Pirot i pirotski kraj

23aug2019 Posetite Toponicu i Kosmovac, belopalanačka sela u podnožju Suve planine

Toponica i Kosmovac su od Pirota udaljeni 45 odnosno 50 km. Od Bele Palanke ova rastojanja su 19 odnosno 24 km i u tom pogledu ovo su jedna od najzabačenijih sela u belopalanačkom kraju. Smeštena su ispod najvišeg dela Suve planine, na mestu gde se jedan njen ogranak odvaja u pravcu severa od glavnog venca (koji se pruža pravcem severozapad - jugoistok) i zalazi duboku u Belopalanačku kotlinu, sve do sela Vrgudinca.

U ovim selima sam bio dva puta - 18. marta 2015. i 26. avgusta 2018. Pokušaću da vam opišem način dolaska do njih i da vam njihovu lepotu dočaram fotografijama, a to ću učiniti kombinacijom slika nastalih u dva navedena datuma.

Za dolazak do Toponice i Kosmovca ne postoji veliki izbor - bicikl, motor, terensko vozilo ili peške. Najvažnije je da na magistralnom putu Pirot - Niš, u selu Crvena Reka, skrenete na dobro poznatom mestu levo (gledano iz pravca Pirota i Bele Palanke), istom onom gde se ide za plantažu lavande (pisao sam o tome pre otprilike dva meseca) i prevoj Ploče:

Za razliku od puta za plantažu i Ploče, ne skrećete odmah desno nakon napuštanja magistrale, već nastavljate pravo dolinom Crvene reke. Ovo je trasa budućeg autoputa i upravo od sela Crvena Reka on će ići potpuno drugačijom putanjom u odnosu na postojeći magistralni put, u cilju obilaženja teško prohodne Sićevačke klisure. Dakle novi auto-put u Crvenoj Reci skreće praktično pod uglom od 90 stepeni u odnosu na magistralu, a zatim iza sela Glogovca skreće naglo u pravcu Bancareva, Jelašnice, Niške Banje i Niša. Na taj način potpuno izbegava Sićevačku klisuru i prolazi južno i od starog puta za Niš preko Ploča. Prolazi izuzetno zanimljivim krajevima, sa predivnim pogledom na Suvu planinu, koji nam ranije nisu bili poznati jer u tom delu ranije nije postojao nikakav značajniji put.

Pretpostavljam da je deonica od Crvene Reke do Glogovca (oko 4 km) i dalje veliko gradilište putara jer je završetak istočnog kraka Koridora 10 najavljen za nastupajuću jesen. Evo kako je to izgledalo u avgustu 2018:

Neću detaljnije opisivati Glogovac. Treba proći kroz ovo selo, a zatim se na izlazu iz njega snaći u spletu puteljaka izukrštanih sa trasom auto-puta. Treba doći do mosta na Toponičkoj reci (nedaleko odavde ona se spaja sa Vetanskom rekom i gradi Crvenu reku), koji se nalazi južno od sela. Neposredno pre ovog mesta desno se odvaja put koji vodi za selo Vetu i Vetanski manastir. O ovim predivnim mestima pisaću nekom drugom prilikom. Znači, za Toponicu i Kosmovac ide se levo, preko mosta:

Možete da vidite da je pogled na Suvu planinu fantastičan. Gledana sa severa ona izgleda kao neki ogromni zid, štit ili okamenjeni talas, a pošto su to njene severne padine, snega ima i u proleće.

Do Toponice ima oko 3.5 km. Put ide u pravcu Trema i, za razliku od mog prvog prolaska njime u proleće 2015, prošlog leta sam bio prijatno iznenađen jer je bio asfaltiran:

Toponica je lepo selo kroz koje protiče Toponička reka. Marta 2015. do njega sam došao peške od mosta na ovoj reci iza Glogovca. Pre Drugog svetskog rata imalo je preko 800 stanovnika, a danas je, kao i čitav ovaj kraj, na granici potpune depopulacije. Prema popisu iz 2002. ovde je živelo 68 ljudi. U selu je puno napuštenih, starih kuća:

U centru sela se nalazi jedno lepo mesto. Na levoj obali rečice, na jednoj zaravni, smešteni su stari zadružni dom (ili seoska škola, nisam siguran) i spomen-česma, posvećena palim borcima iz ovog sela. Tu je i jedno zanimljivo etno-dvorište:

Za Kosmovac se produžava dalje. Prelazi se još jedan most na Toponičkoj reci i nadalje ona ostaje levo od vas. Kako sam prošlog leta kod zadružnog doma u Toponici ostavio auto i put Kosmovca krenuo peške, bio sam oduševljen kada sam shvatio da put nije asfaltiran samo do Toponice već da asfalt produžava i u pravcu Kosmovca. Nisam želeo da sebi uskratim uživanje u lepoj prirodi i pejzažima Suve planine pa sam nastavio peške. Setio sam onoga što sam napisao u svojoj knjizi, ne tako davno:

Put od 5 km udaljenog usputnog sela Toponica je najblaže rečeno u katastrofalnom stanju. Zbog toga u Kosmovac ne dolazi autobus, a najbliža stanica i prodavnica su u Crvenoj Reci. U selu nema fiksnih telefona, a signal mobilne telefonije dostupan je na svega nekoliko mesta. Ljudi ovde žive veoma teško - oni mlađi, još uvek neistrošeni od teškog rada, uglavnom se bave drvarenjem, a stariji stočarstvom. Najveći problem je što zbog puta u ovo selo ne dolaze ni lekari. 

Sada sve izgleda drugačije:

Kraj je prelep, izuzetno bogat šumom i vodom. Nažalost, asfaltiranje nije urađeno do samog Kosmovca. Asfalt prestaje na otprilike 1 km pre sela:

Posle jednog sata hoda od Toponice stigao sam do Kosmovca, sela za koje sam smatrao da je zaboravljeno praktično od svih i da ga posećuju samo drvari, lovci, planinari i avanturisti. Na mene je marta 2015. ostavilo izuzetan utisak. Ovde sam video i neka od najneobičnijih transportnih sredstava koja se koriste za prevoz ljudi i izvlačenje drva, a koja više liče na borbena oklopna vozila:

U Kosmovcu se najviše čuju dva zvuka: lavež pasa i rad motornih testera. Meštani tvrde da su posle Drugog svetskog rata kažnjeni od komunista, jer je poslednja grupa četnika streljana upravo u ataru njihovog sela.

Kosmovac po popisu iz 2002. ima 110 stanovnika. Danas ih je sasvim sigurno mnogo manje. Po popisu iz 1948. u selu je živelo 411 ljudi. Nalazi se na oko 740 m nadmorske visine.

Iznad sela se gorostasno uzdiže Suva planina. Visoko gore je njen najviši vrh Trem (1809 m), a malo dalje su Đordina čuka (1735 m) i Pasarelo, meni dobro poznato mesto na kome se venac Suve planine povija pod pravim uglom. Istočno i severoistočno od sela, na bočnom vencu Suve planine, uočavaju se Rženac (1459 m), Preslap, Divna gorica (1389 m), Bogov vrh (975 m)... Najlepši pogled na ova mesta je sa platoa na kraju sela gde se nalazi napuštena seoska škola:

U avgustu 2018. to je izgledalo ovako:

Svi koji su posetili ovaj kraj znaju da je uspon na Trem sa severne strane, iz Kosmovca, praktično nemoguć. Visinska razlika od sela do vrha je preko 1000 m, pri čemu nekih 400 m pri vrhu predstavlja golu stenu sa nagibom od skoro 80 stepeni.
Međutim, pojedini alpinisti iz Srbije su uspeli da ostvare i taj poduhvat koji je za njih predstavljao višečasovnu pa čak i celodnevnu avanturu. Najspremniji i najhrabriji su to učinili zimi, a pored velike strmine i smrznutog snega i leda u žlebovima na litici, najveća opasnost, prema njihovim rečima, pretila im je od snežnih lavina.

(https://vrabacusteni.wordpress.com/tag/suva-planina/ tekst ,,Severna strana Trema ili o lavinama i kosmičkim vevericama’’ od 21.03.2009, autor Vrabac)

Iza stare seoske škole nalaze se temelji započete crkve, koja zbog nedostatka para nikada nije završena. Tu se, na mestu nekadašnje crkve, nalazi stari krst i veoma zanimljiva spomen-ploča, jedinstvena u pirotskom kraju. Posvećena je četnicima ,,postradalim od partizanske ruke'', u julu 1942. godine:

Bilo je priča da se na mestu seoske škole u Kosmovcu planira izgradnja planinarskog doma, da će u ataru sela, na prostoru Vlaške poljane biti podignut Hram Svetog Nikete Remezijanskog i čitav Duhovni kulturno-obrazovni centar. U te priče i sami meštani ne veruju, odavno razočarani i iznevereni od svih. Vama to ne treba da predstavlja prepreku, da se odvažite, izdvojite malo svog slobodnog vremena i posetite ovaj kraj izuzetne lepote.

Trajanje relacije: oko 5h (računajući polazak iz Pirota autom i prelaženje deonice od Toponice do Kosmovca peške)

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepi kraj u ,,skutu'' Suve planine, sa fantastičnim pogledom na njene severne padine i bočni ogranak u pravcu Bele Palanke

Rizici: završni radovi na novom auto-putu u okolini Glogovca, blato karakteristične crvene boje nakon prestanka asfalta i u samom Kosmovcu, kraj je prilično pust