Pirot i pirotski kraj

17jul2020 Godeč i Razboiški manastir (Bugarska)

Pošto je opseg teritorijalnog uticaja Pirota u prošlosti uvek bio prvenstveno određen gravitacionom snagom Niša i Sofije, a kako su oba ova velika centra pred kraj turske vladavine bila znatno slabije razvijena, zona uticaja Pirota je bila u drugoj polovini XIX veka znatno veća nego danas. Uticaji Pirota su se prostirali i na teritoriju knjaževačkog Budžaka, prelazili su greben Stare planine i dosezali do Čiprovaca, Godeča, Dragomana i Trna u Bugarskoj, dopirali do Gornjeg Zaplanja, Sićevačke klisure i Svrljiških planina. Računa se da je površina teritorije koja je gravitirala Pirotu bila oko 3540 km².

Istorijskim jačanjem Niša i Sofije kao makroregionalnih centara i formiranjem državne granice između Jugoslavije i Bugarske posle Prvog svetskog rata, regionalni prostor Pirota redukovan je na današnju veličinu. Snažni uticaji ova dva velika grada nisu dozvoljavali da se regionalni uticaji Pirota još više razviju i poprime makroregionalne karakteristike. Međutim, iako je regija njegovih uticaja umnogome smanjena, uvek je, i u prošlosti i danas, bila stabilna i stalna.

Računa se da današnji regionalni prostor Pirota čini samo 62% regionalnog prostora Pirota iz perioda pre oslobođenja od Turaka. Može se reći da se danas sfera regionalnih uticaja Pirota gasi na obroncima Babinog zuba i prema Budžaku na severozapadu, kod klisure Svetog oca Nikole i na početku Belopalanačke kotline na zapadu, na obroncima Šljivovičkog vrha i prema Gornjem Zaplanju na jugozapadu i, konačno, na državnoj granici sa Bugarskom na severoistoku, istoku i jugoistoku.

Godeč je gradić u Bugarskoj sa oko 4500 stanovnika. Desetak kilometara vazdušnom linijom udaljen je od granice sa Srbijom, a putem oko 50 km od Sofije. Putem preko Dragomana, udaljenost od Pirota je 66 km. Nalazi se na približno 700 m nadmorske visine, u kotlini koju sa severa okružuju padine Stare planine, a sa juga planina Čepan. Kroz Godeč protiče reka Nišava, gornjim delom svog toka.

U jesen 2015, tačnije 7. novembra te godine, sasvim neplanirano, zbog saobraćajne nesreće u tesnacu između Kalotine i Dragomana i zatvaranja saobraćaja, prošao sam automobilom relaciju od Kalotine, preko Staninaca, Godeča i Kostinbroda do Sofije. Udaljenost Godeča od Pirota je ovim putem približno ista kao ona preko Dragomana, ali sam se kasnije uverio da je drugi put mnogo bolji. Nažalost, prolazak kroz ovaj kraj u Bugarskoj, do tada za mene potpuno nepoznat, tada nisam uspeo da ovekovečim fotografijama.

Dve godine kasnije, tragom priče o Razboiškom manastiru, ponovio sam posetu ovom kraju. Tada sam do Godeča stigao preko Dragomana (udaljenost između ovih mesta u Bugarskoj je 23 km). Najpre sam, po prelasku srpsko-bugarske granice, na graničnom prelazu Gradina-Kalotina, skrenuo sa glavnog puta za Sofiju na odvajanju za Dragoman, pratio putokaz za Godeč i prošao kroz gornji, severni deo varošice Dragoman:

Na oko 8 km od Dragomana prošao sam kroz mesto Prekraste i ušao u Godečko polje. Ispred sebe, na severu, sam mogao da vidim nastavak planine Vidlič na teritoriji Bugarske, a iza sebe sam ostavio planinu Čepan, koja se prostire severno od Dragomana i na čijem sam vrhu Petrovski krst bio u zimu 2016:

U Godeču sam bio posle otprilike sat i po vožnje od Pirota. Iskoristio sam divno letnje jutro za šetnju gradićem:

Želja mi je bila da proverim jednu činjenicu - kako se zove reka koja protiče kroz Godeč. Da li je to ista ona Nišava koja prolazi i kroz moj Pirot i koju svakodnevno prelazim nekoliko puta, ili je u pitanju reka Ginska, kako je stanovnici dimitrovgradskog kraja nazivaju, počev od srpsko-bugarske granice do ušća Jerme kod pirotskog sela Gradišta? Uverio sam se da meštani Godeča reku čije se izvorište nalazi 20-ak km severno, u podnožju Koma, nazivaju istim imenom kao i moji Piroćanci - Nišava:

Šetajući Godečom nisam mogao da se otrgnem snažnom utisku koji je na mene ranije ostavio jedan tekst koji sam pronašao na internetu (http://momcilovac.blogspot.co.ke/search?q=godeč/tekst ,,Zaboravljeni put za Godeč’’ od 22.01.2014, autor Goran Igić). Ovde prenosim samo dva segmenta iz tog zanimljivog teksta:

,,Pouzdano se zna da je nekada, u vreme Turaka, postojao put koji je iz Pirota, preko Tepoša i Zabrđa, vodio ka Godeču. Nakon uspostavljanja granice 1878, ovaj prirodni geopolitički pravac je zaboravljen, a pirotski kraj kome su nekada pripadali i Godeč, Dragoman i Trn, bio je prepolovljen. Nažalost, danas skoro niko i ne razmišlja o revitalizaciji ovog puta i otvaranju novog graničnog prelaza.''

,,Za razliku od samozaborava sa naše strane, stanovnici Godeča vole Pirot i rado se sećaju starog puta kroz Visok koji je vodio ka prvoj većoj varoši na zapadu. Najbolji dokaz za to je proslava gradske slave Godeča u junu - Vidovdena, toliko važnog datuma za istoriju Srbije, a posebno poštovanog u selima pirotskog Visoka.''

Ja sam se u Godeču našao samo tri dana pre Vidovdana. U centru mesta sam video da se ovde u drugoj polovini juna organizuje dvonedeljni Vidovdenski vašar, koji okuplja ljude iz različitih krajeva Bugarske, poreklom iz Godeča i okoline:

Polučasovnu šetnju ovom bugarskom varošicom sam završio pored reke Nišave:

Po obilasku Godeča, krenuo sam nazad, putem prema Dragomanu. Moj krajnji cilj tog dana bio je Razboiški manastir, udaljen od Godeča oko 12 km prema zapadu i granici sa Srbijom. Sa puta za Dragoman skrenuo sam desno kod mesta Tuden i krenuo prema selu Razboištu:

Auto ostavljam u centru sela:

Odavde krećem putem do manastira koji se nalazi na neka 2 km zapadno od sela. Put ubrzo postaje zemljani i delimično prolazi kroz šumu:

 

Lep je pogled na sever-severozapad, u pravcu rudnika uglja u bugarskom mestu Staninci. S druge strane granice je dimitrovgradsko selo Mazgoš:

Put zatim postaje prava kozja staza koja se strmo spušta naniže. S jednog vidikovca se pruža lep pogled na klisuru reke Nišave, koja ovde, nakon mirnog prolaska kroz Godečku kotlinu, započinje življe svoj tok ka Kalotini i granici sa Srbijom. Dolinom reke prolazi i železnička pruga između Godeča i Kalotine, koja je verovatno nekada imala mnogo veći značaj nego danas.

S druge strane se vidi neobični Razboiški manastir, posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice:

Da bi se došlo do manastira, nakon strmog spusta kozjom stazom, treba poslednju deonicu preći bukvalno po železničkim šinama. Meni je od centra sela Razboišta bilo potrebno oko pola sata hoda.

Prošao sam kroz manastirsko dvorište:

Po prelasku drvenog mostića na reci Nišavi, krenuo sam stepenicama ka pećinskoj crkvi isposnici. Ona svojim položajem i izgledom veoma podseća na pećinsku crkvu kod pirotskog sela Rsovci:

Prolazi se pored grobova monaha i mesta gde ljudi ostavljaju novac za sreću:

Unutrašnjost crkve isposnice izgleda ovako:

Navodno je u ovoj crkvici, obnovljenoj 1950. godine, nekoliko godina pre svoje smrti boravio Sveti Sava na putu za Jerusalim. On je ovde proveo 40 dana u strogom postu i molitvi. Po njegovom odlasku počele su u okolini da se događaju brojne neverovatne stvari i čudotvorna iscelenja, a ispod stene na kojoj se nalazi pećinska crkva pojavio se izvor lekovite vode. Zbog toga Bugari ovde neobično cene velikog prosvetitelja i prvog srpskog arhiepiskopa, a ceo kompleks Razboiškog manastira smatraju svetim mestom. U znak zahvalnosti što je boravio ovde, Sveti Sava se i danas pominje u svakoj molitvi u manastiru.

(http://www.pirotskevesti.rs/zivot-drustvo/cudesa-svetoga-save-i-danas-se-prepricavaju-u-bugarskojvideo-prilog/ tekst od 27.01.2017)

Tada sam pred crkvom isposnicom sreo jednu devojku, Bugarku. Prema njenoj priči, sve više Srba, a posebno stanovnika Pirota i Ponišavlja, obilazi ovo mesto u potrazi za dobrim zdravljem i rešenjem svojih problema, uvereni u njegove isceliteljske moći.

Poseta Razboiškom manastiru i njegovoj crkvi isposnici za mene je bila posebno važna i simbolična. Ovo mesto sam posetio na 12. rođendan svoje ćerke Dunje, a grob velikog srpskog svetitelja u nekadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu, imao sam priliku da obiđem nešto ranije, u jesen 2016. 

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: pogranični kraj u Bugarskoj koji je prilično nepoznat ljudima u Srbiji - varošica Godeč, kroz koju protiče rečica Nišava, i izuzetno zanimljiv Razboiški manastir u kome je prema legendi boravio Sveti Sava; ljudi su izuzetno ljubazni i predusretljivi tako da ne bi trebalo da bude problema sa snalaženjem

Rizici: put koji vodi od sela Razboišta do manastira u svom drugom delu predstavlja strmu kozju stazu, a jedna kratka deonica bukvalno ide po železničkim šinama