Pirot i pirotski kraj

28may2020 Sećanje na uspon na vrh Pleš (Svrljiške planine)

Neću da budem lažno skroman. Popeo sam se na sve znane i neznane vrhove u pirotskom kraju, na svim planinama u okruženju grada gde živim. Zbog čega mi je Pleš, na koji sam se popeo zajedno sa svojim kumom Marjanom 16. aprila 2016, ostao u sećanju kao jedan od najteže dostupnih vrhova? Pre svega, zbog velike visinske razlike koju smo morali da savladamo sa polaznom tačkom u selu Gradištu - oko 800 m. Drugo, zbog konstantnog uspona i izuzetno teškog i nepreglednog kamenitog terena u većem delu relacije.

Pleš me oduvek privlačio svojim atraktivnim položajem. Voleo sam da njegove padine posmatram putujući deonicom između Bele Palanke i Sićevačke klisure. Zajedno sa dubokim rasedom Koritištem u svojoj neposrednoj blizini, prosto me mamio da ga osvojim. U proleće 2016. sve potrebne kockice mozaika su se složile i ja sam sa svojim kumom krenuo u avanturu.

O Gradištu sam već pisao. Mi smo u ovo selo, na krajnjem zapadu belopalanačke opštine, stigli putem iz naselja Dolac na magistrali Pirot-Niš. U januaru ove godine sam u Gradište stigao iz Sićevačke klisure, kroz tzv. Ćirićev prolaz. Mnogi planinari za uspon na Pleš biraju upravo ovaj način što još više otežava relaciju i čini je još atraktivnijom. Pogled na Pleš iz Gradišta izgleda ovako:

Put iz centra sela vodi na sever. Omogućava lep pogled na rub Sićevačke klisure i na brdo karakterističnog oblika i naziva - Oblik (901 m):

Sa približavanjem mestu gde ćemo otpočeti glavni uspon, jugozapadne padine Svrljiških planina deluju prilično negostoljubivo:

U dnu udoline prelazimo jedan potok i nailazimo na jako vrelo sa hladnom vodom. Mislim da se naziva Kovačevac. Nalazi se na oko 15 minuta hoda od sela. Planinari treba da ga dobro zapamte jer je to poslednje mesto na usponu na Pleš gde se mogu snabdeti vodom:

Nedugo zatim, nailazimo na putokaz koji nas usmerava ka vrhu. Ono što nam je tog lepog i toplog prolećnog dana umnogome olakšalo uspon, jeste planinarska markacija. Jedna je od najboljih u našem kraju. Odrađena je izuzetno pedantno, gusta je i lako vidljiva, a na pojedinim mestima je ucrtana u stene jer drveća u nekim delovima staze i nema. Sa ovog mesta, odakle je krenuo jak i konstantan uspon, imali smo lep pogled na jug - ka Gradištu i vencu Suve planine sa njenim najpoznatijim vrhovima (Sokolov kamen, Trem, Đordina čuka, Pasarelo, Rženac, Divna gorica), a na istok - prema šumovitom kraju između sela Krupca i Zelenog vrha (najvišeg vrha Svrljiških planina, 1334 m).

Na sledećoj fotografiji je prikazano mesto za koje smo se Marjan i ja složili da je ključno. Tu treba skrenuti desno i krenuti uz greben, skačući sa jednog oštrog kamena na drugi. Nigde nisam video veći broj markacija na malom rastojanju nego ovde:

Ubrzo se stiže do jedne kolibe i prijatnog mesta za odmor. Pogled na okolinu odavde je još lepši:

Nastavljamo uspon i zahvaljujemo se postojanju markacija jer vrh na koji se penjemo zbog konfiguracije terena ne možemo da vidimo. Pravimo česte i kratke pauze, a onda sa novom dozom energije i elana produžavamo dalje:

Staza zatim povija ka zapadu. Obilazimo jednu dolinu. Pouzdano znamo da je vrh Pleš negde gore, iznad doline.

Krajolik se menja. Teren je drugačiji i lakši za kretanje. Od početka relacije u centru Gradišta protekla su skoro dva i po sata.

Staza zatim menja svoj pravac i pruža se ka severoistoku. Osim venca Suve planine, sada u daljini možemo da vidimo i grad Niš.

Istočno od nas su vrh Gradac (1062 m), iznad sela Sićeva, i repetitor iznad još jednog niškog sela, Oreovca:

Dolazimo do velikog raseda ili procepa u planini koji se naziva Koritište. Boravak na njegovom rubu je izuzetan doživljaj, a prizor je fantastičan. Niz rased pogled se pruža ka Belopalanačkom polju, Beloj Palanci, magistralnom i auto-putu (tada još uvek nije bio izgrađen):

S druge strane raseda je vrh Golubinjak (1179 m), a Zeleni vrh je udaljen oko 7 km od ovog mesta:

Činimo poslednji veći napor i ivicom raseda dolazimo do cilja. Posle skoro tri i po sata hoda smo na vrhu Pleš. Označen je kao kontrolna tačka broj 10 na tzv. ,,Niškoj transverzali'':

Sa ovog mesta mogu se praktično videti sva tri grada čije se opštine ,,dodiruju'' u blizini vrha - Niš, Svrljig i Bela Palanka:

Na prethodnim fotografijama možete uočiti i neke od najpoznatijih srpskih planina - Rtanj, Jastrebac, Staru planinu. Na Midžoru i na kamenim liticama na severnoj strani Trema još uvek je bilo snega:

Na Plešu i u njegovoj blizini može se videti i drveće čudnog oblika, prilagođeno životu u surovim uslovima:

 

Pogledajte video-klip sa vrha Pleš koji će vam najbolje dočarati pogled sa ovog izuzetnog vidikovca:

Ovo je Marjanu i meni jedan od najvećih zajedničkih planinarskih uspeha. Uvek ga se rado sećamo. Često prepričavamo muke koje smo prošli da bi se popeli na Pleš, ali i fantastičan pogled u kome smo po lepom vremenu istinski uživali.

Za povratak do Gradišta, istom stazom kao u odlasku, bilo nam je potrebno oko 2h 10 min.

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: izuzetno atraktivan vrh u zapadnom delu Svrljiških planina sa prelepim pogledom na gradove i planine u širem okruženju; okomit i dubok rased Koritište, usečen u planinsku masu

Rizici: veoma težak, kamenit i nepregledan teren u većem delu relacije, konstantan i jak uspon; od presudnog značaja je pažljivo praćenje markacija koje su izuzetno dobre i kvalitetne; vode ima samo u podnožju, nedaleko od Gradišta, na izvoru Kovačevac; za uspon na Pleš birati prelazna godišnja doba jer je leti i zimi to mnogo teže; vodite računa i čuvajte se od povreda prilikom kretanja na najtežim deonicama jer je kamenje oštro kao žilet!