24jun2021 Do kanjona Vladikine ploče sa Vzganice i puta za Kozji kamen

Ogromna pećina Vladikine ploče u istoimenom kanjonu reke Visočice predstavlja jedno od najatraktivnijih mesta u pirotskom kraju. Ranije se do nje išlo putevima i planinarskim stazama iz Rsovaca i Pakleštice, sve dok u novembru prošle godine nije postavljen drveni most, koji je omogućavao mnogo lakši prilaz s desne obale reke. Nažalost, iako je most bio na visini od 9 m iznad nivoa vode, nabujala Visočica ga je odnela u januaru ove godine. U ovom članku ću pokušati da vam predstavim još jedan način dolaska do samog kanjona.

O još uvek nedovoljno istraženoj pećini sam pisao 5. maja 2020, kada sam do nje došao iz pravca Pakleštice, sa grupom planinara, ljubitelja prirode i branilaca reka. U ovom članku koristim fotografije nastale 18. juna 2017.

Polazno mesto je dobro poznato. Radi se o skretanju za vidikovac Kozji kamen sa puta za Rsovce, neposredno nakon prevoja Vzganice. Ja sam svojevremeno u avanturu krenuo, pomalo neuobičajeno za mene, u popodnevnim časovima, svo vreme je pretila kiša, ali sam imao sreće. Čak su me tmurni oblaci sačuvali od jakog junskog sunca.

Samo nekoliko stotina metara od ovog mesta je obeležena raskrsnica. Levo se ide za Kozji kamen, a za Vladikine ploče treba produžiti pravo. Ovo je put koji su nekada, kada je deonica od Koprivštičkog krsta do Belskog mosta i Pakleštice bila u izgradnji, koristili Pakleštičani da dođu do svog sela:

Put vijuga i povremeno prolazi kroz šumu. Na pojedinim mestima ga je teško razaznati:

Posle pola sata hoda od asfaltnog puta, silazi se u mesto Kamina. To je početak jedne prelepe doline koja se pruža u pravcu istoka. Kroz nju prolazi put koji vodi do mesta Tatarski dol, iznad kanjona Vladikine ploče. Tu se nalazi nekoliko napuštenih pojata. Nadmorska visina je preko 900 m:

Dolina je dugačka oko 1.5 km i prostire se između dva paralelna venca grebena Del, isturenog kraka planine Vidlič. Severno je Milčevac (1094 m), a južno su Skrča (1062 m) i Okolčesti gabar (1034 m, iznad puta za Rsovce). Kada sam prvi put prolazio kroz nju, u novembru 2012, nisam imao nikakvih problema da brzo dođem do Tatarskog dola. Međutim, juna 2017. veliku prepreku mi je predstavljala gusta, visoka i rosna trava, koja me je mnogo ometala u kretanju. To je posebno došlo do izražaja u povratku, kada sam već bio i umoran. Uzmite u obzir ovu činjenicu ako za dolazak do kanjona i pećine Vladikine ploče koristite ovaj pravac.

U Tatarskom dolu se može videti još nekoliko starih pojata. Ovde ste već blizu cilja. Desno se može za Rsovce - selo se čak vidi u daljini, a do samog kanjona Vladikine ploče, odnosno stena na levoj obali Visočice, vodi markirana planinarska staza:

Preko puta, na desnoj obali reke, vidi se istaknuti Jovankov vrh (1044 m). Iza njega je Strašna čuka (1159 m), poznata po krvavoj borbi partizana i Bugara u Drugom svetskom ratu. Otprilike sat vremena je potrebno da se od Vzganice stigne do mesta iznad kanjona Vladikine ploče (oko 4 km):

Nalazite se tačno iznad meandra Visočice, na početku kanjona iz pravca Rsovaca, a pejzaž će vas podsetiti na nadaleko čuvenu reku Uvac u zapadnoj Srbiji. Obodom kanjona vodi staza kojom se možete spustiti u Paklešticu:

Dubina kanjona je oko 200 m, a za spust u njega, do pećine Vladikine ploče (meštani je zovu i Golema dupka jer je njen otvor grandioznih dimenzija), postoji markirana, prava kozja staza. Da bi ste je savladali, potrebno vam je malo odvažnosti, planinarskog umeća i fizičke kondicije jer je povratak uzbrdo veoma naporan. Sama pećina se nalazi otprilike ispod mesta koje prikazuju ove fotografije, ali ju je sa vrha kanjona nemoguće videti. Njen otvor je na nekih 85 m iznad nivoa Visočice. Interesantno je da se u kanjonu, pored velike pećine, nalazi i više manjih.

Ja ovog puta neću opisivati spust do pećine jer staza u leto 2017. još nije bila obeležena. Prateći stazu koja vodi rubom kanjona dolazi se do jednog mesta na koje se najpre naizlazi iz pravca Pakleštice. Sa njega se pruža fenomenalan pogled na kanjon, Rsovce i venac Vidliča u pozadini:

Za spust do Pakleštice potrebno je manje od sat vremena. Otprilike toliko ili malo duže je potrebno i za povratak do Vzganice. Na vama je da izaberete kako ćete doći do ovog lepog mesta. Naravno, kad ponovo bude podignut most u samom kanjonu, najlakši i najatraktivniji će biti dolazak iz pravca Rsovaca.

Trajanje relacije: oko 4h, bez silaska do pećine

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: alternativni put do jednog od najlepših i najatraktivnijih mesta u pirotskom kraju; fantastični kanjon reke Visočice, dužine oko 2 km, sa svojim meandrima i brojnim pećinama, teško pristupačan i gotovo neprohodan; vidikovci sa sjajnim pogledom na okolinu

Rizici: nakon odvajanja od puta za Kozji kamen nema markacija, one se javljaju tek na kraju relacije - iznad samog kanjona; strm i težak spust do pećine Vladikine ploče; navedeni pravac je najbolje koristiti u rano proleće ili kasnu jesen