Pirot i pirotski kraj

26jan2024 Nekadašnje pirotsko gradsko kupalište

Kada sam prošle nedelje čuo da će se tradicionalno Bogojavljensko plivanje za časni krst održati baš na njemu, zapitao sam se zašto je za tu svrhu izabran objekat koji praktično više ne postoji. Jeste, i 2023. godine je Gradsko kupalište bilo ,,domaćin'' ovoj vrlo posećenoj manifestaciji, ali prethodnih godina se za krst plivalo i na Nišavi. Nekako mi se čini da Gradsko kupalište, čak i kada je bilo najpopularnije, nikada nije zasenilo baš to kupanje u Nišavi i čuvene ,,brzake'' ove reke nadomak centra grada. Inače, i ja sam par puta prisustvovao plivanju za časni krst na njemu. Ovde su slike iz 2014. i 2019:

Istina, voleo sam da se do njega prošetam zimi. Ovako je izgledalo 9. januara 2011:

A ovako na Božić 2015. godine:

Informacije koje slede sam pronašao na Vikipediji (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Градско_купалиште_Пирот):

Gradsko kupalište Pirot, poznato i pod nazivima ,,Gradski bazen'' i ,,Kompenzacioni bazen 2'', nalazi se nedaleko od centra Pirota, na levoj obali Nišave. Izgrađeno je početkom devedesetih godina XX veka nakon izgradnje brane na Zavojskom jezeru i hidrocentrale u Berilovcu. Na vrhuncu svoje popularnosti bilo je poznato među Piroćancima i kao ,,Pirotsko more'', a svakodnevno ga je posećivalo nekoliko hiljada ljudi tokom kupališne sezone. Premda jedan od najvećih otvorenih kupališnih kompleksa u Srbiji, objekat je napušten nakon letnje sezone 2018. godine i prepušten propadanju.

Nakon izgradnje hidrocentrale u selu Berilovac najpre je na desnoj obali Nišave izgrađen Kompenzacioni bazen 1, površine blizu 24 hektara, koji je bio namenjen prihvatanju najvećeg dela vode iz mašinske zgrade posle njenog energetskog iskorišćenja. Tokom marta 1991. godine uprava Hidroelektrane Pirot donela je odluku da se započne izgradnja drugog, manjeg kompenzacionog bazena na levoj obali Nišave dužine 500 i širine 100 metara. Ideja je bila da se ovaj manji kompenzacioni bazen tokom leta koristi za sportsko-rekreativne aktivnosti kao neka vrsta gradskog kupališta. Finalni radovi na ovom manjem bazenu privedeni su kraju 1994. godine. Gradsko kupalište povezano je sa Kompenzacionim bazenom 1 sifonom koji prolazi ispod Nišave, a projektovano je i da pri velikom vodostaju reke prima vodu koja bi u tom trenutku pretila da izazove plavljenje obale.

Piroćanci su decenijama za kupanje i rekreaciju koristili brzake na Nišavi, ali su izgradnja hidroelektrane i ispuštanje vode u reku doveli do povećanja njenog vodostaja i smanjenja temperature vode. Stoga se smatralo da se Direkcija za izgradnju hidrocentrale donekle odužila Piroćancima izgradnjom Gradskog kupališta.

Tokom letnjih meseci Gradsko kupalište se redovno snabdevalo vodom iz Zavojskog jezera. Kvalitet vode ispitivao je Zavod za javno zdravlje Pirot na nedeljnom nivou. Slogan „Dobrodošli na mesto gde se staroplaninski potoci pretvaraju u more” trebalo je da ukaže da se radi o vodi odličnog kvaliteta, najčešće I i II kategorije, čime su posetioci ovakvog kupališta bili umnogome privilegovani u odnosu na slične kupališne komplekse u drugim delovima Srbije.

Samo kupalište (vodena površina) iz ptičje perspektive ima oblik ribe i podeljeno je na nekoliko zona: ,,rep'' - kao najplići deo prilagođen deci i neplivačima, središnji deo i ,,glava'' kupališta - sa dubinom većom od 3 metra. Kupališni kompleks u celini zauzima površinu od oko 7 hektara, dok se sama vodena površina prostire na 4,23 hektara. Dužina bazena iznosi 470 metara, dok širina varira u pojedinim delovima i kreće se od 60 do 120 metara. Uzak pojas plaže i početni, ulazni deo samog bazena su betonirani, dok je ostatak bazenskog dna pošljunčen. Mulj koji se godinama taložio na dnu bazena potpuno je očišćen pred početak sezone 2008. godine, kojom prilikom je dno pošljunčeno sa 3000 kubika šljunka. Kupalište poseduje veliki tobogan kao i terene za odbojku na pesku, fudbal na pesku, asfaltni teren za košarku, nekoliko betonskih stolova za stoni tenis, dečije igralište na obali, potom golove, koševe i mobilijar sa toboganima u vodi. Pred početak svake sezone vršena je dezinfekcija i dezinsekcija kupališta, a postavljane su i bove koje označavaju bezbednu zonu za sve kupače.

Zvanično su, u javnosti i medijima, sve poteškoće oko organizacije rada kupališta počev od 2013. godine predstavljane u kontekstu nesuglasica na relaciji Opština Pirot–HE Pirot. Takvim nesuglasicama pridavan je i politički, odnosno stranački karakter. Nesuglasice su dostigle vrhiunac 2016/2017. godine... Letnja sezona na Gradskom kupalištu Pirot poslednji put je organizovana 2018. godine. Neizvesnost u pogledu organizacije, obustave rada, narativ plasiran od strane zvaničnika koji je pažnju građana vezivao za druge postojeće i planirane objekte takve vrste, morali su uticati na opadanje interesovanja Piroćanaca za gradsko kupalište. Deo njih okrenuo se sličnim objektima izgrađenim u susednim opštinama. Na taj način je kompleks, koji je deceniju ranije prihvatao više hiljada ljudi na dnevnom nivou, tokom svojih poslednjih sezona znatno izgubio na popularnosti.

Relativizacija problema napuštenog kupališta odvijala se u nekoliko „koloseka”. Dok su jedni, mahom pripadnici starijih generacija, u javnosti evocirali uspomene na nišavske brzake svoje mladosti, a drugi najčešće govorili o dostupnosti zatvorenog i izgradnji novog otvorenog bazena u budućnosti, po mnogo čemu jedinstveno i jedno od najatraktivnijih gradskih kupališta u Srbiji prepušteno je zubu vremena, obraslo u korov, sa ruiniranim objektima i rekvizitima usled varvarskih ispada pojedinaca.

Nažalost, ovaj objekat, lepo zamišljen ali loše održavan, više ne postoji i ne služi svojoj osnovnoj nameni. Više nije ni bezbedno prošetati do njega, a kamoli proći kroz njegov kompleks. Slike koje slede treba da nas podsećaju na neka lepa vremena, ali i da nas stalno podsećaju na činjenicu da teško upravljamo potencijalima koji su nam tu, ,,pred nosom'', i koje nam je priroda ponudila na korišćenje...

Trajanje relacije: šetnja kejom pored Nišave uz obilazak bivšeg Gradskog kupališta mogla bi do potraje oko sat vremena

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: nekadašnji kupališni kompleks, nekada jedan od najvećih i najlepših u Srbiji, sa najkvalitetnijom vodom, sprovedenom iz dubine Zavojskog jezera, nažalost, danas napušten i prepušten propadanju

Rizici: prelazak železničke pruge na neobezbeđenom mestu, na stazi do kupališta; uveče i noću je poseta ovom mestu krajnje nebezbedna