Pirot i pirotski kraj

8dec2018 Obiđite zaboravljena dimitrovgradska sela - Grapu i Gornje Gradinje

Do ovih sela se lako stiže, a najbolje je ići peške. Posećivao sam ih nekoliko puta pa ovde objavljene fotografije potiču sa tih ranijih izleta.

Grapa se nalazi oko 8 km jugozapadno od Dimitrovgrada. To je staro selo koje se spominje još u osmanskim dokumentima iz XV veka. Nikad nije bilo veliko - po oslobođenju od turske vladavine, 1880. godine, brojalo je 104 stanovnika, 1948 - 169, a prema popisu iz 2011. u ovom selu ima samo troje meštana. Još osamdesetih godina prošlog veka broj stanovnika u ovom selu je postao jednocifren.

Do ovog sela se dolazi iz Željuše, praktično prigradskom naselju Dimitrovgrada, o kome neću pisati puno. Reč je o selu nastalom doseljavanjem ljudi iz okolnih planinskih sela. Bitno je da se na raskrsnici u Željuši, na međunarodnom putu Niš - Sofija skrene desno, prođe pored nezavršene crkve Svetog Spasa i priđe starom delu sela. Ja sam uvek ostavljao auto nakon prelaska mosta na Željuškoj reci (pojam reke treba shvatiti uslovno jer ovde nakon bujičnih tokova izazvanih topljenjem snega ostaje samo potok).

Ukoliko se produži asfaltnim putem, dolazi se do mesta razdvajnja - pravo se uz Željušku reku produžava za Grapu, a desno naviše drugi put vodi za Bugarsku Planinicu i Banjski Dol. Ovde prestaje asfalt i počinje makadamski put.

Kada sam prvi put obišao Grapu, u decembru 2012, do ovog sela sam došao upravo preko Bugarske Planinice i Vlajkovog dola u podnožju planine Kukle, a zatim sam se vratio putem u Željušu i tako zatvorio krug. Drugi put, 8. januara 2018, do Grape sam išao kraćim putem, direktno iz Željuše. Ipak, morao sam da obiđem jedno mesto za koje nisam znao prilikom svoje prve posete ovom kraju.

Naime, po napuštanju poslednjih kuća u Željuši, od puta za Grapu se levo odvaja jedan put koji vodi do mesta gde se nekada nalazilo staro selo Željuša. I sama Željuška reka na tom mestu povija ka istoku i teče u pravcu sela Prača. Nedugo zatim, dolazi se do mesta na kome se nalazilo staro seosko groblje i gde je sada crkva posvećena Svetom Georgiju. Udaljena je oko 15 minuta hoda od opisanog mesta u Željuši gde sam ostavljao auto ili oko 2 km od centra sela na međunarodnom drumskom putu.

Najstariji spomenici na starom groblju potiču iz XVIII veka. Crkva se u XIX veku urušila, a mnogo godina kasnije je obnovljena, sagrađena je nova priprata, podignut novi most i uređen put. Za spomenik kulture proglašena je 1984. godine. Predstavlja jedno zanimljivo mesto koje treba obići na putu za Grapu.

Možete se istim putem vratiti do glavnog puta za Grapu, a ja sam iskoristio jednu šumsku stazu iznad crkve, uštedeo na vremenu i izašao na put bliže samom selu. Udaljenost Grape od Željuše je oko 3 km.

U ataru sela Grapa, na oko 1 km zapadno od sela, u dolini između Grape i Bugarske Planinice, nalazi se paraklis ili manastir po imenu Presveta. U polusrušenom je stanju i nalazi se u trnju i šumi. Imao sam dva neuspela pokušaja da ga pronađem, oba sa puta Željuša - Bugarska Planinica, jedan u decembru 2012. i drugi u aprilu 2015. Ucrtan je u topografsku kartu, ali se nalazi u pustom i šumovitom kraju. Treći pokušaj mora biti uspešan, a možda se desi već naredne 2019. godine.

Grapa se nalazi između Kukle (najviši vrh 950 m) i Debelog dela. Za razliku od većine sela u ovom kraju, kuće su grupisane. Takođe, ovo je selo koje je u čitavom kraju najbogatije vodom. U njemu se nalazi nekoliko izvora i česama, potočići dolaze sa raznih strana i slivaju se seoskim sokacima. Meni je pažnju privukla česma sa oznakom JNA, koja se nalazi na samom kraju sela.

Nažalost, pošto put od Grape praktično ne vodi nikuda, prolaznici i posetioci u ovom selu su prava retkost. Dvorišta i kuće su prazni, monotoniju razbija tek neka skoro obnovljena kuća. U ovom selu se uvek teško živelo. Pročitao sam podatak da je struja ovde dovedena tek krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Za vreme upada Bugara i Nemaca na tlo Kraljevine Jugoslavije, u aprilu 1941, ovde se odigrala borba. Na seoskom groblju meštani su sahranili 15 nemačkih vojnika.

U centru sela, u jednoj izdaleka prepoznatljivoj kući, nekada se se nalazili škola, dom kulture i mesna kancelarija.

Postoji priča o nepoznatom manastiru koji se nekada nalazio iznad izvora Bajćevica u centru sela. Sada je tu samo gomila kamenja. Malo ljudi zna da je ovde nekada bio manastir, a niko ne zna kako se on zvao. Prema priči, nekoliko meštana je sagradilo svoje kuće na manastirištu, koristeći kamen sa njegovih ruševina. Svi su se porazboljevali, umrli ili bili prinuđeni da se isele. To se smatra dokazom da je ovo zemljište crkveno i sveto.

Ostavljam vam da bolje upoznate ovo zanimljivo selo. Preporučujem da u sklopu pripreme obavezno pročitate jednu interesantnu priču o njemu. Njen autor je moj prijatelj Zoran Cvetković iz Beograda, a nalazi se na adresi: http://www.srbijaplus.net/grapa-dimitrovgrad.htm.

Drugo selo koje predstavljam u ovom članku je Gradinje. Bliže je Dimitrovgradu od Grape i nalazi se na samo 3 km od centra varoši. Poslednje je selo u Srbiji pre graničnog prelaza Gradina. To je najvažniji drumski i železnički prelaz između Srbije i Bugarske, koji se nalazi na mestu gde je u antičko vreme prolazio rimski put Via Militaris. Jedan je od najfrekventnijih graničnih prelaza, ne samo u Srbiji već i u Evropi. Od Pirota je udaljen oko 30 km.

E sad, malo ljudi iz Pirota zna da je selo Gradinje koje vide levo od pravca koji vodi prema graničnom prelazu, u stvari novo naselje, formirano pored važnog međunarodnog puta i železničke pruge. Ni o ovom naselju neću ovog puta trošiti više reči, nešto više o njemu kad budem opisivao put do sela Bačevo koje se nalazi na samoj granici.

Staro selo Gradinje ili Gornje Gradinje nalazi se na drugoj strani - iznad mesta gde su u poslednjoj deceniji vršeni veliki radovi na izgradnji Koridora 10 i iznad poslednjeg restorana koji se nalazi na teritoriji Srbije i koji obično služi za predah pre ili posle prelaska granice.

Ovde je bio epicentar radova na početku današnje obilaznice novog auto-puta oko Dimitrovgrada, u šta sam imao prilike da se uverim još decembra 2011, kada sam prvi put bio u Gornjem Gradinju. Tada je kratka deonica puta do sela bila u katastrofalno lošem stanju, a bukvalno sam morao da prolazim pored teških građevinskih mašina.

Kada sam u oktobru 2017. po drugi put obilazio ovo mesto, odvajanje sa glavnog puta je bilo bolje rešeno. Mislim da je sa završetkom radova na ovoj deonici auto-puta sve sada mnogo bolje izvedeno i da se za Gornje Gradinje može skrenuti praktično na petlji koja se nalazi pred sam granični prelaz, pri čemu se prolazi kroz podvožnjak ispod traka auto-puta. Odmah tu, treba ostaviti auto i produžiti peške.

Kreće uzbrdica sa koje se pruža prelep pogled u pravcu graničnog prelaza sa Bugarskom. Lepo se vidi auto-put u dužini od nekoliko kilometara, a najlepši pogled je na obilaznicu oko Dimitrovgrada i pravac prema tunelu ,,Progon'', dužine oko 1000 m. Ovde treba pronaći pogodno mesto i uživati u pogledu.

Selo Gornje Gradinje je tu, iza prve krivine. Slično Grapi, odaje utisak da se radi o veoma udaljenom planinskom selu. Na samom ulazu je česma, kako na njoj piše ,,za dobre ljude'' (natpis je na bugarskom). U selu je puno starih i napuštenih kuća.

Gradinje je 1880. godine imalo čak 607 stanovnika, 1948 - 553, a 2011. godine broji 145 stanovnika. Skrećem pažnju da većina ljudi živi u Gradinju, donjem delu sela, a da se broj ljudi u gornjem, starom delu sela, može izbrojati na prste.

Najzanimljivije se nalazi na samom kraju sela. Tu je Crkva Sveti Spas, podignuta na mestu stare crkve koja je srušena u zemljotresu 1939. godine. Sadašnja crkvica je iz 1998, a u njenom dvorištu je novosagrađeni zvonik.

Na platou ispred crkve nalaze se dve česme - jedna je iz 1839, a druga iz 1872. Obe su obnovljene zajedno sa crkvom. Starija u stvari predstavlja kladenac i, nažalost, njegova voda nije dobra za piće.

U jesen 2017. ovo mesto mi se učinilo pogodnim za porodične izlete, najviše zbog blizine vode. Tada sam imao priliku da uđem u unutrašnjost crkve i pročitam natpis o donatorima zaslužnim za njenu obnovu. U šumici preko puta crkve nalazi se i jedan stari obročni krst.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: stara sela sa puno česama i napuštenih kuća, zanimljive crkvice Svetog Georgija i Svetog Spasa, mogućnost za izlete pored crkve u Gornjem Gradinju

Rizici: blatnjavi makadamski putevi do oba sela, problematično skretanje za Gornje Gradinje