11jan2019
Potražite crkvicu posvećenu Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, pored sela Blata
Blato je jedno od najvećih i najrazvijenijih sela u pirotskoj opštini. Tim pre mi je oduvek bilo čudno da takvo selo, udaljeno oko 8 km od centra grada i locirano na prometnom putu koji vodi iz Pirota ka Babušnici, Vlasotincu i Leskovcu, nema svoju crkvu. Međutim, u ataru ovog sela nalaze se dva verska objekta. O Maglićkoj crkvi sam pisao u svojoj knjizi, a sada ću vam predstaviti drugu crkvu, takođe malo poznatu stanovnicima pirotskog kraja.
Selo Blato se sastoji od tri mahale - Cerovika, Lopašnice i Blata, koje su nekada predstavljale zasebna naselja. Na zboru seljaka 1927. godine odlučeno je da se sva tri sela udruže u jedno i da ono nosi ime po močvarnom i blatnjavom terenu gde se nalazilo.
Crkvicu navedenu u naslovu ovog članka posetio sam dva puta, iz različitih pravaca. Prvi put sam do nje došao 2. marta 2013. Tada sam iz severnog dela sela pratio tok Maglićke reke i u njenoj blizini, svega nekoliko stotina metara od poslednjih seoskih kuća, ugledao malenu bogomolju koju sam tražio:
Tačno pet godina nakon prvog odlaska, 4. marta 2018, do nje sam došao iz drugog dela sela i u potpunom drugačijim vremenskim uslovima. Naime, tada je bilo aktuelno topljenje snega nakon velikih padavina prethodnih dana.
Polazna tačka za odlazak do crkvice bilo mi je seosko groblje koje se nalazi u jugozapadnom delu sela. Do njega se lako dolazi kolima:
Spustio sam se do Maglićke reke koja je bila nabujala i nosila veliku količinu vode. Inače, ova rečica gotovo da presušuje leti i ima kratak tok. Njeno izvorište predstavlja Maglićko vrelo koje je od sela udaljeno svega 1.5 km. Maglićka reka se nakon prolaska kroz Blato uliva u Kostursku reku.
Krenuo sam uzvodno, desnom obalom reke. Uzput sam naišao na kaptirani izvor vode koji meštani Blata koriste za svoje vodosnabdevanje:
Posle pet minuta hoda od ovog mesta, treba doći do mostića gde se može preći na drugu stranu Maglićke reke. Odavde se vidi Crkvica Svetih arhangela Mihaila i Gavrila:
Možete da vidite da meni prelazak rečice na ovom mestu nije bio jednostavan jer je reka bila napustila svoje malo korito i razlivala se po okolnim njivama. Ipak, duboke gumene čizme su odradile svoje. Vama preporučujem da do ovog mesta idete u lepšim vremenskim uslovima, a pošto je crkva veoma blizu selu, to može biti i zimi, po snegu. Inače, put do nje praktično ne postoji, a stazice kojima sam do nje došao u martu 2013. u vrlo su lošem stanju.
Crkvica je novije gradnje i podignuta je 2003. godine, zaslugom vrednih ljudi i dobrotvora iz Blata, kojima je posvećena ploča pored ulaza. Iza crkve je krst posvećen Svetom arhangelu Mihailu iz 1908. godine. To znači da je ona podignuta na mestu nekog starijeg verskog objekta ili svetog mesta.
U povratku sam prešao rečicu na jedinom mostiću u okolini, ali sam rešio da se do sela vratim preko brda koje se proteže na jugu, u pravcu puta prema Babušnici. Eto još jednog načina da se brzo stigne do crkvice sa seoskog groblja.
Shvatio sam da bi putem prikazanim na poslednjoj slici mogao najlakše sledeći put doći i do obližnje Maglićke crkve (ranije sam do nje uvek dolazio sa puta za Ponor).
Trajanje relacije: oko 1h
Zahtevnost relacije: laka (1/5)
Karakteristike: lepa šetnja obodom Pirotskog polja
Rizici: blato (po kome je susedno selo i dobilo svoje ime)
