Pirot i pirotski kraj

13nov2020 Pronađite Maglićku crkvu, između sela Ponora i Blata

Do nje se može doći iz dva pravca. Prvi polazi iz Blata i prati tok Maglićke reke, koja prolazi kroz selo i uliva se nešto niže u Kostursku reku. Drugi vodi sa puta za Ponor, odnosno starog puta za Belu Palanku. Skretanje za crkvu je nekada bilo obeleženo tablom i nalazilo se malo posle skretanja za dolinu Sedlar. Crkvica je od ovog mesta bila udaljena oko 1.5 km. Nekadašnjeg skretanja više nema, tako da u potragu za crkvicom treba krenuti par stotina metara pre jedne kućice, koju koriste radnici na obližnjim njivama, i malog jezera, koje služi kao rezervoar za vodu (prikazaću ih kasnije):

Udaljenost od Pirota je oko 8 km. Kada sam ovde prolazio u novembru 2010, put je vodio kroz zasad višanja. Ni njih više nema. Lep je pogled na obližnje selo Blato (čak se može videti i crkvica posvećena Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu), a na drugu stranu na planinu Belavu i repetitor na Kardašnici:

Kod jedne kućice u šumarku treba pregaziti dubok rov, nastao krčenjem nekadašnje plantaže višanja, i izaći na veliku njivu. Stiže se do važnog orijentira na putu do Maglićke crkve - betonskog rezervoara za vodu:

Odavde se prati put koji vodi kroz šumarke. U jednom od njih nalazi se crkvica koja me, još prilikom našeg prvog susreta u jesen 2010, prijatno iznenadila svojom lepotom:

Koliko samo malo dobre volje i truda treba da se sličnim zaboravljenim mestima udahne novi život:

Maglićka crkva je obnovljena u leto 2008. Tada je u dnu temelja pronađen neobičan kamen na čijoj je jednoj strani bio uklesan trački konjanik Heros u blagom kasu. Kamen se nalazio u temeljima stare crkve koja potiče iz XV ili XVI veka. Na osnovu obavljenih istraživanja, kamen je donet iz obližnjeg mesta gde se nekada nalazilo veliko rimsko selo. Pretpostavlja se da su tadašnji neimari ovaj kamen pronašli i upotrebili ga za zidanje, ne znajući o kakvoj vrednoj iskopini je reč.

U antičkom svetu se verovalo da Heros predstavlja posrednika između ljudi i besmrtnih bogova. Pretpostavlja se da nađeni bareljef potiče s kraja II ili početka III veka, kada je kult Herosa bio masovno rasprostranjen u tadašnjoj Trakiji. Tračani su, naime, Herosa smatrali herojem, a u njegovu čast su, za vreme Rimskog carstva, podigli brojne hramove.

Crkva je ondašnjem pravoslavnom življu bila hram između sto i dvesta godina. Zatim je najverovatnije srušena i za nju se nije znalo do prve polovine XX veka. Tada je jedna žena iz Blata na osnovu predskazanja, kako je svojevremeno sama rekla, na ovom mestu počela iskopavanja i otkrila temelje stare crkve. U periodu između dva svetska rata iskopala je nekoliko metara.

Posle Drugog svetskog rata nastavila je kopanje i otkrila kompletne temelje crkve. Tada meštani Blata počinju da razmišljaju o obnovi, koja se dogodila tek 2008. godine. Zanimljivo je da je rekonstrukciju stare crkve, sa 25000 evra, pomogla izvesna žena koja je želela da ostane anonimna.

U blizini crkve i nekadašnjeg rimskog hrama nalazi se jako Maglićko vrelo. To potvrđuje zaključak da je ovde zaista postojao hram jer su Tračani imali običaj da svoja svetilišta grade pored izvora vode. (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:222208-Gradili-crkvu-otkrili-Rimljane; tekst od 04.09.2008, autor V. Ćirić)

Zaintrigiran prethodnim tekstom, i ja sam ovde bio nešto više od dve godine pošto je crkvica ustalasala ondašnju javnost činjenicom da je prilikom njene rekonstrukcije pronađen vredan bareljef trkačkog konjanika Herosa. U međuvremenu, kao i mnoge druge, i ova priča je pala u zaborav... Ovde tišinu narušava jedino žuborenje obližnjeg potoka tj. Maglićke reke:

U proleće je potok bogat vodom. Ako se prati njegov tok, nakon stotinak metara dolazi se do izvorišta. Pošto voda izvire na više mesta, nemoguće je tačno locirati Maglićko ili Magličko vrelo (neki ovo mesto nazivaju Maglič). Regionalni put Pirot - Babušnica odavde je udaljen svega jedan kilometar.

Put koji vodi u pravcu Blata prikazan je na sledećoj fotografiji. Na vama je da izaberete da li ćete do Maglićke crkve stići ovim putem, ili iz suprotnog pravca, kao što sam ja učinio:

U povratku do asfaltnog puta treba 15-20 minuta:

Ovde se nalazi i jedno jezerce, čija se voda koristi za navodnjavanje zemljišta. Možda ste ga videli s leve strane puta kada ste prolazili putem za selo Ponor?

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: zanimljiva i slabo poznata crkvica, na otprilike polovini linije koja spaja pirotska sela Ponor i Blato; Maglićko vrelo u neposrednoj blizini crkve

Rizici: nažalost više nema nikakvih obeležja i put se po brežuljkastom terenu povremeno potpuno gubi pa je potrebno ići preko njiva; crkvica nije vidljiva izdaleka jer se nalazi u šumarku, ali uz malo truda ćete je sigurno pronaći