Pirot i pirotski kraj

17sep2019 U podnožju Belave potražite dolinu Sedlar

Priča se da je u ovom mestu, udaljenom oko 7 km od Malog Suvodola, nekada bilo naselje. Tu je navodno poginuo neki Turčin pa su Turci osudili stanovnike obližnjih sela da plate krvninu. Kako ostali nisu imali para, krvninu su platili Suvodolci. Tako je Sedlar postao deo atara sela Mali Suvodol. Stanovnici obližnjeg Ponora najčešće ga nazivaju Mrtvina. Tu je za vreme Drugog svetskog rata prolazila demarkaciona linija koja je razdvajala Nedićevu Srbiju i Bugarsku.

(Dr Jovan V. Ćirić i Novica Živković: ,,Legende i predanja o selima pirotskog kraja’’ - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)

Postoji nekoliko načina dolaska do ovog malo poznatog mesta. Ja sam isprobao dva - detaljno ću opisati samo jedan jer smatram da drugi način nije dovoljno bezbedan. Na vama je da odlučite kako da dođete do ove mistične doline, ukoliko želite da se upustite u malu avanturu. Treći način dolaska u Sedlar, iz belopalanačkog sela Telovca, nisam istraživao.

Najbolji put do Sedlara prolazi celom svojom trasom kroz teritoriju opštine Pirot. Na oko 9 km od Pirota prema Ponoru, neposredno pre nekada velike plantaže višanja, treba skrenuti desno na zemljani put. Ovo mesto je neugledno i nije ga lako prepoznati. Reći ću da se nalazi tačno 1.5 km posle skretanja za selo Mali Suvodol, a da se oko 500 m nakon njega, s leve strane puta za Ponor, nalaze jedan veći objekat i jezerce koji se koriste za potrebe obrađivanja okolnih parcela. Nadalje nema nikakve markacije i potrebno je pažljivo pratiti uputstva. Ja sam poslednji put tuda prolazio 9. juna 2018:

U svom delu put nije posebno interesantan. Desno od njega su krčene površine (nekada zasad višanja), a usput se mogu videti i lovačke čeke:

Zatim se prolazi kroz retku hrastovu šumu. U ovom delu ima dosta odvajanja i nije lako orijentisati se, ali treba biti uporan i pokazati malo veštine snalaženja u nepoznatom i pustom kraju i stalno se kretati u pravcu severozapada, bez naglih skretanja.

U ovom delu, s leve strane puta, u mestu zvanom Zajednica, nalazi se jedna izuzetno lepa livada. Meni je posebno draga jer sam na njoj nekad davno brao pečurke:

Nakon otprilike pola sata hoda od asfaltnog puta, put ulazi u dolinu potoka koji teče ka Malom Suvodolu. Meštani ovaj potok nazivaju Dolinska reka i na njega se ubrzo nailazi. Nekoliko puta se prelazi s jedne na drugu njegovu obalu:

Na slikama možete da vidite da je vode u potoku bilo, iako je reč o početku leta. Ovde sam prolazio u raznim periodima godine i u različitim vremenskim uslovima i mislim da nikada Dolinska reka nije bila bez vode.

Nedugo zatim kreće blagi uspon, a potok ostaje duboko dole, s leve strane puta:

Ključno mesto na putu do Sedlara je prevoj koji se nalazi između Belave, sa istočne, i Crnog vrha (890 m), sa zapadne strane. Udaljen je oko 4 km od skretanja sa puta za Ponor i u junu 2018. ovde sam bio nakon tačno sat vremena hoda od polazne tačke:

Levo od ovog mesta se uzdiže pomenuti Crni vrh, jedan od brojnih vrhova u pirotskom kraju sa ovim imenom. Pre otprilike petnaestak godina pokušao sam da se na njega popnem sa starog puta Pirot - Bela Palanka, izabravši za početak uspona okolinu velikog kamenoloma iznad Ponora. Međutim nisam uspeo u svojoj nameri jer su južne padine Crnog vrha prilično neprohodne. Na sledećoj fotografiji se vidi da je istočna strana Crnog vrha izuzetno šumovita pa sam sebi postavio jedan od zadataka za bližu budućnost - osvajanje Crnog vrha kod Ponora. Ovaj vrh se vidi i iz Pirota.

Posle prevoja krajolik se menja i počinje zadnja trećina puta. Od ovog mesta put kreće pravo naniže u dolinu:

Potvrda da ste stigli u Sedlar je velika napuštena pojata. Po mojoj proceni, udaljena je oko 6 km od mesta gde se ostavlja automobil. Meni je za prelazak tog rastojanja toplog junskog dana bilo potrebno oko 1h 20 minuta hoda.

U neposrednoj blizini pojate je česma sa hladnom vodom. Nekada je služila kao izvor vode za piće i kao pojilo za stoku. Sada samo povremeno okrepljuje svoje retke posetioce. U vreme moje poslednje posete ovom mestu, u blizini sam video meštane koji su ubirali seno.

Nadam se da sam zainteresovao ljubitelje prirode i avanturiste da potraže ovo mirno i skriveno mesto. Evo kako je Sedlar izgledao zimi, 27. decembra 2011, kada sam do njega stigao opisanim putem, po hladnom vremenu i gazeći dubok sneg:

A evo kako je to mesto izgledalo 2. maja 2014, u sasvim drugim vremenskim uslovima:

Tada sam do Sedlara stigao iz suprotnog pravca, dolinom Sedlarskog potoka iz sela Čiflik u opštini Bela Palanka. Ovaj put je nešto kraći (oko 5 km ili 1h 15 minuta hoda), ali je izuzetno naporan i nikako ga ne preporučujem. Naime, u gornjem delu Sedlarskog potoka staza koja vodi iz Čiflika se potpuno gubi i teren je veoma teško prohodan. Tada sam primetio i jednu interesantnu pojavu - pomenuti Sedlarski potok se gubi (ponire) u dolini pre Čiflika. Jedino se za vreme jačih voda može videti ispod novog auto-puta koji prolazi kroz ovo belopalanačko selo. Tako je u proleće 2014, i pored obilja vode u Sedlaru, korito potoka bilo gotovo suvo na ulazu u Čiflik.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepa dolina sa prostranim livadama, bogata vodom

Rizici: opisani put zna da bude blatnjav, nema markacija pa je potrebno biti koncentrisan i ne praviti nagla skretanja sa glavnog pravca; divlje životinje - kraj je prilično pust