Pirot i pirotski kraj

7apr2021 Obiđite Trnske Odorovce i njegove udaljene mahale

Od izlaska iz poslednjeg tunela u kanjonu Jerme do table koja označava ulazak u Trnske Odorovce ima oko 1.5 km. Uzput ćete proći ispod gotovo vertikalnih stena planine Greben, koje se s vremena na vreme lome i obrušavaju na put, kao i pored sve popularnije kafane ,,Opančić'' (slike su od 1. januara 2013):

Zatim slede jedan umetnički atelje i izvor sa ledenom vodom koji se ne zove slučajno Studen'c:

Ukoliko ste ribolovac ili ljubitelj prirode, na potezu od kanjona Jerme do Trnskih Odorovaca ćete sigurno pronaći neko mesto za pecanje ili odmor u tišini i netaknutoj prirodi:

Poslednje dve fotografije su nastale 1. maja 2015, kada sam sa svojom porodicom u Trnskim Odorovcima bio na lepom prvomajskom izletu. Toplo vam preporučujem da ovo selo i njegovu okolinu posetite upravo za vreme prvomajskog praznika. Mi smo tada bili stacionirani pored seoske škole. Nalazi se s leve strane puta, gledano iz pravca Pirota i Dimitrovgrada, na jednom uzdignutom platou i teško ju je uočiti s puta. Kada uspete da je nađete, iznenadiće vas ogromna i dobro očuvana školska zgrada, nažalost napuštena:

Kada se produži glavnim putem, malo dalje od mesta skretanja za školu nalaze se odvajanje za Iskrovce i Petačince i most na Jermi (1. januar 2013):

Mogli bi da kažemo da se iza mosta nalazi glavni deo sela Trnski Odorovci. Ovde je najveća grupacija njegovih kuća, tu su bivša mesna kancelarija i ambulanta, prodavnica, veoma posećeni restoran ,,Lili Hit'' itd:

Idući dalje ka Zvonačkoj Banji, slede skretanje za selo Kusu Vranu (desno) i pastrmski ribnjak pored Jerme (levo). Posebno vam preporučujem da posetite lepo uređeni ribnjak. Na obalama Jerme možete organizovati izlet za porodicu i prijatelje, a u ribnjaku uvek možete kupiti svežu pastrmku. Skretanje je lepo obeleženo i nećete imati nikkavih problema da pronađete ovo mesto (15. mart 2014):

Do Zvonačke Banje odavde ima oko 2.5 km. Pogled na Vlašku planinu i Greben sa puta za Zvonačku Banju je fenomenalan. Sledeće fotografije su nastale u rano letnje jutro, 25. avgusta 2012. pa njihov kvalitet nije najbolji:

E sad, pošto sam vas proveo glavnim putnim pravcem koji prolazi kroz selo Trnski Odorovci, želja mi je da vas upoznam sa dve njegove udaljene mahale. Bar sam tako ja mislio 6. marta 2016... Želja mi je bila da se podsetim ove lepe relacije.

Vraćam se na mesto odakle sam započeo ovaj članak - oko 2 km pre centra Trnskih Odorovaca, na 550 m nadmorske visine, ispod okomitih stena planine Greben:

Ovde se nalazi most na reci Jermi koji sada koriste posetioci ,,Opančića'' (mislim da tada kafana nije bila u funkciji). Dalje nastavlja put za mahalu Selište. Pogled na okolne planine je odličan, a uspon konstantan:

Počinju prve kuće i vikendice:

Lep je pogled i na dolinu Jerme, kao i na deo Trnskih Odorovaca koji se proteže uz put:

Selište je praktično najviša mahala Trnskih Odorovaca. Pojedine kuće se nalaze na blizu 850 m nadmorske visine. Mnoge su napuštene ili su preuređene u vikendice. Selište je mahala koja se lako uočava s puta za Zvonačku Banju, u podnožju najvišeg dela Vlaške planine. Ispraviće me oni koji bolje poznaju teren - mislim da se iz Selišta može obeleženom planinarskom stazom na Panicu, najvišu kotu Vlaške planine (1442 m). Ja sam na ovaj vrh dva puta izlazio iz drugog pravca i sela Kuse Vrane.

Zatim sam se drugim putem spustio na drum. Izašao sam na njega kod mosta ispod seoske škole u Odorovcima. Poseta Selištu je trajala oko sat vremena.

Vraćajući se do auta još jednom sam se divio gorostasnim stenama planine Greben:

U želji da dobijem na vremenu, vozio sam oko 4.5 km do Crkve Svetog Jovana. Nalazi se na oko 2.5 km od mosta u Trnskim Odorovcima, iznad samog puta koji vodi dalje uz Jermu do Iskrovaca, Petačinaca i Vrapče. O ovom prelepom mestu sam pisao 23. februara 2020, kada sam sa kolegama sa posla išao do Iskrovačkog vodopada i karaule u Petačincima:

Crkvica se nalazi na oko 600 m nadmorske visine. Tog 6. marta 2016. krenuo sam putem koji od nje vodi do mahale Pometkovci. Uspon je bio jak, ali je pogled na okolinu bio izuzetan: Zvonačka Banja, Opaljenac, Asenovo kale, Jasenov Del, najviši deo Grebena:

Posle dvadesetak minuta hoda od Svetog Jovana, stigao sam do prvih kuća u Pometkovcima:

Bilo je očigledno da je Beženište, najviši deo Grebena (1338 m) odavde izuzetno teško pristupačno. Jedina varijanta za izlazak na vrh s ove strane je put koji vodi do prevoja ispod vrha Izvorska glava (1202 m). Moram da priznam da sam tada bio uveren da je mahala Pometkovci sastavni deo sela Trnski Odorovci, što je i bilo logično jer se nalazi na južnim padinama Grebena, okrenuta upravo ka ovom selu. Kasnije sam saznao da ova mahala pripada Dragoviti, selu koje se nalazi s druge strane planine Greben.

U Pometkovcima nisam sreo nikoga. Kuće su izgledale napušteno i tužno. Iako je bilo prohladno, uživao sam u pogledu na okolinu. Mogao sam da vidim Selište, mahalu Trnskih Odorovaca u podnožju Vlaške planine koju sam posetio samo čas ranije, kao i tužni simbol Zvonačke Banje - nekadašnji hotel ,,Mir'':

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepo i zanimljivo dimitrovgradsko selo sa brojnim atrakcijama za posetioce u svojoj neposrednoj blizini (Poganovski manastir, kanjon Jerme, Vlaška planina i planina Greben, reka Jerma, Crkva Svetog Jovana Krstitelja, pastrmski ribnjak, Zvonačka Banja...), ali i sa opustelim udaljenim mahalama

Rizici: nema nikakvih markacija do Selišta i Pometkovaca