Pirot i pirotski kraj

1may2022 Do Sedlara iz belopalanačkog Čiflika

O Sedlaru, jednom od najlepših mesta u bližoj okolini Pirota, pisao sam još 17. septembra 2019. (,,Arhiva predloga''). Tada sam opisao put do ove doline u podnožju Belave, kojim sam više puta ranije dolazio do nje - sa puta između Velikog Suvodola i Ponora, pored nekadašnje plantaže višanja i uz potok koji meštani nazivaju Dolinska reka. Obično mi je tim putem trebalo oko sat i po vremena (po slobodnoj proceni oko 6 km udaljenosti) da stignem do napuštene pojate u Sedlaru. To sam činio i zimi, po dubokom snegu, kao i po letnjoj vrućini. Zanimljivo je da se Sedlar nalazi na oko 550 m nadmorske visine, na samoj granici opština Pirot i Bela Palanka. Iako je bliži Ponoru, Telovcu i Čifliku, administrativno pripada pirotskom Malom Suvodolu.

A onda sam u proleće 2014. rešio da do ovog prelepog mesta, poznatog praktično samo meštanima okolnih sela i lovcima, dođem iz sasvim drugog pravca i doline Nišave. Selo Čiflik je tada bilo udaljeno od Pirota oko 20 km, idući ,,starim'' magistralnim putem. Kažem ,,bilo'' jer se na ovaj način više ne može stići iz Pirota u Čiflik. Magistralni put je na deonici između Sinjca i Čiflika zamenjen modernim auto-putem, tako da je jedini način dolaska u ovo selo preko novog alternativnog puta koji povezuje Pirot i Belu Palanku. Pošto ovaj novi put malo više krivuda, put do Čiflika je sada nešto duži. Kako-god treba proći ispod traka auto-puta i naći se na makadamskom putu u južnom delu sela. Pre osam godina to je izgledalo ovako:

Sedlarski potok, pritoka Nišave, ostaje s leve strane puta. Ulazi se u njegovu dolinu i put vodi na jug, verovatno u pravcu susednog Telovca. Kao orijentir mogu da posluže stubovi baznih stanica mobilne telefonije, koji ostaju na brdu s druge strane potoka.

Na jednom razdvajanju puteva treba skrenuti levo, ka seoskom groblju. To je drugi važan orijentir jer nema nikakvih markacija, mala je verovatnoća da ćete sresti nekoga, a i pitanje je da li bi ti ljudi znali da vam pokažu kako da stignete do Sedlara. Nakon groblja dolina Sedlarskog potoka povija ka istoku pa treba pratiti šumski put koji vodi u tom pravcu:

Put silazi do samog potoka i kreće serija nekoliko uzastopnih prelaženja s jedne na njegovu drugu stranu. Ne moram da naglašavam, jasno vam je sa fotografija, nalazite se u potpunoj divljini:

Posle pola sata vremena od polaska iz Čiflika, dolazi se do mesta gde se spajaju dve doline i dva potoka. Ušće se nalazi između dva brda gotovo istih visina, Donjeg i Gornjeg Gradišta (626 i 629 m). Sa juga dolazi potok iz pravca Telovca i on se ovde uliva u Sedlarski potok koji dolazi iz istočnog pravca, iz jedne uske doline koja se formirala između Gornjeg Gradišta i padina planine Belave:

Ja sam krenuo jedinim pravcem koji je u tom momentu bio moguć, a to je upravo uska, klisurasta dolina Sedlarskog potoka. U početku sam pratio jednu stazu. Kada se ona izgubila u šumi, produžio sam kretanje desnom obalom iznad potoka. Ovaj potez je veoma teško prohodan i imao sam dosta muka da se probijem:

Desilo se ono čemu se nikako nisam nadao u ovom delu pirotskog kraja - prolaz kroz dolinu Sedlarskog potoka dobio je elemente staroplaninske avanture. Na sreću, ona nije dugo potrajala, a saznanje da se ne radi o bogznakakvim rastojanjima me i vuklo napred. Posle dvadesetak minuta probijanja kroz dolinu, ona je počela da se širi i ja sam izašao na jednu veliku i lepu livadu. Dalje kretanje ka konačnom cilju bilo je mnogo opuštenije i fizički lakše:

Ovde sam naišao na jednu staru kolibu, a što je još važnije i na put koji je vodio uz dolinu u željenom pravcu. Jedini problem je bilo prisustvo velike količine vode i na pojedinim mestima močvarni teren:

Trenutak za odlazak do Sedlara bio je jedinstven i neponovljiv - divno prolećno vreme uz obilje zelenila. Priroda je bila izuzetna - prelepe talasaste livade ispresecane potočićima koji su dolazili sa svih strana i raznobojno cveće koje kao da se kupalo u livadskoj travi. Jedino su se čuli žubor vode, cvrkut ptica i zujanje insekata. Verujem, više nego dobri razlozi da ljubitelji prirode i avanturisti posete ovo mirno i skriveno mesto. Na severu (levo u odnosu na pravac mog kretanja uz potok) je deo Belave koji se naziva Kozji kamen (763 m), a južno (desno u odnosu na pravac kretanja) - Orlov kamen (793 m) i Crni vrh (890 m, vidljiv iz Pirota):

Tako sam se, nakon 15-ak minuta od izlaska iz uske doline Sedlarskog potoka, ili nakon 1h 10 min vremena od polaska iz Čiflika, našao ispred napuštene farme na Sedlaru i na završnoj tački svoje relacije. Ispostavilo se da je dolazak na ovo mesto iz pravca Čiflika brži u odnosu na duži put sa juga, ali je neuporedivo teži, zahtevniji i naporniji. Po nekoj mojoj proceni, prešao sam rastojanje od oko 5 km od Čiflika:

Za svoju upornost sam bio nagrađen i hladnom vodom koja je izbijala na crevu ispred farme. Iskoristio sam priliku da se na ovom lepom mestu odmorim u miru i tišini i da se pripremim za povratak u Čiflik:

Opijen bojama proleća, krenuo sam nazad istim putem. Žurio sam da se kući vratim pre mraka, a najviše me brinuo prolaz kroz kratku klisuru koju formira Sedlarski potok:

Sada sam, poučen malopređašnjim iskustvom, rešio da uđem u dolinu s leve strane (nazvao sam je ,,telovačka'') i da zatim nastavim kretanje niz sam potok. Ispostavilo se da je to bolje rešenje u odnosu na kretanje desnom, ,,belavskom'' stranom:

U ovaj deo toka Sedlarskog potoka, sunčevi zraci se teško probijaju. Imao sam utisak da se krećem kroz prašumu i da ovde ljudska noga retko kad kroči. Primetio sam i nekoliko manjih kaskada, a otprilike na sredini doline duge 1 km uočio sam jedno čudno i zanimljivo mesto. Deo vode se prelivao iz potoka i ponirao u jednoj velikoj rupi pored njega:

Sa olakšanjem sam dočekao izlaz iz ove uske i mračne doline. Zatim sam se spustio prema Čifliku. Lepo sam mogao da vidim Orljanski i Paješki kamen, a u daljini i Midžor sa poslednjim ostacima snega:

U Čifliku sam bio nakon svega 55 minuta hoda od farme u Sedlaru, uz konstataciju da sam u povratku prošao mnogo bolje nego u odlasku. Veliko iznenađenje sam doživeo na kraju relacije, u samom selu. Naime, hteo sam da vidim izgled potoka Sedlar pre nego što on prođe ispod magistralnog puta i uputi se ka svom ušću u Nišavu. Nisam mogao da verujem svojim očima! U koritu potoka nije bilo ni kapi vode! A samo par kilometara uzvodno to je bio jak vodeni tok, nastao spajanjem potoka koji dolaze iz Sedlara i Telovca!

Bilo je očigledno da u svom donjem delu, u dolini na potezu od čifličkog groblja do samog sela, voda ponire i gubi se u utrobi zemlje. Ona rupa u najjužem delu doline, u koju je ponirala voda, očigledno nije bila jedina. Voleo bih da nekada, u dobrom društvu, još jednom prođem ovom misterioznom dolinom i bolje proučim opisanu pojavu poniranja vode Sedlarskog potoka.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: kraći, ali i teži i mnogo naporniji način dolaska do prelepe doline Sedlar i napuštene farme; fenomenalni predeli i kraj bogat vodom i zelenilom koji treba posetiti u ovo doba godine

Rizici: misteriozna dolina Sedlarskog potoka u čijim se skrivenim ponorima gubi voda; teško prohodno, klisurasto suženje u srednjem delu doline; nema markacija niti ljudi