Pirot i pirotski kraj

29nov2020 Potražite ostatke Stamenove česme, ispod puta za Planinarski dom

U pitanju je objekat o kome nisam nikada pročitao bilo šta u zavičajnoj literaturi. Nisu je čak spominjali i lovci koje sam poznavao. Jednostavno, privukao me natpis na topografskoj karti. On je ukazivao da se neposredno ispod puta kojim često prolazimo, a koji vodi prema Planinarskom domu i Gornjem Visoku, nalazi nekakva Stamenova česma.

Tog jesenjeg jutra sam ostavio automobil na mestu gde se sa asfaltnog puta odvaja put za selo Basaru. Od Pirota je udaljeno oko 9.5 km. Vratio sam se peške nekih 500 m prema Pirotu, do mesta gde je zaštitna ograda bila prekinuta i gde se strmo spuštao šumski put. Sa ovog mesta je, po lepim vremenskim uslovima, sjajan pogled na Basarski kamen i na livade u njegovom podnožju. Ja tog jutra nisam bio te sreće:

Skretanje sa puta za Planinarski dom je na oko 865 m nadmorske visine. Posle strmog spusta u dolinu, šumski put je zaokrenuo u nju i počeo da prati njen pravac, paralelan putu za Pirot. Levo, iznad mene je bio neimenovani vrh visine 903 m.

Nisam naišao na nikakvu česmu i, spuštajući se ovim putem, shvatio sam da se njime može sići u sela Izvor i Berilovac. U prošlosti je sigurno korišćen mnogo više. U pozadini sam mogao da vidim Basarski kamen u magli, od koga sam se konstantno udaljavao:

Kada sam izašao na jedan proplanak, na kome se nalazila lovačka čeka i odakle sam mogao da čujem automobile koji su se uz brujanje svojih motora peli podnožjem Crnog vrha ka Planinarskom domu, shvatio sam da ću Stamenovu česmu teško naći:

Od skretanja sa asfaltnog puta do ovog mesta mi je trebalo nešto više od 20 minuta. Krenuo sam da se vraćam istim putem, ovog puta uzbrdo. A onda sam na jednom mestu u dolini primetio vodu koja se slivala niz put. Na ovaj detalj, verovatno opijen jesenjim bojama i jutarnjom maglom, nisam obratio pažnju u silasku. Krenuo sam da pratim taj vodeni tok:

Ubrzo sam pronašao ostake stare kamene česme. Nesumnjivo je u pitanju bila Stamenova česma, cilj moje relacije. Nažalost, od česme koja je nekad osvežavala umorne čobane, seljake i lovce, ostala je samo gomila kamenja. Česma je nekada, nisam mogao da procenim kada, verovatno razorena dinamitom ili pijucima onih koji su tražili zlato. Jedino sam na osnovu cevi u kamenu, kroz koju je bila provučena šopka, i malog kamenog korita, mogao da znam da se radi o nekadašnjoj česmi. Nažalost, ovo nije usamljen slučaj na planini Vidlič i u pirotskom kraju:

Ovo mesto se nalazi svega nekih 500 m od silaska sa asfaltnog puta. U okolini sam primetio i planinarske markacije:

Tog jutra nisam se odmah vratio do automobila i krenuo nazad kući. Produžio sam pravo uz dolinu i izašao na put za Basaru. Ubrzo sam skrenuo s njega ulevo, prešao preko basarskih livada i našao se u podnožju Basarskog kamena koji je tek krajem moje relacije počeo da izviruje iz magle. Posetio sam još jednu zanimljivu česmu, tzv. ,,Policijsku česmu'', podignutu u spomen na milicionare poginule 1951. godine. Na sreću, na ovom mestu sam bio ranije pa nisam morao da ga tražim. Na stranicama svog bloga sam o načinu dolaska do Policijske česme pisao 26. oktobra 2019.

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: kratka i lepa jesenja šetnja do mesta koje je označeno u svim topografskim kartama, ali praktično više ne postoji

Rizici: divlje životinje; nisam siguran da ostaci stare česme još uvek postoje