje da pirka vetar, a lep je pogled na Crni vrh, udaljen oko 1.5 km vazdušnom linijom. Poslednji put sam na njemu bio krajem avgusta 2014, sa svojom ćerkom Dunjom:

Posle dvadesetak minuta hoda od prevoja Slatina, bio sam na Čuki. Sa ovog vrha se pruža jedan od najlepših pogleda na Pirot. Centar grada je vazdušnom linijom odavde udaljen oko 6 km:

Na jugozapadu i zapadu su u vidokrugu Belava, Suva planina sa Tremom, kao i Svrljiške planine, a na severu venac Stare planine sa Midžorom i Babinim zubom:

Pored fenomenalnog pogleda na Pirot i okolne planine, na Čuku treba izaći iz još jednog razloga. Iako to u ovo doba godine nije uočljivo, pouzdano znam da je ovaj vrh pod divljim jagodama. Kada sam ovde prvi put bio u junu 2003. godine, bilo ih je u ogromnom broju pa sam uživao u njihovim zrelim i slatkim plodovima. U istom periodu godine, ali 2011, nisam ih našao u očekivanom rodnom stanju. Ako budete imali sreće i dođete u pravo vreme, na Čuki možete biti nagrađeni i na ovaj način za uloženi trud.

 

Iako je Crni vrh daleko markantniji i poznatiji u poređenju sa Čukom, a uz to i viši za 155 m, bićete pomalo neprijatno iznenađeni kada se nađete na njemu. Zbog konfiguracije terena i gustog rastinja, pogled na grad jednostavno nije moguć, za razliku od Čuke sa koje Pirot izgleda ,,kao na dlanu''.

Ja sam bio fokusiran na obližnji Mali vrh, koga sam nameravao da okružim. Prepreku mi je predstavljala duboka dolina koja se pruža između dva vrha i završava nešto iznad naselja Četvrti kilometar. Nije bilo drugog načina, sišao sam u dolinu i izašao na njenu drugu stranu. U samom dnu doline pronašao sam jedan izvor sa svežim tragovima stoke koja je ovde skoro pila vodu.

Ubrzo sam se našao pored borove šume koja prekriva Mali vrh. Na južnim padinama sam video jednu stazu koja me vodila u pravcu zapada:

Ova borova šuma je lako uočljiva iz Pirota. Verovatno se stazom kreću ovčari iz Dobrog Dola i Gradašnice sa svojim stadima, a možda i lovci. Panorama Pirota je i dalje bila nezaboravna, a u dnu sam mogao da vidim i naselje Četvrti kilometar, kao i deo iznad Berilovca:

Na Malom vrhi je septembra 1943. godine vođena velika borba između pripadnika Nišavske (Pirotske) partizanske čete i bugarske vojske i policije. U toj borbi je učestvovalo oko 600 ljudi, a u njoj je hrabro poginuo Petar Ignjatović Lozovski, prvoborac poreklom iz Gnjilana i jedan od organizatora narodnooslobodilačkog pokreta u pirotskom kraju. Spomenik ovom čoveku se nalazi sa leve strane puta za Visok, stotinak metara ispred naselja Četvrti kilometar:

Ispod borove šume na Malom vrhu primetio sam još nekoliko izvora vode, od velikog značaja za malobrojne preostale stočare i njihovu stoku. Leti verovatno presuše.

Obišao sam borovu šumu i na njenom zapadnom obodu izašao na sasvim dobar put. Levo dole vodi u Gradašnicu preko Kamenite rudine, a ja sam krenuo drugim pravcem koji obilazi Mali vrh sa severne strane:

Krećući se severnim padinama Malog vrha, uživao sam u fenomenalnom pogledu na Staru planinu i Kitku. Duboko dole u dnu doline, nalazi se selo Dobri Do:

Putem prema Crnom vrhu, naišao sam na jednu Ladu Nivu koja je išla u suprotnom smeru:

Predeo me podsetio na dva slična u blizini: od Ozrimskog krsta iznad Pokrovenika prema Naninom kladencu i od Koprivštice prema Oreovici. Primetio sam nekoliko napuštenih pojata, a od nekih su ostali samo temelji:

Posle tačno sat i po vremena okružio sam Čuku i Mali vrh i ponovo se našao na prevoju Slatina. Vratio sam se istim putem do kamenoloma i tako kompletirao izuzetno lepu planinarsku relaciju.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: izuzetno lep pogled na grad Pirot i sve planine u njegovom okruženju

Rizici: kretanje padinama Čuke otežano zbog krševitog terena i dubokih vrtača, sa severne strane Malog vrha blato

Komentari

Novi komentar