Pirot i pirotski kraj

18aug2021 Okolina pirotskog Velikog Sela

Zanimljivo je da se Veliko Selo na neki način nalazi na sredini pomenutog ,,kružnog puta''. Praktično je svejedno da li ćete do njega izabrati put preko Poljske Ržane, Trnjane, Velikog i Malog Jovanovca ili onaj preko Manastira Svetog Jovana i Krupca. U oba slučaja udaljenost od grada je 10-11 km. Veliko Selo je praktično povezano sa dva susedna sela. Od Krupca ga razdvaja prostor od nekoliko stotina metara u blizini velikog pastrmskog ribnjaka na Krupačkom jezeru, dok ga od Malog Jovanovca odvaja most na Nišavi. Veliko Selo se nalazi na desnoj obali reke (19. februar 2011):

Prema podacima sa Vikipedije, u Velikom Selu je 2011. živelo 277 stanovnika. Broj ljudi u njemu je konstantno opadao u prethodnim decenijama, najviše zbog iseljavanja ljudi u Pirot i druge gradove u Srbiji, a 1948. godine ih je bilo 813. Inače, svoj naziv Veliko Selo nosi od 1902. godine, kada je promenjeno staro ime sela, Golemi Čivlik.

Čiflik, čifluk, čivlik i čitluk jesu reči koje su u Osmanskom carstvu označavale velika zemljišna imanja manastira, zemljišne površine u gradu, ili selo koje je osim spahije imalo još jednog gospodara. On se zvao čiflik ili čitluk sahibija, ljudi koji su živeli na njegovom posedu bili su njegove čifčije (kmetovi), a on je za njih bio aga ili gospodar.

Početkom XIX veka u Pirotskoj nahiji počinju da se javljaju prva čitlučka imanja ili čiflici. Čitlučenje je duboko uzdrmalo tradicionalni način života pirotskih seljaka, pa je to bio i jedan od glavnih uzroka za organizovanje i početak narodnih pobuna. Pored još nekih drugih (Blato, Kostur, neka belopalanačka sela), najpoznatija čitlučka sela u pirotskom kraju nalazila su se upravo na ,,kružnom putu''. Na to ukazuju i njihovi stari nazivi. Pored Golemog Čivlika (Velikog Sela), to su bili i Alačev Čivlik (Veliki Jovanovac), Ćopin Čivlik (Mali Jovanovac), najveće selo u kraju - Krupac, nastalo je spajanjem nekoliko čiflika itd.

Po svom izgledu Veliko Selo se ne razlikuje mnogo od susednih sela. Karakteriše ga pružanje uz glavni put. Ovako je u februaru 2011. izgledao centar sela:

Po mom mišljenju, najlepši pogled na Krupačko jezero, pruža se sa brdašca istočno od Velikog Sela. U jesen 2014. godine (28. septembra) ja sam malo istraživao okolinu sela, tačnije potez jugoistočno od njega, prema Gradištu (Zaganici). Povod za to je bila jedna kratka priča koju sam pročitao u zavičajnoj literaturi, a koju ću preneti malo kasnije.

Tada nisam obilazio centar sela, već sam došao iz pravca Malog Jovanovca i odmah po prelasku mosta na Nišavi skrenuo desno na sporedni put:

Naišao sam na seosku osnovnu školu:

Na raskrsnici seoskih puteva krenuo sam levo gore i prošao obodom sela:

Krenuo sam uz reku Nišavu, njenom desnom obalom. S leve strane su padine Vidliča. Visoko i daleko gore je bezvodna i nenastanjena visoravan Tepoš koju sam svojevremeno prelazio pravcem Krupac - Visočki Odorovci.

Tada još nije postojao današnji auto-put. Nisam bio daleko od naselja Belo Polje, koje se nalazi na magistralnom putu Pirot - Dimitrovgrad, s druge strane Nišave. Lepo sam mogao da vidim planinu Padež i sela u njenom podnožju - Petrovac, Vojnegovac i Jalbotinu. Nešto dalje su bile Vlaška planina i atraktivni Greben:

Primetio sam da je obala Nišave ovde dosta raskopana zbog šljunka. Reka Nišava inače praktično nastaje par kilometara uzvodno, spajanjem Ginske i Jerme.

Negde u ovom kraju, između Velikog Sela i Belog Polja, nalazilo se nekada takozvano ,,Čerkesko selo''. U drugoj polovini XIX veka, kada je pirotski kraj bio pod Turcima, ovde se doselilo muslimansko pleme tatarskog porekla. Ono je bilo proterano iz Rusije, a podiglo je svoje naselje koje je narod nazvao upravo ,,Čerkesko selo’’. Ovi ljudi su živeli od noćnih krađa stoke, Turci su ih ubrzo proterali, a selo spalili. Kada su Čerkezi napuštali ovo mesto uništavali su sve za sobom, čak se priča i da su svoju malu decu bacali u Nišavu. Ne postoje nikakvi tragovi koji bi ukazivali na njegovu tačnu lokaciju.

Ovaj kraj u podnožju Vidliča u topografskim kartama je označen pod nazivom ,,Orlja''. Nalazio sam se na oko 3 km od Velikog Sela. Kada je put koji vodi u pravcu Gradišta (do njega ima još oko 2 km) počeo da se udaljava od reke i da ulazi u jednu dolinu, okrenuo sam se i vratio nazad. Po lepom vremenu lagana šetnja je veoma prijala.

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: selo na ,,kružnom putu'' koje je nekada, u vreme Turaka, bilo u vlasništvu nekog čitluk sahibije i u čijoj se okolini kasnije nalazilo tzv. ,,Čerkesko selo''

Rizici: šetnja je opuštena, bez ikakvih markacija i usmerenja, treba pratiti seoski put i tok reke