Pirot i pirotski kraj

22apr2021 Mezdreja, Janja i Aldina Reka (opština Knjaževac)

Navedena sela se nalaze u jugoistočnom delu knjaževačke opštine, u kraju koji se zbog svog izolovanog geografskog položaja naziva i Budžak (turska reč sa značenjem zakutak, ugao, ćošak). Ovo je i pogranični kraj, koji je sa istočne strane omeđan državnom granicom Srbije i Bugarske, a sa južne - opštinskim granicama Knjaževca i Pirota.

Tog 23. aprila 2016. najpre sam stigao kolima do Kalne, nekadašnje rudarske varošice, udaljene od Pirota oko 38 km. Na važnoj raskrsnici u selu skrenuo sam desno ka ski-centru ,,Babin zub'' na Staroj planini. Krenuo sam dolinom Trgoviškog Timoka, prošao kroz sela Inovo i Vrtovac i, nakon 5 km od skretanja u Kalni, našao se u Balta Berilovcu. Ovde se spajaju Crnovrška i Ćuštička reka i grade Trgoviški Timok. Produžio sam dalje, uz Crnovršku reku. Na oko 3.5 km od Balta Berilovca nalaze se sledeća raskrsnica i most preko Crnovrške reke:

Najpre sam krenuo desno, preko mosta, u želji da obiđem Mezdreju. To nije zasebno selo, već predstavlja zaseok Janje, a nalazi se na putu ka Babinom zubu:

U Mezdreji se Crnovrškoj reci pridodaje Debeštička reka, koja dolazi sa juga, iz dela Stare planine između Ćuštice i sela Crni Vrh. Upravo dolinom Debeštičke reke ide put za Sedlar i zaseok Debešticu:

Verovatno je Mezdreja dugo bila najpoznatija po jednoj kući, ili bolje reći običnoj plevnji, koja se nalazila na izlazu prema Crnom Vrhu, bukvalno na samom putu. Bila je omiljena tema čuvenih Alvirovićevih patrola koje su vodile ka Staroj planini. Nisam siguran, ali mislim da više ne postoji i da je prolaz kroz ovo mesto sada mnogo bezbedniji:

Ovo mesto je od raskrsnice kod mosta na Crnovrškoj reci udaljeno oko 2 km. Tu sam se okrenuo i vratio nazad. Zatim sam, po prelasku mosta, skrenuo desno, na put za Janju, Aldinu Reku i Ravno Bučje:

U mnoštvu rečica i potoka treba se snaći. Sada sam krenuo uz Janjsku reku. Glavni deo sela je udaljen svega 1 km od raskrsnice. Tu se nalaze napuštena seoska škola i mesna kancelarija:

Janja je oduvek bilo malo selo. Najviše ljudi je popisano 1961. godine - 288, 2002. godine ih je bilo 37, a danas, 20 godina kasnije, sigurno ih ima još manje. Zanimljivo je da je u selu još 1896. godine radila četvorogodišnja osnovna škola sa 32 učenika. Danas se preostali stanovnici uglavnom bave drvarenjem. Selo je udaljeno od Knjaževca oko 37 km. Nadmorska visina u centru sela je oko 510 m.

Od ovog mesta ja sam produžio dalje. Put je postao dosta lošiji. Na oko 500 m od centra Janje naišao sam na raskrsnicu. Levo se produžava za Aldinu Reku, moj krajnji cilj tog jutra, a desno se skreće za selo Ravno Bučje. Tu je i most preko Ravnobučke reke koja se ispod njega uliva u Janjsku reku:

Odmah iza mosta počinju prve kuće u selu Aldina Reka. Dalje je put bio veoma uzak i loš, a seoske kuće su se nizale u dolini Janjske reke:

Aldina Reka je knjaževačko pogranično selo za koje je 2016. godine bilo prognozirano da će upravo 2021. ostati bez naseljenih kuća. Ne znam da li se predviđanje ostvarilo, ali u prilog mu idu bolne činjenice - selo je 1961. brojalo 396 stanovnika, a 2012. - samo 12. Zanimljivo je zašto je maksimum broja stanovnika u ovom selu i susednoj Janji dostignut upravo šezdesetih godina prošlog veka, a ne par decenija ranije, kao u većini sela pirotskog kraja. U ovim selima su, naime, pedesetih i šezdesetih godina vršena istraživanja uranijuma. Na osnovu rezultata, 1963. godine otvoreno je nekoliko rudarskih jama, a eksploatacija uranijuma je zvanično trajala do 1965. godine. Kalna je tada bila perspektivni centar rudarskog kompleksa i sedište opštine koju je činilo još 13 okolnih sela iz Budžaka sa čak 12500 stanovnika. Događaji oko rudnika su uticali na broj stanovnika sela jer se upravo nekoliko rudnika nalazilo u okolini Janje i Aldine Reke, pored onog u Gabrovnici (oko 5 km severno od Kalne). Nakon zatvaranja rudnika, ljudi su počeli da napuštaju ovaj kraj...

Vozio sam oko 2 km od raskrsnice iznad Janje i odvajanja puteva za Aldinu Reku i Ravno Bučje. Dalje se ide za Tatrašnicu, a i bugarska granica je na svega nekoliko kilometara udaljenosti. Kraj je neobično lep, ali pust i nenastanjen. Na pogodnom mestu okrenuo sam auto i krenuo nazad za Pirot.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5) - ako se ide peške, recimo od Janje do Aldine Reke, relacija je zahtevnija (ja sam išao kolima)

Karakteristike: lep kraj u podnožju Stare planine; opustela knjaževačka sela prepuštena odumiranju, nekada rudarska i veoma perspektivna

Rizici: put ka Aldinoj Reci je u lošem stanju