Pirot i pirotski kraj

29apr2021 Napravite izlet do Divljanskog jezera i Manastira Svetog Dimitrija

Divljansko jezero je veštačka akumulacija nastala pregrađivanjem Koritničke reke. Izgrađeno je 1983. godine, kao kompenzaciona brana u cilju taloženja nanosnog materijala i mulja. Ovo lepo i pitomo jezero prostire se na površini od oko 8 hektara, dugačko je oko 700 m, a široko najviše 135 m. Njegova prosečna dubina je 3 m, mada ima delova oko brane sa dubinom i do 6 m. Nalazi se na oko 4 km od Bele Palanke, sa desne strane puta koji vodi prema Babušnici. Izletnici se obično lociraju u delu kod brane i na okolnim livadama. Mislim da postoji i tradicija da ljudi belopalanačkog kraja ovde dolaze za Prvi maj, tačnije drugog dana ovog praznika. Slike koje slede su nastale 21. oktobra 2017, kada sam ovo lepo mesto posetio u društvu svojih kolega s posla:

Avgusta 2002, došlo je do havarije na brani, pukla je ustava i jezero je iscurilo za nekoliko dana. Sav riblji fond jezera, koji je gajen i čuvan od strane Belopalančana, otišao je u Nišavu. Ipak, sanacija brane i kompletnog jezera je brzo urađena, pa je Divljansko jezero dobilo svoju ,,drugu šansu’’.
Nakon revitalizacije, jezero se redovno poribljava i ribolov na klena predstavlja njegov zaštitni znak. Posećuju ga pecaroši iz cele jugoistočne Srbije. Obala jezera je uređena i pogodna za izlete, a u letnjim mesecima i za kupanje, pa predstavlja omiljeno izletište stanovnika Bele Palanke. (http://www.usr-moravica.com/jezera/jugoistocna-srbija/divljansko-jezero)

Nedaleko od Divljanskog jezera nalazi se selo Divljana. Da bi ste do njega došli, treba produžiti putem od jezera prema Babušnici i skrenuti desno na put koji će vas odvesti do gornjeg dela sela i čuvenog Divljanskog manastira. Udaljenost od centra opštine u Beloj Palanci je oko 5 km, a od Pirota oko 33. Prema podacima sa Vikipedije, u Divljani su 2011. godine živela 95 stanovnika, dok ih je 1948. bilo 433. Selo se ranije nalazilo na mestu koje se naziva Tešilovac. Kasnije se zbog čume (kuge) preselilo na put za Divljanski manastir, a noviji deo sela, na putu Bela Palanka - Babušnica, počeo je da se izgrađuje dvadesetih godina prošlog veka. Slede fotografije nastale 12. februara 2011, kada sam prepešačio ceo krug oko Divljanskog jezera:

U Divljani se nalazi možda i ,,najstariji živi stvor na Balkanu’’ - zavetni hrast, koji je po podacima Turističke organizacije Bela Palanka star preko hiljadu godina. Zasadili su ga navodno podanici makedonskog cara Samuila, koji je živeo od 958. do 1014. godine. Hrast je velika atrakcija, ali i sveto drvo prema kome se meštani odnose sa velikim poštovanjem.
Stablo ima preko dva metra u prečniku. Sa gornje strane je zdravo, ali je interesantno da je sa donje strane šuplje, toliko da u šupljinu može da stane sto sa dve stolice. Zbog fascinantne šupljine, donja strana stabla liči na pećinu. Ovde se nekada donosila litija, slavila se Sveta Trojica, igralo se kolo i veselilo, ali je to ostalo samo u sećanju starijih meštana.

Nedaleko od ovog hrasta nalazi se još jedan, star više od 500 godina, ispod koga se nalazi izvor veoma jake bioenergije, koja po pričama meštana, pomaže u lečenju raznih bolesti. Nekada je na ovom mestu postojala tabla sa opisom terapije koju je koristio veliki broj ljudi, a jedan mladić iz Pirota je navodno nakon terapije ustao iz invalidskih kolica, iako je pre toga bio nepokretan.
Iako zavetni hrastovi u ovom delu Srbije predstavljaju velike svetinje, zbog čega ljudi koji žive u njihovoj okolini ne smeju ni granu da polome, zbog kako kažu - ,,straha od prokletstva’’, ni veliki divljanski hrast nije ostao ,,imun’’ na tragače za zlatom koji su, u više navrata, kopali rupe u njegovoj okolini. Među tragačima se veruje da zavetni hrastovi zapravo predstavljaju, zbog svoje dugovečnosti, odličan ,,signal’’ da se ispod njih ili u njihovoj neposrednoj okolini nalazi zakopano blago iz doba Turaka, čiji su se karavani sa zaplenjenim zlatom kretali ovim prostorima na putu ka Carigradu. (http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ovaj-hrast-kod-bele-palanke-postojao-je-i-u-vreme-nemanjica/jqmk7ce; tekst od 01.05.2015)

Ako se uskim asfaltnim putem produži još samo 500 m od ovog mesta, koje predstavlja atrakciju sela, dolazi se do Divljanskog manastira posvećenog Svetom Dimitriju. Nalazi se u lepom okruženju, na padinama Suve planine (21. oktobar 2017):

Sledeće tekstove o Divljanskom manastiru pronašao sam u zavičajnoj literaturi. Autor je Života Jocić, čovek poreklom iz ovog kraja:

Najstariji sačuvani pisani trag o školama i prosvetnoj delatnosti u belopalanačkom kraju i celom Ponišavlju odnosi se na Divljanski manastir. U celom Srednjem Ponišavlju i Niškoj eparhiji, ovaj manastir se smatra za najveću svetinju, jer je u prošlosti predstavljao nadaleko poznati duhovni, prosvetni, kulturni i zdravstveni centar. I sam naziv Divljana vodi poreklo od latinske reči ,,Diviana’’, koja bi na srpski jezik mogla da se prevede kao ,,Bogovina’’. (,,Manastirske škole u belopalanačkom kraju od XIV do XIX veka’’ - Pirotski zbornik br. 23-24, 1998)

Pretpostavlja se da Divljanski manastir predstavlja zadužbinu Mrnjavčevića i da potiče iz XIV veka. Gradnja današnje zadužbine započela je 1874. godine, a radovi na manastirskoj crkvi su završeni 1902. Inače, prva crkva Divljanskog manastira podignuta je još krajem IV veka, između 392. i 395. godine. Osnivač manastira bio je čuveni remezijanski (belopalanački) episkop Sveti Niketa, čija je plodna misionarska i književna delatnost bila dobro poznata u celom Rimskom carstvu.
U manastiru se, u posebnom metalnom kivotu, kao izuzetna dragocenost, čuvaju delovi moštiju Svetog Kirika i Julite (poklon Nikolaja Velimirovića, episkopa ohridskog, između 1920. i 1934. godine), delovi moštiju Svetog Grigorija Sinaita (poklon Manastira Gornjak, u dolini reke Mlave), kao i delovi životvornog Krsta Gospodnjeg (poklon arhimandrita Sevastijana).
Postoji zapis da je 1892. Divljanski manastir posetio i čuveni srpski pisac Stevan Sremac. On ga je kasnije uneo u svoje čuveno delo ,,Zona Zamfirova’’.
Između dva svetska rata u manastiru je živelo preko 50 monahinja i desetak sirote dece, pod rukovodstvom monahinje Diodore. Navodno je u njemu bio smešten i veći broj ruskih monahinja, oficira i doktora, koji su prebegli iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. U tom periodu ovde se otvaraju manastirska ambulanta, apoteka, manastirsko obdanište i bolnički stacionar. Pored bolnice u Beloj Palanci, koja je otvorena 1934. godine, ovde je radila, u to vreme, jedina bolnica u belopalanačkom kraju.
Eksproprijacija imovine bogatog Divljanskog manastira izvršena je u martu 1946. godine. Neposredno pored manastira, na njegovoj nekadašnjoj zemlji i u njegovim nekadašnjim zgradama, u julu iste godine, otvara se prvo državno dečje odmaralište u ovom kraju. Manastir je 1979. godine, odlukom Skupštine opštine Bela Palanka, proglašen kulturnim dobrom i spomenikom kulture. (,,Divljanski manastir kao zdravstveni centar’’ - Pirotski zbornik br. 25-26, 2000)

I na kraju posete predivnom divljanskom kraju - pomenuto dečje odmaralište, koje je u poslednje vreme funkcionisalo i kao migrantski centar. Nekada su ga niške, palanačke i pirotske škole koristile za rekreativnu nastavu svojih đaka i ostale aktivnosti u prirodi. Između manastira i odmarališta, na nadmorskoj visini od oko 475 m, nalazi se i polazna tačka za uspon na neka od najlepših mesta na Suvoj planini - Smrdan i Pasarelo. Slede slike odmarališta ,,Gaj'' iz februara 2011:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: Selo Divljana sa starim hrastom, obližnji manastir i jezero, predstavljaju zaokruženu turističku celinu. Moja preporuka je da se poseta ovim lepim mestima upotpuni posetom selu Mokra i njegovim znamenitostima, tako što bi se napravio ,,krug’’ u dužini od oko 8 km, i to na sledeći način: skretanje za Mokru iz pravca Bele Palanke - selo Mokra sa crkvom, vrelom i Najdanovim krugom - kumir na Mokranjskom ravništu - nekadašnje dečje odmaralište - Divljanski manastir - stari hrastovi u Divljani - Divljansko jezero - povratak u pravcu Bele Palanke

Rizici: nema