Pirot i pirotski kraj

26mar2021 Okolina Bele Palanke: Veliko kurilo, Golovršina i Oreovac

Veliko kurilo je brdo koje se uzdiže praktično iznad centra Bele Palanke i koje je neizostavno na fotografijama kada se ovo mesto slika iz pravca severa. Sa najvišom tačkom na 545 m, predstavlja deo masiva Stranja, čija je najviša kota markantni Šljivovički vrh (1258 m), vidljiv izdaleka.

Dva su načina da se dođe do repetitora na Velikom kurilu. Prvi po meni predstavlja lepši izbor. To je pešačka staza koja kreće sa čuvenog Belopalanačkog vrela ili od bivšeg hotela ,,Es’’ (iznad autobuske stanice) i prolazi kroz borovu šumu. Staza je dobro obeležena. Meni je za uspon na ovo brdo od autobuske stanice u Beloj Palanci bilo potrebno oko 30 minuta, 20. novembra 2011:

Početkom marta 2016. do ovog mesta sam došao posle desetak minuta hoda od asfaltnog puta prema selu Oreovcu. Deonica do sel, duga 5 km, počinje upravo u blizini belopalanačke autobuske stanice. Kada krenete od nje starim putem koji vodi za Pirot preko Ponora, nakon manje od 500 m treba skrenuti desno na mestu koje je prilično neugledno i neobeleženo:

Po slobodnoj proceni, nakon 2.5 km vijugavog puta koji vodi uz brdo, stiže se do proplanka na kome treba ostaviti automobil i do repetitora na Velikom kurilu nastaviti peške:

Kako se krećete ka najvišoj tački brda, imaćete sve lepši pogled. Iza vas je blago zaobljeni Popov vrh (798 m), a s leve strane - dolina Koritničke reke i masiv Suve planine, sa Divljanom, Divljanskim jezerom, Manastirom Svetog Dimitrija i nekadašnjim dečjim odmaralištem:

Još je lepši pogled sa mesta na kome se nalazi repetitor koji pokriva područje Bele Palanke:

Ja sam uživao posmatrajući Belopalanačku kotlinu, venac Svrljiških planina, Suvu planinu iznad Divljane i Mokre, Šljivovički vrh i pomenuti divljanski kraj. Za razliku od mog prvog dolaska, u jesen 2011, ovog puta je pogled bio mnogo bolji, a viši delovi Svrljiških planina i Suve planine su bili pod snegom. Severnim delom Belopalanačke kotline prostirao se novoizgrađeni auto-put:

Pored Velikog kurila, postoji i brdo Malo kurilo. Ono se nalazi jugozapadno od Bele Palanke. Dva brda razdvaja kratka klisura koju, pre ulaska u Belu Palanku, formira Koritnička reka. Zanimljivo je da se na Malo kurilo dolazi sasvim drugom stazom, koja počinje iz dela Bele Palanke koji se nalazi na izlazu prema Divljani i Babušnici:

Ove slike su nastale u jesen 2011, kada sam ispred mosta na Koritničkoj reci skrenuo gore desno. Za izlazak na Malo kurilo mi je bilo potrebno 15 minuta, kao što možete da vidite - po magli i minusu od osam stepeni:

To sam ponovio 18. oktobra 2015. i uživao u panorami Bele Palanke. Iako je Malo kurilo nešto niže (388 m) u odnosu na svog ,,velikog’’ imenjaka, čini mi se da je panorama Bele Palanke nekako lepša sa njega, zbog boljeg ugla gledanja:

Kao što se u podnožju Velikog kurila nalazi već pomenuto Vrelo (uz Krupačko vrelo u zapadnom delu opštine i obližnje Mokranjsko vrelo, najjači izvor vode na području Bele Palanke), tako se pod Malim kurilom, na 290 m nadmorske visine, nalazi još jedan jak izvor - Banjica. Verovatno ste primetili veliku česmu na izlazu iz Bele Palanke prema Nišu, malo ispod lokalnog fudbalskog igrališta i skretanja za kupališni kompleks. To je Banjica (5. oktobar 2013):

Vraćam se na brdo Veliko kurilo. Početkom marta 2016. sam odlučio da, pre obilaska sela Oreovca, posetim još jedno lepo mesto u neposrednoj blizini. Odmah nakon skretanja za repetitor na Velikom kurilu, skrenuo sam na suprotnu levu stranu i pratio put koji delom prolazi kroz šumu:

Desetak minuta hoda mi je bilo potrebno da od asfaltnog puta prema Oreovcu stignem do česme na Golovršini. To je proplanak koji se nalazi jugoistočno od Bele Palanke, na padinama Popovog vrha. Ovo mesto me tog kalendarski zimskog jutra, a po svemu jutra koje je ličilo na pravo prolećno, oduševilo svojom lepotom:

Na česmi nema nikakvih podataka o godini izgradnje. Ispod nje se nalaze korita za pojenje stoke. Sa ovog mesta, slično Velikom kurilu, pruža se lep pogled na Belopalanačku kotlinu, Svrljiške planine i Staru planinu.

Pod utiskom ovog prelepog mesta, ponovo sam se vratio na put ka Oreovcu. Nekoliko puta do tada sam bio u ovom selu. Ovog puta sam odlučio da do njega stignem peške. Rastojanje od oko 2 km sam prepešačio za dvadesetak minuta:

Uzput sam ponovo uživao u pogledu na Divljanu, Divljanski manastir, kao i na vrhove na Suvoj planini - Trešten vrh i Divnu goricu. Malo pre ulaska u selo nisam mogao da odolim iskušenje i da ne fotografišem jednu od najneobičnijih kuća u ovom delu Srbije. Podseća na čardak, vlasništvo je majstora Mike Pavlovića iz Oreovca i nalazi se na 12 m visokoj steni, s leve strane puta prema selu. Podignuta je osamdesetih godina prošlog veka i predstavlja pravu atrakciju za retke prolaznike, skoro 40 godina prkoseći zakonima gravitacije. Pročitajte više o njoj na internetu:

Svaki put kada se nađem u Oreovcu imam osećaj da je vreme u ovom mestu stalo i da se nalazim u nekom udaljenom planinskom selu, a ne onom u koje se iz centra Bele Palanke može stići automobilom za 15 minuta vožnje. Slika je tužna, sa puno napuštenih kuća:

Oreovac je 2002. godine, prema poslednjim raspoloživim podacima, imao 54 stanovnika. Skoro 20 godina kasnije, njihov broj je višestruko manji. Selo je 1948. godine brojalo 438 ljudi i od tada njihov broj strmoglavo pada. Nadmorska visina u centru sela je oko 630 m:

U gornjem delu sela, pored oronule školske zgrade, ima još dosta starih kuća:

Tu se nalazi i jedna česma. Pored nje sam napravio pauzu pred povratak kući:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: fenomenalni vidikovci - Veliko kurilo i Golovršina; česma na Golovršini može da posluži za organizaciju izleta; oronulo i opustelo selo Oreovac - žestoko pogođeno depopulacijom; atraktivna kuća na steni ispred Oreovca; relacija se može upotpuniti posetom Belopalanačkom vrelu, staroj Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg (iznad Vrela) i Malom kurilu

Rizici: sa snalaženjem ne bi trebalo da ima većih problema