Pirot i pirotski kraj

3jun2022 Obiđite Svođe kod Vlasotinca

Prema sr.wikipedia.org/Svođe naseljavanje ovog mesta je išlo iz više pravaca: sa Kosova, iz Makedonije, Znepolja, sa Kopaonika, Vlasine i iz Crne Gore. U vremenu pod Turcima Srbi su u ovom kraju bili prinuđeni da beže i naseljavaju pobrđe Gornjeg Povlasinja. Prosecanjem puteva nakon odlaska Turaka iz ovih krajeva, Svođe postaje centar ekonomskog i društvenog života za sva okolna sela ovog dela Gornjeg Povlasinja. Nekada predratna opština Vlasotinačkog sreza, Svođe se može podičiti mnogo čime, a najviše zanatstvom i obrazovanjem. U vreme vladavine Turaka u selu je bilo mnogo zanatlija: terzija, krojača, kovača...

U vremenu od 1945. do sedamdesetih godina XX veka Svođe je bilo centar opančarskog, krojačkog, limarskog, stolarskog, kovačkog, pekarskog, anteriskog i drugih zanata. Svođe je bilo prepoznatljivo i po ciglarskim majstorima koji su odlazili u pečalbu čak u Rumuniju, kao i po uspešnim preduzimačima.

Ranije je Svođe bilo poznato i po vašaru koji se održavao u letnjim danima, povodom Trnovice (8. avgusta). U centru sela postojale su četiri kafane u kojima se okupljao svet  iz susednih planinskih sela, u vreme jesenjih dana pri dolasku iz pečalbe, ali i pijačnim danima. Nekada su u tim kafanama obavezno svraćali putnici autobusa i tu se odmarali, kada se išlo na put prema Crnoj Travi i Pirotu.

Pored trgovine i zanata Svođani su se bavili i vodeničarstvom. U njihove vodenice dolazili su ljudi sa svih strana. Najveće gužve bile su u avgustu kada se ovrše žito. Danas više nema ni vodenica ni vodeničara - ostala su samo sećanja.

Nakon Drugog svetskog rata u selu je formirana zemljoradnička zadruga koja je postojala do osamdesetihih godina prošlog veka, otvorena je ambulanta, dovršena osmogodišnja škola, izvršena elektrifikacija sela, izgrađena pošta, otvorena narodna čitaonica, prodavnice, privatne pekare i poslastičarnice. Ali, najava nikad izgrađenog akumulacionog jezera na reci Vlasini, između sela Gornji Orah i Boljare, naterala je mnoge ljude da napuste Svođe. Bilo je pokušaja da se u selu aktivira proizvodnja džempera, ali bezuspešno.

Svođe je prvo vlasotinačko selo na koje se nailazi iz pravca Babušnice. Sastoji iz nekoliko udaljenih mahala, a centar sela je udaljen oko 46 km od Pirota i oko 4 km od raskrsnice kod Velikog Bonjinca gde se putnici iz pravca Niša, Zaplanja i Gadžinog Hana uključuju na regionalni put koji od Pirota, preko Babušnice i Vlasotinca, vodi za Leskovac. Fotografije koje slede nastale su 2015. godine - 21. februara, kada sam Svođe posetio na putu za udaljeno babušničko selo Crvenu Jabuku i 14. novembra iste godine, u povratku iz takođe zabačenih sela u opštini Babušnica, Radosina i Rakov Dola.

Odmah po ulasku u Svođe iz pravca Babušnice i Pirota, u njegovoj mahali Trobšinci primećuje se veliki broj starih kuća. Ovaj deo sela je dosta udaljen od njegovog centra:

Zatim prema centru Svođa, sledi pravac dugačak oko 1.5 km. Sa leve strane, gledano u pravcu Vlasotinca, protiče reka Lužnica. Tu se nalazi mahala Gornja Reka:

Baš na tom pravcu je skretanje za jedno interasntno mesto koje se nalazi na samoj levoj obali Lužnice. To je Studeni kladenac. Da bi se stiglo do njega, treba preći par stotina metara zemljanog puta, a zatim i mostić na reci Lužnici:

Kada sam ovde bio u jesen 2015, na Studenom kladencu sam sreo jednog čoveka iz Leskovca. Za ljude sa kojima sam razgovarao, ovo je najkvalitetnija voda:

Ako se vratite na asfaltni put i produžite prema Vlasotincu, s desne strane ćete videti veliku seosku školu u Svođu. Zove se ,,Dositej Obradović'', osmogodišnja je, jedna od većih seoskih škola u širem okruženju i potiče iz 1895. 1964. godine ovu školu je pohađalo 1300 đaka:

Nedaleko od škole je važna raskrsnica puteva - levo se ide za Crnu Travu i Vlasinsko jezero, a desno za Vlasotince i Leskovac. Nadmorska visina je oko 315 m:

Meni najlepše mesto u Svođu nalazi se nešto dalje, putem prema Vlasini. To je veliki most na Lužnici sa koga se može posmatrati ušće ove reke u Vlasinu. Diskutabilno je koja reka se u koju uliva na ovom mestu. Ne bi napravili grešku ni ako bi rekli da se Vlasina uliva u Lužnicu, s obzirom na pravce pružanja rečnih tokova i količinu vode u njima. Ipak, neko kompetentniji je procenio da reka Lužnica ovde završava svoj 39 km dugi tok. Procenite sami:

Trajanje relacije: oko 2.5h (računajući na dolazak u Svođe iz Pirota)

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: centar Gornjeg Povlasinja i važna raskrsnica regionalnih puteva; nekada važan zanatski i trgovački centar, poput obližnjih babušničkih sela - Velikog Bonjinca i Ljuberađe

Rizici: nema