Pirot i pirotski kraj

20oct2023 Pređite peške deonicu od Belskog mosta do Gostuše

Ja sam to učinio sa svojim zetom Darkom pre deset godina, 26. oktobra 2013. Ovako je izgledao pogled sa Belskog mosta u rano jesenje jutro (u odnosu na sve ono što je Zavojsko jezero ,,preživelo'' u poslednjoj deceniji tada je bilo dobro ispunjeno vodom):

Impozantni most je dužine 150 m. Ovo mesto je od Pirota udaljeno 22 km. Nastavili smo peške krivudavom i povremeno strmom deonicom do mesta koje se zove Belski krst. Tamo se nalazi skretanje za selo Belu (oko 3 km od mosta). U jesen 2013. put između Belskog mosta i Belskog krsta nije bio asfaltiran. Sada je ova deonica u mnogo boljem stanju:

Brežuljak kod skretanja za Belu je sjajan vidikovac. Sa njega može da se uživa u jednom od najlepših pogleda na Zavojsko jezero:

Prema Gostuši je tada vodio novi asfaltni put. Ovo je najkraća veza Gostuše sa gradom. Zanimljivo je da je formiranjem Zavojskog jezera i izgradnjom Belskog mosta uzvodno prema Pakleštici, Gostuša dodatno udaljena od Pirota za 6 km. Stari put za ovo selo je nekada vodio preko Velike Lukanje, koja se nalazila nizvodno i bliže gradu.

Petnaestak minuta nakon Belskog krsta Darko i ja smo prošli pored skretanja za Vrtibog. Ovo mesto je značajno za planinare jer vodi u široko prostranstvo koje se nalazi između dolina Toplodolske reke, Zavojskog jezera i Dojkinačke reke. Moram da naglasim da je kvalitet puta u njegovom početnom delu vrlo loš i da vodi kroz kraj koji se zove Kaliman. Nadmorska visina na mestu skretanja je 725 m:

Ubrzo se ulazi u selo koje više ne postoji - Veliku Lukanju. Ljudi poreklom iz ovog potopljenog sela ovde imaju svoje vikendice ili održavaju stare porodične kuće koje su bile na većoj visini i odolele nadiranju vode i formiranju jezera, krajem osamdesetih godina prošlog veka:

Jedan put vodi naniže, ka nekadašnjem centru sela koje je u prošlosti predstavljalo centar Srednjeg Visoka. Nakon oslobođenja od Turaka i Berlinskog kongresa Velika Lukanja je postala središte Visočkog sreza, koji je obuhvatao 22 sela i na čijoj teritoriji je tada živelo 10500 stanovnika. Ta vremena su davno prošla...

Za vreme niskog vodostaja jezera nekadašnja Velika Lukanja ,,progleda'' i kuće ,,provire'' iz vode. Prizor zaista zna da bude u isto vreme i zanimljiv i tužan, pogotovo za ljude koji su ovde, na bivšem ušću reke Gostušice u Visočicu, proveli svoje detinjstvo. Od postanka Zavojskog jezera na ovom mestu se nalazi objekat tj. odmaralište pirotskog ,,Vodovoda'':

Darko i ja smo u ovom delu svoje relacije napustili glavni put i pošli obalom Gostuškog zaliva. Uzan je, dubok i u dužini od skoro 1 km se uvlači u dolinu prema Gostuši, severno od jezera:

Stazica vodi do izvora koji se zove Bela vodica:

Vratili smo se na put prema Gostuši. Do sela ima još oko 1-1.5 km:

Poseta ,,Kamenom selu'' je najbolja nagrada za trud učinjen tokom šetnje od Belskog mosta. Darku i meni je trebalo skoro sat i po vremena za tako nešto:

Prošli smo pored seoske crkve. Malo naviše je nekadašnja škola. U toku je bila ,,radna akcija'' - prepokrivanje crkvenog krova:

Krenuti glavnim seoskim sokakom znači nakratko se vratiti u XIX vek:

Nekoliko sitnica ipak stavlja posetiocu do znanja da je moderno doba zakoračilo i u ovo zabačeno selo koje je uspelo da sačuva svoj staroplaninski šarm i duh:

Gornji deo sela je posebno interesantan:

Naš obilazak Gostuše je potrajao više od sat vremena. Istim putem kao u dolasku, preko Velike Lukanje i Belskog krsta, vratili smo se do polazne tačke na Belskom mostu.

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: šetnja lepim predelima u neposrednoj blizini Zavojskog jezera, sada potpuno uređenim, asfaltnim putem; prolaz pored nekoliko mesta koja valja posetiti (selo Belu sa prelepim Belskim vodopadom, nekadašnje selo i centar ovog kraja - Veliku Lukanju, Gostuški zaliv i autentično ,,Kameno selo'' Gostušu)

Rizici: nema