Pirot i pirotski kraj

2sep2022 Uspomena na prvi susret sa kanjonom Rosomačke reke

Određena lepa, zanimljiva i turistima atraktivna mesta na Staroj planini prati urbani mit da su otkrivena devedesetih godina prošlog ili početkom ovog veka. Tako je sa Donjim i Gornjim Piljskim vodopadom, Čunguljskim ili Velikim Koprenskim vodopadom, vidikovcem na Kozjem kamenu, pa na kraju krajeva i sa Slavinjskim grlom na Rosomačkoj reci ili Rosomašnici. Istina je sigurno drugačija. Za pomenuta mesta svakako su ranije znali meštani, šumari, lovci... Pa i ranije je bilo planinara koji su zalazili u skrivene delove Stare planine i njene duboke dolove. Pitanje je samo percepcije, odnosno šta su ljudi ranije smatrali za prirodnu lepotu i retkost. Sigurno su pored ovih prelepih mesta prolazili ne obraćajući previše pažnje na njih, na način na koji to mi radimo desetinama ili stotinama godina kasnije. Moguće je da su se divili njihovoj lepoti u pauzi nekog teškog rada na Staroj planini, ali zasigurno nisu ni zamišljali da će ta mesta nekada postati atraktivna ljudima iz gradova i da će oni izdvajati i po ceo dan svog vremena da stignu do njih, ili čak više dana ukoliko dolaze iz drugih krajeva Srbije. Vodeći se tom logikom, možemo da se zapitamo kakva će ljudska percepcija biti u neko buduće vreme po pitanju prirodnih lepota i da li možemo da očekujemo da turistička atrakcija postanu,na primer, sada ,,najobičniji'' planinski vrh ili skriveni izvor.

Za Slavinjsko grlo ili Rosomačke lonce ja sam prvi put čuo nakon povratka u Pirot sa studija u Beogradu, početkom novog milenijuma. Tada su počele da se pojavljuju prve fotografije ovog mesta i moram da priznam da sam bio zaintrigiran njegovom lepotom. Moj planinarski staž je zaista dug i skoro isključivo vezan za pirotski kraj. Prve planinarske korake sam učinio mnogo pre toga pod nadzorom svog ujaka koji je bio sasvim iskusan planinar i odličan poznavalac kraja u kome smo živeli. Nikada pre nismo u svojim razgovorima pominjali ,,grlo'', ,,lonce'' ili ,,ždrelo'' na Rosomačkoj reci.

E sada, kada sam po povratku iz Beograda dobio više slobodnog vremena i način za njegovo ispunjavanje pronašao u planinarenju, sasvim je bilo logično da pokušam da pronađem mesto o kome se sve više pričalo. Čak sam neka štura usmerenja dobio i od pojedinih ljudi u firmi u kojoj radim. Sasvim normalno i očekivano je bilo da se Rosomački lonci potraže spustom niz Rosomačku reku počev od Rosomača, sela po kome su reka i mesto dobili svoje ime.

Fotografije u ovom članku će biti malobrojne i problematičnog kvaliteta, shodno opremi kojom sam tada raspolagao i činjenici da istraživanju Stare planine nisam prilazio na način koji praktikujem danas pa sam tokom svojih akcija pravio i malo fotografija. Sa svoja dva najbolja druga, još iz školskih dana, Marjanom i Dimitrijem, krenuo sam u potragu za ,,loncima'' 13. septembra 2008. Bio sam ubeđen da je rečna struja Rosomašnice slabog intenziteta nakon letnje suše i da ćemo se kretati suvim koritom reke. To se ispostavilo kasnije kao delimično tačno...

U kanjon Rosomačke reke smo ,,upali'' na njegovom početku, oko 1 km pre sela Rosomač ili oko 2.5 km od farme ,,Bele vode''. Krenuli smo da se spuštamo naniže, u početku bez ikakvih problema. Lako smo savladavali metar po metar kanjona i došli u deo gde su njegove stranice gotovo vertikalne i prilično visoke:

Zatim je kamenito dno kanjona postajalo sve klizavije zbog vode koja je izvirala na pojedinim mestima. Naše kretanje je bivalo sve teže jer je količina vode rasla sa svakim pređenim korakom naniže. Na pojedinim mestima morali smo da gazimo hladnu vodu kako bi prošli. ,,Lonaca'' nigde nije bilo - očekivali smo da mesto sa fotografija i zidnih kalendara vidimo iza svake naredne okuke, ali to se nije dešavalo... Računam da smo u nastojanju da do njih dođemo, na kraju bili na udaljenosti od svega nekoliko stotina metara.

Dalje nismo mogli. Bio sam uplašen za našu bezbednost jer kretanje niz uzak kanjon klizavog dna više nije bilo prijatno kao na početku. Morao sam da donesem jednu tešku, ali u tom trenutku i jedinu ispravnu odluku. Znao sma da smo blizu cilja, ali sam odlučio da na jednom pogodnom mestu izađemo iz kanjona na desnu obalu Rosomačke reke i da se vratimo na mesto odakle smo krenuli u avanturu. To je bila obližnja farma ,,Bele vode'' gde smo ostavili automobil. Uzput smo prošli pored objekta lokalne protivgradne stanice.

Grižu savesti zbog ovog neuspeha sam dugo osećao. Jednog proleća, kada je nivo Rosomačke reke bio mnogo veći nego u pozno leto 2008, ja sam sâm pronašao put do ,,lonaca'', ali iz suprotnog smera, uzvodno od sela Slavinje. Tada sam shvatio da je naša akcija unapred bila osuđena na neuspeh, jer je prilaz ovom mestu sa gornje strane rečnog toka, zbog konfiguracije terena praktično nemoguć.

Kasnije sam mnogo puta obilazio Slavinjsko grlo odnosno Rosomačke lonce, i to u najrazličitijem društvu - porodice, kolega sa posla, planinara... Staza do ovog mesta iz Slavinje je uveliko obeležena i uređena. Čak postoji i nešto teža staza sa puta za Rosomač, nedaleko od skretanja za Rosomački vrh. Jednostavno, sada je sve drugačije i mnogo toga se promenilo za samo desetak godina. Jedino je najatraktivniji deo kanjona Rosomačke reke ostao neobezbeđen i potencijalno opasan za njegove posetioce koji ka njemu hrle najviše leti i to bosi, u japankama, željni dobre fotografije i selfija...

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5), računato na dolazak iz Slavinje obeleženom stazom

Karakteristike: jedno od najlepših mesta u pirotskom kraju i na Staroj planini, sve atraktivnija ,,meta'' turista iz Srbije i inostranstva

Rizici: avanturisti i adrenalinski zavisnici mogu pokušati dolazak do ,,lonaca'' sa gornje strane, na način na koji smo mi to probali septembra 2008, ali ga nikome ne preporučujem; prilikom boravka i fotografisanja na samoj turističkoj atrakciji treba biti oprezan zbog strmih i klizavih stena!