Pirot i pirotski kraj

7aug2021 Koprivštica - Pravac - Marine livade - Golaš

Ovaj kraj ima oblik sedla koje se lepo vidi iz različitih delova pirotske opštine. Ovako pogled na njega izgleda sa Kitke, vrha iznad Dobrog Dola (17. septembar 2015):

...a ovako iz drugog dela pirotske opštine, iz sela Ragodeš (1. oktobar 2011, u prvom planu su ragodeštanska mahala Krstići i selo Oreovica):

Kraj je pust i nenastanjen, a u njega povremeno zalaze samo malobrojni pastiri iz pomenutih sela i lovci.

Prvi planinski venac (najbliži Pirotu), Pravac (visine 1011 m), nešto je kraći od preostala dva. Njegov istaknuti stenski deo lepo se vidi i iz grada. Oduvek je privlačio moju pažnju i mamio me da ga osvojim. Na sledećoj fotografiji je pogled sa puta prema Zavojskom jezeru, iznad Nišora (25. septembar 2016):

Kada sam to prvi put učinio, novembra 2011, gusta jesenja magla me sprečila da uživam u lepom pogledu sa Pravca na Pirot i Pirotsku kotlinu. U mnogo boljim vremenskim okolnostima, juna 2014, bio sam nagrađen i mnogo lepšim pogledom na okolinu. Prethodno mi je bilo potrebno 25 minuta da se iz sela Koprivštice nađem na najistaknutijem delu Pravca, usponom uz prvu dolinu ,,sedla'':

Kroz ovu dolinu se, u zavisnosti od doba godine, sliva manja ili veća količina vode, koja potiče od nekoliko izvora nedaleko od sela. Mogu se primetiti i tragovi kamenih korita, koja su nekada služila za napajanje stoke.

Inače, Koprivštica je malo pirotsko selo, koje se nalazi na samom putu za Zavojsko jezero, na oko 14 km od grada. Pre deset godina, na popisu 2011, brojala je 45 stanovnika. Najviše ih je popisano 1953. godine - 406. Postoje dve pretpostavke o poreklu naziva sela. Po jednoj, to je mesto pored brzog planinskog potoka (rečice) gde se čuva stoka, a po drugoj - mesto gde ima kopriva (pokriva). Meštani često za naziv sela koriste reč ,,Pokrivštica''.

Pogled sa Pravca na Pirotsku kotlinu i Pirot je impozantan. Izgledao je ovako, uz napomenu da je grad vazdušnom linijom udaljen oko 9 km:

Lep je pogled u pravcu jugozapada - na Sopotsku petlju, selo Staničenje, Belavu i Suvu planinu. Ispod Pravca, kroz dolinu koja povezuje Nišor i Oreovicu, prolazi put kojim se može doći do mesta Vrba i Spomenika oslobodiocima Pirota. Na jugoistoku su dolina Dobrodolske reke, Crni vrh, Kitka i Basarski kamen. Severoistočno sam mogao da vidim i odsjaj Zavojskog jezera. Inače, Pravac je veoma oštar i uzan vrh:

Nakon uživanja u lepom pogledu na rodni grad, vratio sam se u prvu dolinu i krenuo u pravcu Oreovice, do prevoja na nekih 1000 m nadmorske visine. Primetio sam puno ograda od naslaganog kamenja. Odavde je bio lep pogled na Belopalanačko polje i Suvu planinu sa Tremom:

Uspon iz ove doline na vrh Marinih livada (1041 m) nije nimalo lak. Teren je kamenit i težak za kretanje, sličan onom na južnim padinama Sarlaha iznad Pirota:

Sa Marinih livada posebno impresionira pogled na sever i drugu dolinu, kojom prolazi put koji povezuje Koprivšticu sa Oreovicom, kao i na treći, najseverniji planininski venac, Golaš, koji je i najviši, sa svojih 1112 m. U daljini se mogu videti Svrljiške planine, Paješki kamen, Granikovo, kao i Babin zub i Midžor na Staroj planini:

O tome kako su Marine livade (ili ,,Marino livađe'') dobile ime, postoji tužna priča koju sam pronašao u knjizi Snežane Branković, ,,Prošlost mog zavičaja - predanja, priče događaji'' (Pirot, 2012):

Marine livade predstavljaju zaravan na kojoj su napušteni pašnjaci. Na najvišem delu, koji dominira okolinom, nekada se nalazilo vrelo.
Pred kraj zime, kada sneg počne da kopni, Oreovčani sa Marinog livađa uoče pravac pružanja podzemne vode koja se pruža od presahlog vrela ka sopotskom vrelu Banja. Tom linijom najpre nestane snega. Na to ukazuje i činjenica da voda Sopotske banje ima konstantnu temperaturu od 18^oC, pa zimi toplota vode raskravi sneg preko tople zemlje.
A kad god kosači sa obližnjih livada posedaju oko suvog vrela, prislone uvo i osluškuju, čuje se grgoljenje vode u dubini. Tada započinju svoju priču:
Devojka Mara, popova ćerka, udavila se kada je u vreme žetve dovela žedne konje na pojilo do vrela na brdašcu. Njen otac, u očajanju, ošiša ovce i uz pomoć runa uspe da zapuši grotlo vrela kako bi presahla voda, a on iz vira izvukao telo svoje ćerke. Voda je otekla ka Sopotskoj banji, a da je to tako, potvrđuje i to što su Sopoćani pronašli devojčin prsten i perčin koje je izbacila voda.
Po devojci Mari, šire područje je dobilo naziv Marino livađe ili Marine livade.

Moram da priznam da mi je tokom prvog obilaska ovog kraja, u jesen 2011, silazak sa Marinih livada u drugu dolinu bio jedan od najtežih u životu jer je venac Marinih livada sa severne strane izuzetno strm. U leto 2014. sam bio bolje pripremljen za tako nešto, izabrao sam bolje mesto za silazak pa mi i sam spust nije delovao naročito teško. U drugoj dolini, između Marinih livada i Golaša, koja se nalazi na približno istoj nadmorskoj visini kao i prva, tada sam bio nakon svega pet minuta:

Usledio je i poslednji veći napor - uspon na vrh Golaš, najviši od sva tri na ,,sedlu''. Ovde teren nije tako težak, nije bilo nikavih problema i na njemu sam se našao nakon desetak minuta. Tokom uspona lep pogled je bio unazad - na drugu dolinu i Marine livade:

Na vrhu Golaša sam zatekao kameni bedem, podignut u odbrambene svrhe. A sa njega - fantastičan pogled na sever, na kraj koji uokviruju dve moćne planinske reke, Temštica i Visočica sa Zavojskim jezerom. Nekoliko kilometara dalje, na otprilike 300 m manjoj visini, u centru vidnog polja je selo Pokrovenik, a u pravca zapada i severozapada Ozrimski krst sa raskršćem seoskih puteva i vidikovac Smilovica (za koji pre sedam godina nisam ni pretpostavljao da će postati turistička atrakcija):

Ovo je zaista fantastično mesto i fenomenalan vidikovac. Opčinjen onim što sam video, teška srca sam se spustio u drugu dolinu i vratio putem u Koprivšticu. Posle tačno dva sata hoda završio sam ovu lepu kružnu relaciju.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna kružna relacija tokom koje se prelaze tri planinska venca i dve doline u kojima možete osetiti strujanje vazduha; fenomenalni vidikovci

Rizici: kraj je pust i posećuju ga samo retki stočari i lovci; teren je težak u pojedinim delovima - kamenit i strm, sa puno trnja; praktično nema nikakve hladovine