Pirot i pirotski kraj

1jan2022 Sećanje na jednu avanturu i prolaz kroz drugi deo Sićevačke klisure po železničkim šinama

Moj poduhvat od 30. januara 2016. je podrazumevao da se niz šine spustim između vikend naselja Šutevac (na izlazu iz sela Ostrovice prema Nišu, oko 48 km od Pirota) do brane na Nišavi (oko 2.5 km nizvodno). Železnička pruga je ovde odmah ispod magistralnog puta:

Odmah po silasku na prugu doživeo sam susret sa putničkim vozom koji je saobraćao na relaciji Niš-Dimitrovgrad, pa sam bio prinuđen da se sklonim na bezbednu udaljenost kako bi voz prošao. Zanimljivo je da je na istom tom mestu u povratku naišao teretni voz koji se kretao iz pravca Pirota ka Nišu, pa sam bukvalno na istom mestu morao da se povučem u stranu i sačekam da kompozicija sastavljena od velikog broja najrazličitijih vagona prođe:

Na mestu gde se proširenje u dolini Nišave, obrazovano oko donjeg dela sela Ostrovice, sužava i počinje drugi deo klisure, naišao sam na staru železničku postaju i mostić preko Nišave. Verovatno su ih ranije koristili meštani obližnje Ostrovice. Most je sada nebezbedan za prelazak preko reke:

Krećući se nizvodno (pruga je u ovom delu Sićevačke klisure konstantno sa desne strane Nišave) uživao sam u prirodi, posmatrajući strme obronke na levoj obali reke. Tišinu je jedino prekidalo tutnjanje kamiona na magistrali:

Nišava je bila bogata vodom i imala prljavo braon boju. Ispunjavala je dobar deo tesnaca između dve obale, praveći opasne virove. Kako sam se približavao brani njen tok je bivao sve usporeniji, a sama reka sve dublja. Ispred brane je bilo formirano pravo malo jezero:

Posle nekih pola sata hoda stigao sam do čuvene sićevačke brane, izgrađene 1922. za potrebe hidrocentrale koja je počela sa radom devet godina kasnije. Oduvek je za mene ovaj impozantni objekat predstavljao granicu mog pirotskog i niškog kraja, iako zvanično pripada teritoriji grada Niša i mnogo je bliži njemu nego Pirotu:

Ogromna količina voda se survavala sa druge strane brane, a Nišavu je bila u svom neprepoznatljivom izdanju - moćna, zapenušana, zlokobna, brza. Fascinirala me svojim izgledom, a njen huk se čuo nadaleko. Brana je na svojim plećima zaustavljala brojne grane i drveće koje je reka nosila sa sobom kilometrima:

Direktan pristup brani je nemoguć, a iza nje, na levoj obali reke je kanal kojim se voda Nišave sprovodi do par kilometara udaljene hidrocentrale ,,Sićevo'' i služi za pokretanje njenih turbina.

Retko se koja evropska zemlja može pohvaliti hidroelektranama koje proizvode električnu energiju stotinu ili skoro stotinu godina, Elektroprivreda Srbije u Sićevačkoj klisuri ima čak dve koje i dalje neumorno rade. Mini hidroelektrana „Sveta Petka“ u Ostrovici 2022. godine obeležava 114, a mini hidroelektrana „Sićevo“ 95 godina rada. To su bile prve elektrane u Srbiji koje su radile po principima Teslinih polifaznih struja, i to samo četiri godine nakon hidroelektrane na Nijagari (MHE „Sveta Petka“ - 1908) u kojoj je Tesla prvi put primenio taj princip. Posmatrano u svetlu materijalne kulture i istorije tehničkog razvoja zemlje, ove hidroelektrane zajedno sa još osam sličnih u Srbiji, iz perioda od 1900. do 1940. predstavljaju početak modernog doba u Srbiji.
Prva hidrolelektrana bila je MHE „Sveta Petka“ (ili „Vila sa Nišave“ kako je iz milošte zovu meštani), snage 0.6 MW, a prve kilovate električne energije, proizvela je 21. septembra 1908. godine. Od tada ona nije prestajala sa radom. Za izgradnju MHE „Sveta Petka“ zaslužni su meštani sela Sićeva i njen incijator Todor Milovanović, tadašnji predsednik Opštine Niš. Oni su čak stupili i u kontakt sa našim velikim naučnikom Nikolom Teslom, koji je idejni projektant ove mini-hidroelektrane. Tesla je zbog toga i proglašen kasnije počasnim građaninom Sićeva.
MHE „Sveta Petka“ počela je sa radom 13 godina posle prve hidroelektrane na svetu izgrađene na reci Nijagari (1895) i bila je prva državna elektrana koja je osvetljavala grad Niš. Profesor Tehničkog fakulteta u Beogradu, Aćim Stevović projektovao je branu, kanale i zgrade, dok je kompletna oprema kupljena u Nemačkoj od firme „Siemens Schuckert Werke“ i dan-danas je u funkciji. Električna energija je do Niša stizala dalekovodom dužine 25 km, pod naponom od 8 kV.
Druga mini hidrolelektrana „Sićevo“ izgrađena je skoro na samom kraju uskog i strmog klanca Sićevačke klisure, u podnožju sela Sićeva. Oko šest kilometara nizvodno od MHE „Sveta Petka“, nalazi se velika pokretna brana MHE „Sićevo“. Osnovu za izgradnju ove elektrane predstavljala je koncesija koju je grad Niš dobio za potrebe izgradnje MHE „Sveta Petka“.
Radovi na izgradnji hidroelektrane „Sićevo“, snage 1.35 MW, započeti su maja 1921. angažovanjem inženjera ,,Deklera'' iz Beča, čiji je zadatak bio da snime teren i prikupe potrebne podatke na osnovu kojih je firma „Siemens Schuckert Werke“ izradila projekte. Građevinski radovi su započeli 8. oktobra 1928. Kada se očekivao završetak radova, u leto 1929, desilo se neverovatno nevreme sa poplavom, koje je odnelo veći deo građevinskog materijala sa gradilišta i oštetilo dobar deo izvedenih radova. Slična nepogoda zadesila je gradilište i naredne godine, tako da je sve to uticalo na produžetak rokova i poskupljenje radova.
Hidroelektrana „Sićevo“ konačno je 1931. prvo puštena u probni rad, a početkom decembra iste godine i u redovni pogon, sa dve godine zakašnjenja, ili devet godina od nabavke opreme. MHE „Sićevo“ je i danas u funkciji kao sastavni deo Elektroprivrede Srbije.
(https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Сићевачка_клисура)

Trajanje relacije: oko 3h (računato sa polaskom iz Pirota)

Zahtevnost relacije: umerena (2/5), ali ne pokušavati

Karakteristike: jedan od najlešpših i najživopisnijih kanjona u Srbiji; stara brana na Nišavi ispod Sićeva - jedna od prvih u Srbiji

Rizici: očigledni su - kretanje po železničkoj pruzi kojom još uvek intenzivno saobraćaju putnički i teretni vozovi; prilaz sićevačkoj brani nije dozvoljen