Posmatrajte Pirot sa vidikovca iznad naselja Đeram

7jul2020 Posmatrajte Pirot sa vidikovca iznad naselja Đeram

Često u potrazi za lepim i neistraženim krajevima prelazimo na desetine kilometara, hodamo bespućima, osvajamo znane i neznane vrhove, očekujući da uvek vidimo nešto novo što će nam dati snagu i ispuniti nas do sledeće avanture. Ponekad nismo ni svesni da se takva mesta nalaze u našem najbližem okruženju i da pored njih užurbano prolazimo više puta godišnje ne obraćajući pažnju. Ovo je kratka priča o jednom takvom mestu.

Kada sam dobio informaciju da ćemo odlazak na skraćeni kolektivni godišnji odmor, 20. juna ove godine, obeležiti na vikendici koja se nalazi blizu ,,Četvrtog kilometra'', nisam bio oduševljen. Znao sam da to mesto, na kojem brojni Piroćanci imaju svoje vikendice i vinograde, nije bogzna kakva polazna tačka za šetnje i osvajanje lepih mesta u podnožju planine Vidlič.

Podrazumevala se kratka šetnja do prihvatnog centra za migrante na ,,Četvrtom kilometru'' i obilazak starih i napuštenih objekata ispod njega. Podignuti su osamdesetih godina prošlog veka, u vreme izgradnje akumulacije na Zavojskom jezeru i HE ,,Pirot'' u selu Berilovac nadomak Pirota. Najveća ,,atrakcija'' je trebao da bude jedan tunel nedaleko od bivšeg radničkog naselja, koji predstavlja vezu sa glavnim tunelom koji povezuje Zavojsko jezero i HE ,,Pirot'', a koji je ograđen i zatvoren za posete bilo kakve vrste. Do tog mesta sam ranije stizao iz Berilovca, o čemu sam pisao na blogu u decembru 2018.

Međutim, nakon te prve kartke šetnje, javila se mogućnost i za drugu, u organizaciji ljudi koji bolje poznaju ovaj kraj od mene, koji ovuda samo često ,,proleti'' automobilom na putu za Visok i staroplaninska prostranstva. Kao prvo, pogled sa same vikendice, gde je bilo okupljanje, na grad i planinu Belavu bio je za mene pozitivno iznenađenje. Kažu da je još lepši u sumrak kada se pale svetla ili u toku letnjih noći kada na hiljade sijalica žmirka u daljini.

Tako smo u šetnju, koja za mene nije obećavala ništa, a koja me kasnije oduševila, krenuli sa mesta koje se nalazi na takozvanom ,,Trećem kilometru'', otprilike 500-600 m ispred migrantskog kampa, a blizu nekadašnje kafane ,,Vinogradi''. Gledano iz pravca Pirota, ovde postoji jedno proširenje sa skretanjem, s desne strane puta glavnog puta za Visok. Nažalost, nisam napravio po običaju lepšu fotografiju ovog mesta jer nisam ni očekivao da ću pisati o njemu. Krenuli smo zemljanim putem, niz brdo koje bi mogli da nazovemo Prčevac i koje se nalazi na krajnjim južnim padinama planine Vidlič:

Prvi put sam išao ovim putem. Znao sam da u borovoj šumi, s leve strane puta, pirotski biciklisti imaju uređenu stazu, da tu treniraju i povremeno orgganizuju takmičenja, ali ništa više od toga. Posle desetak minuta hoda, stigli smo do jednog mesta gde se levo može produžiti i spustiti u pirotsko naselje Đeram ili selo, bolje rečeno prigradsko naselje, Berilovac:

Mi nismo išli tim putem već smo se spustili niz neuglednu stazu, kroz retku grabovu šumu, nekoliko desetina metara dalje. A onda oduševljenje - prelep pogled na grad iz ugla na koji nismo navikli da ga gledamo:

Bili smo tačno iznad naselja Đeram. Istočni i južni deo Pirotske kotline, sa brdima i planinama južno od nje (ogranak Suve planine, Stolska planina, Božurato, Padež, Vlaška planina, planina Greben, Peros), bio je pred nama kao na dlanu.

Koliko je samo bilo ushićenja, posebno među decom... Nije izostalo selfiranje:

Setio sam se jedne zanimljive priče vezane za naselje Đeram, od čijih smo kuća bili udaljeni samo nekoliko stotina metara:

U Pirotu je 1902. godine prvi put proslavljen praznik rada Prvi maj. Tom prilikom je osnovano Pirotsko radničko društvo, u to vreme treće po redu u Srbiji, pored postojećih u Beogradu i Jagodini. Prve prvomajske proslave održavale su se na ,,Dženaru'' kod Prčevca. Na ovom mestu Piroćanci su još od davnih vremena izlazili na đurđevdanske uranke. Kasnije je to bilo stecište političkih i radnih nezadovoljnika, na kome su se javno iskazivala politička uverenja i postavljali revolucionarni zahtevi. Po njemu je naziv dobilo današnje naselje Đeram. Pirot je u tom periodu imao dosta snažan i dobro organizovan radnički pokret, čiju su osnovu činili pre svih zanatski radnici.

U povratku idemo drugim, kružnim putem. Moj školski drug Vlada me izdvaja iz grupe i vodi na jedno drugo mesto. Obećava još lepši pogled na grad. Bio je apsolutno u pravu i na tome sam mu beskrajno zahvalan. Sa terase jedne napuštene vikendice, prepoznatljive po svodovima, pogled na grad je izuzetan. Vlada kaže da se ova vikendica vidi iz različitih delova Pirota. Osetio sam na trenutak da je biti na ovom mestu privilegija:

U povratku prolazimo kroz već pomenutu borovu šumu, ali stazom koja vodi nešto niže od one kojom smo došli do vidikovca. Usput mi Vlada priča da ovde često dolaze da šetaju ljudi koji se oporavljaju od posledica infarkta miokarda. Naime, profil staze je takav da veoma podseća na stazu koja se nalazi iznad Niške Banje, mesta gde naši sugrađani često odlaze nakon doživljenih srčanih udara. Jednostavno, do skretanja sa asfaltnog puta dođu svojim automobilima, a zatim sami ili češće u društvu svojih najbližih prošetaju krug ovom ,,stazom zdravlja''. Ja vam toplo preporučujem da, u cilju očuvanja svog zdravlja, i vi učinite isto, pogotovo što je ovo mesto od centra grada udaljeno svega 3 km.