Pirot i pirotski kraj

20may2023 Pronađite dimitrovgradsko selo Skrvenicu

Činjenica je da sam u jedan, meni do tada nepoznati predeo, u leto 2011. godine, krenuo prilično nepripremljen i opušten, što meni nije bilo svojstveno. Neosporna je činjenica da sam se posećujući usputna mesta u slivu Lukavičke reke - Donju i Gornju Lukavicu, Slivnicu, napuštenu karaulu ,,Sloboda'', Verzar, donji deo sela Bilo i Donju Nevlju, poprilično izmorio tog pretoplog letnjeg dana i da mi je u završnici relacije, kada je još ,,samo'' ostalo upisati i Gornju Nevlju, koncentracija jednostavno pala.
Na oko 2.5 km južno od Donje Nevlje, ili na oko 15 km od Dimitrovgrada, a oko 37 km od Pirota, prestaje asfaltni put. Tu se nalazi jedno proširenje i okretnica autobusa. Produžava loš makadamski put koji malo dalje skreće desno naviše i vodi u pravcu sela Skrvenice. Međutim, moj krajnji cilj tog dana po velikoj vrućini je bilo drugo selo - Gornja Nevlja. Sa puta za Skrvenicu sam video nekoliko kuća i pojata za koje sam smatrao da pripadaju Gornjoj Nevlji jer su se nalazile visoko pod brdom, ali nisam znao kako do njih da dođem. Pošao sam jednim putem koji dalje vodi na jug i prati rečicu ili potok koji se zove Bela voda, po svojoj karakterističnoj mutno beloj boji. Nadao sam se da ću uskoro videti neko skretanje na istok i da će me taj put odvesti do Gornje Nevlje. Međutim, takvog skretanja nije bilo, ja sam išao sve dalje i dalje, udaljavao se od polazne raskrsnice gde sam ostavio auto i postajao sve umorniji, što zbog iscrpljenosti u prvom delu relacije, što zbog sunca koje je nemilice peklo, što zbog činjenice da sam ostajao bez vode. Ipak, najviše sam imao strah da neću ispuniti svoju ,,misiju'' do kraja i da ću morati da se vraćam u ovaj udaljeni i zabačeni kraj samo zbog jednog malenog sela.
Kada je put, nasuprot svim mojim očekivanjima, povio na zapad, počeo da se penje i obilazi jedno brdo, shvatio sam da sam negde u startu napravio grešku i da ovako neću stići nigde. Kada sam s druge strane jedne duboke doline video kuće, koje su nesumnjivo pripadale selu Skrvenici, postalo je jasno da sam promašio put za Gornju Nevlju i da sam zalutao. Vratio sam se razočaran, a da selo koje sam tražio nisam našao. Gledao sam u kartu umoran i dekoncentrisan i ništa mi nije bilo jasno.
Rešenje sam našao tek dve nedelje kasnije, proučavajući kraj između Donje i Gornje Nevlje i Skrvenice na Google Earth-u. Video sam da se put za Gornju Nevlju odvaja na levo malo pre raskrsnice, odnosno proširenja i okretnice autobusa i da je to odvajanje tako neugledno i neobeleženo, da ga ja u svojoj prevelikoj želji tada nisam ni video. Nisam imao mira, potragu za Gornjom Nevljom sam morao da ponovim i to vrlo brzo.
Bila je to sasvim neka druga priča - 10. septembra te 2011. godine. Nisam se usput zadržavao, stigao sam direktno do Donje Nevlje i problematične raskrsnice i ,,čuveno'' skretanje za Gornju Nevlju pronašao iz prve. Selo je udaljeno od skretanja oko 2.5 km, a od centra Donje Nevlje oko 5 km. Uslovno nalazi se na oko 770 m nadmorske visine, što je za čitavih 200 m više od Donje Nevlje. Nakon obilaska Gornje Nevlje vratio sam se na raskrsnicu puteva za Skrvenicu i Gornju Nevlju, krenuo istim onim putem gde sam najpre pošao dve nedelje ranije i bez problema obišao oko 3 km udaljenu Skrvenicu. Smiraj toplog, poznog letnjeg dana i šljive koje su dobro rodile te godine u ovom kraju, ostale su mi zauvek u sećanju.

U proleće 2017. godine, krenuo sam put ovih sela prvi put nakon opisanih doživljaja u leto 2011. Naravno da tada nije bilo nikakvih problema sa snalaženjem. Rešio sam da redosled obilaska dva sela bude obrnut u odnosu na moj poslednji boravak u ovom kraju i da prvo posetim Skrvenicu, a tek onda Gornju Nevlju. ,,Čuveno'' proširenje posle Donje Nevlje i raskrsnica puteva gde sam ja napravio grešku i krenuo levo uz potok Bela voda, a ne desno prema Skrvenici, prikazani su na sledećim fotografijama:

Odavde kreće uspon. Put za Skrvenicu je krivudav i vodi ispod brda koje se zove Gradište (924 m). Sa puta se pruža lep pogled na nešto istočniju Gornju Nevlju:

Nema asfalta - put je makadamski. Ako uzmete u obzir da je ovo najkraća veza Dimitrovgrada sa Vrapčom i Petačincima, najjužnijim selima opštine, možete ispravno da zaključite da bi ovaj put morao da bude mnogo bolji. S druge strane, činjenica da se broj preostalih stanovnika u Vrapči i Petačincima može pokazati praktično na prstima obe ruke, važan je argument nadležnih u Dimitrovgradu i opravdanje zašto se ovaj lepi kraj zaboravlja i zašto se u njega ne ulaže bukvalno ništa.

Put povija oko Gradišta i uskoro se mogu videti prve skrveničke kuće:

Oko 40 minuta nakon ostavljanja auta i polaska sa mesta gde se završava asfalt, stigao sam do česme na ulazu u Skrvenicu. Slede slike ovog sela o kome sam više pisao 24. februara 2019, kada sam poslednji put bio u njemu, sa svojim kumom Marjanom, na putu za oko 4.5 km udaljenu Vrapču (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/83). Na poslednjoj fotografiji u setu koji sledi je upravo izlaz iz Skrvenice prema Vrapči:

Zatim sam se vratio istim putem nazad do mesta gde sam ostavio auto. Produžio sam malo asfaltom prema Donjoj Nevlji i skrenuo desno (levo gledano iz pravca Donje Nevlje i Dimitrovgrada) na put prema Gornjoj Nevlji, koji nisam ni primetio u avgustu 2011. O tome sam pisao 21. maja 2020. (,,Arhiva predloga'').

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zaboravljeno dimitrovgradsko, burelsko selo, na nekada važnom drumu koji je povezivao Caribrod i Trn

Rizici: put za Skrvenicu je makadamski i nema nikakvih putokaza