Pirot i pirotski kraj

28apr2022 Blagi petak u Željuši kod Dimitrovgrada

Još za vreme Turaka u Pirotu je bio običaj da se praznuje Blagi petak iza svete nedelje po Uskrsu. Piroćanci su se na ovaj dan sakupljali u Barju. Nakon oslobođenja od Turaka ovaj običaj se sve više napuštao. Glavni razlog je bila činjenica da je veliki broj stanovnika Pirota nakon oslobođenja od Turaka prebegao u Bugarsku, nezadovoljan društveno-političkim okolnostima u Srbiji. Većina njih se zadržala i nastanila u ondašnjem Caribrodu (današnjem Dimitrovgradu). Kako je u Caribrodu običaj bio da se za Blagi petak ide u Željušu, to je ovaj praznik bio prilika da se Piroćanci vide sa svojim prebeglim rođacima i prijateljima. Izlazeći do Željuše, oni su polako napuštali izlazak u Barje.
Da bi privukao pažnju našeg sveta na srpsku granicu, načelnik okruga pirotskog Proka Knežević zaveo je 1889. godine svetkovanje Blagog petka na srpsko-bugarskoj granici, nedaleko od sela Obrenovca. Od tog doba sastanak na granici se redovno obavlja svake godine. Sem Piroćanaca i okolnog seoskog stanovništva na sastanku učestvuju i gosti iz drugih mesta, počev iz Niša, a iz Bugarske počev iz Sofije.

Sastanak o Blagom petku 1896. godine održan je 28. marta:
,,Još od ranog jutra ceo grad je na nogama, sve je, i malo i veliko, u svečanom ruvu, i svak živ hita da se čas pre dočepa železničke stanice kako bi se što pre našao kod Obrenovca, na srpsko-bugarskoj granici, te da može učestvovati u pograničnom sastanku Srba i Bugara.
Masa raznolikog sveta obojega pola potpuno opsedne ulaske u stanicu, a vredni železnički činovnici ne mogu da izdadu za kratko vreme dovoljno karata (ovoga puta izdano je preko 8000 karata). Bacite li pogled na dugu Železničku ulicu, to se valja nedogledna masa sveta najrazličitijeg doba starosti - svak to žuri za granicu!
Sa perona staničnog, prvi, drugi, pa i treći naročiti voz sa po dvaestak vagona, ne mogu da povezu sve učesnike sastanka, pa mnogi čekaju ponovni povratak voza s granice, i to tako ide po ceo dan.
Kad stigne prvi voz s gostima i vojnom muzikom, obostrane mesne policijske vlasti otvaraju granicu, a nepregledne mase sveta nagrnu i sa srpske i sa bugarske strane. Dolazak i odlazak gostiju na granicu traje po ceo dan. Svaki od posetilaca gleda da sem granice vidi Željušu (desetak minuta hoda od granice), Caribrod (oko jedan čas hoda), pa čak i Sofiju - prestonicu Bugarske, ili da ode do Pirota ili čak do Niša. Sa srpske strane učestvovalo je ove godine na pograničnom sastanku preko 12000 duša.
Mesto gde se sastanak drži, to je veća zaravanj, koja se blago spušta prema železničkoj pruzi, a nedaleko je od sela Obrenovca, koje se nalazi na desnoj obali Nišave. Poljanu uzduž preseca kolski put Pirot - Caribrod, a popreko državna granica Srbije i Bugarske. Tu, pred mehanom, ceo dan ječi vojna muzika, veseli se silan svet. Nestašna mladež, obojega pola, hvata se u kola i po ceo dan igra uz svirku muzike, svirale (duduka), goča (bubnja, tupana) i ćemaneta. Tu se s obeju strana puta, što kroz poljanu prolazi, naređali razni prodavci voća, najraznovrsnijih sitnica, kolača, posuđa i drugih stvari. Vredno je posmatrati mnoga uozbiljena lica koja pred polazak žure da kupe bilo kakvu sitnicu što bi im poslužilo kao spomen na provedeni Blagi petak.

Van sumnje je da se najzanimljivije pojave vide na samoj granici pri prvom sastajanju. Zanimljivim i dirljivim scenama nema kraja - pred vama se grle i ljube rođaci koji su nestrpljivo očekivali ovaj svečani dan da se vide posle davnašnjeg rastanka, onde se susreću znanci i zameću zanimljiv razgovor. Iz prikrajka vam i nehotice privlači pažnju omanja grupa lica, među kojima nekoliko u crnini - to su se sastali rođaci, koje deli državna granica, da se potuže svojima na teški udar sudbine.
Posetioci ovog pograničnog sastanka ne zadovoljavaju se samo odlaskom do granice i učestvovanju u veselju na našoj strani, već idu i na susednu bugarsku stranu, jer ovoga puta nema dosadnog carinsko-policijskog pregleda sa uobičajenim formalnostima, već svak slobodno prelazi granicu i s jedne i s druge strane.
Posetioce ove pogranične svečanosti vreme ne pita, već čisto bi čovek rekao da o Blagom petku prosto leti, te nije ni čudo što mnogog posetioca iznenadi veče. I sad opet nastaje žurba, ali obrnuta! Kao što se izjutra sve žurilo da se čas pre dočepa granice, tako se sad sve žuri da potraži svoju kuću. No i pored sve te žurbe i hitanja, odlazak vozova s granice traje do ponoći, a dosta posetioca ostaje da se vrati sutradan.''

Pored mnogih građana, Sofiju je ovom prilikom posetila Pirotska pevačka družina koja je u hotelu ,,Odesa'' održala koncert koji je bio veoma posećen. Te 1896. godine prvi put su se sastali i maturanti Pirotske i Sofijske gimnazije, i to upravo u Caribrodu povodom Blagog petka, nakon čega su druženje nastavili prvo u Pirotu, pa onda u Sofiji. Slična dešavanja odvijala su se i narednih godina, sve do 1913, kada je ova lepa tradicija prekinuta usled početka Balkanskog rata. (http://muzejcaribrod.blogspot.nl/2015/04/1889-1913.html; tekst od 17.04.2015, autor Marjan Milanov)

Mesto održavanja nekadašnjih sastanaka stanovništva na srpsko-bugarskoj granici na Blagi petak nalazilo se na zaravni između današnjih sela Obrenovac (opština Pirot) i Gojin Dol, odnosno Željuša (opština Dimitrovgrad), na oko 20 km od Pirota i 5 km od Dimitrovgrada (07. novembar 2015):

Izgradnjom novog auto-puta u prošloj deceniji krajolik se dosta izmenio, a korito Nišave (Ginske) je uređeno. S leve strane auto-puta (gledano od Pirota ka Dimitrovgradu), na desnoj strani reke, nalazi se brdo karakterističnog oblika, koje nosi naziv Kale i na čijem vrhu su ostaci kasnoantičkog odnosno ranovizantijskog utvrđenja (Gojindolsko kale). Sledeće fotografije su nastale 7. februara 2016. Zanimljivo je da se ovde nalazi najniža tačka opštine Dimitrovgrad sa 433 m nadmorske visine (sam Dimitrovgrad se nalazi na oko 460 m nadmorske visine):

Još kao dete sam slušao priče da je upravo tu sahranjen Atila Bič Božji, hunski kralj iz V veka. Prema zvanično priznatoj teoriji, umro je na dan svog venčanja, praktično u bračnoj postelji. Sahranjen je u tri kovčega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom, koji su zajedno sa velikom količinom opljačkanog blaga spušteni u reku Tisu u Panonskoj niziji.

Evo još nekoliko slika obližnjeg sela Željuše i to donjeg dela sela, koji se formirao uz magistralni put i železničku prugu. Slike su nastale pre deset godina, po dubokom snegu, 28. januara 2012:

Željuša se nekada zvala Seguša i Kalinovo, a naglo se razvila i povećala broj svojih stanovnika posle Drugog svetskog rata. Tako je 1948. godine Željuša imala 476 stanovnika, već 1991. godine - 1442, a 2011. godine - 1311. Mislim da je po ovom kriterijumu u pitanju najveće dimitrovgradsko selo. U donjem delu sela, prema Belešu i Dimitrovgradu, nalazi se meteorološka stanica, osnovana još 1926. godine. U gornjem delu sela, iznad magistralnog puta koji povezuje Pirot i Dimitrovgrad je Crkva Sveti Spas (sada je obnovljena):

Trajanje relacije: oko 1.5h (računajući polazak iz Pirota i kratku posetu Željuši)

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: nekada pogranično selo u čijoj su se blizini odigravali u prošlosti susreti srpskog i bugarskog stanovništva, koji su više decenija kasnije prerasli u čuvene ,,srešte''; do Željuše možete stići i na način opisan u gornjem tekstu - ,,ruskim vozom'' koji saobraća između Pirota i Dimitrovgrada

Rizici: Željuša je ranije bila izuzetno prometno mesto, posebno u letnjim mesecima, jer se nalazi na važnom magistralnom putu koji povezuje Pirot i Niš sa Dimitrovgradom i Sofijom, a izgradnjom novog auto-puta (severno od sela, s druge strane reke) situacija se promenila u pozitivnom smeru