Prošetajte do Manastira Svetog oca Nikole kod belopalanačkog Čiflika

21mar2019 Prošetajte do Manastira Svetog oca Nikole kod belopalanačkog Čiflika

Dolazak proleća i lepo vreme najavljeno za predstojeći vikend prilika su da se obiđu neka nova mesta. Za jedno od takvih, koje je tema moje priče, možda ste i čuli, neko zna kako se do njega dolazi, ali sam siguran da ste mnogo puta prošli u njegovoj neposrednoj blizini a da toga niste ni bili svesni.

Reč je o Sinjačkom manastiru posvećenom Svetom ocu Nikoli. Pored čuvenog Divljanskog i manje poznatog Vetanskog manastira to je još jedan manji manastir u belopalanačkom kraju koji je u određenim periodima svog postojanja bio duhovni i prosvetni centar. Sagrađen je ili verovatnije obnovljen 1618. godine.

Nalazi se u podnožju planine Belave, na levoj obali Nišave, u klisuri između belopalanačkih sela Sinjca i Čiflika. Od Bele Palanke je udaljen oko 8 km i 21 km od Pirota. Pošto se nalazi neposredno do železničke pruge Niš - Pirot, može se videti i iz voza.

Prvi put sam ovaj malo poznati manastir posetio sa svojom ćerkom u novembru 2012. Drugi put sam bio sam, u martu 2017. Oba puta sam do njega dolazio iz Čiflika, do koga se sada može stići jedino alternativnim putem koji vodi od Pirota do Bele Palanke. Ranije je magistralni put prolazio upravo kroz ovo selo, ali sada isključenje sa novog auto-puta ovde nije moguće. Skretanje za Čiflik se nalazi neposredno po prelasku novog mosta na Nišavi, oko 6 km istočno od Bele Palanke. Od ovog mesta do Čiflika ima oko 2 km.

Na pogodnom mestu u selu treba ostaviti automobil. Do manastira će vam trebati petnaestak minuta hoda. Treba sići u donji deo sela, pored reke i proći ispod železničke pruge:

Čiflik se nalazi u istočnom delu opštine Bela Palanka. Prema poslednjim raspoloživim podacima, početkom ovog veka je u njemu živelo stotinak stanovnika. Pri silasku u donji deo sela trebalo bi videti staru zgradu seoske osnovne škole:

Otvaranjem auto-puta i omogućavanjem dolaska jedino iz pravca pomenutog skretanja i Bele Palanke, Čiflik je postao pomalo zabačeno selo.

Po prolasku kroz podvožnjak treba skrenuti desno i ići levom obalom Nišave uz reku. Na otprilike pola puta od sela do manastira proćićete ispod velikog mosta i traka auto-puta:

Iskreno se nadam da će, kada vi budete obilazili ovo mesto, biti lepše vreme od onog koje vidite na ovim slikama i da će put do manastira biti suv. Inače je veoma blatnjav i prolazi pored same reke:

Ovaj kraj rado posećuju ribolovci, jer tu Nišava ima miran tok i formira duboke virove. Uskoro ćete ugledati manastir. Ispred njega je velika česma, a na platou se pored manastirske crkve nalaze i improvizovani zvonik i jedna kuća. U njoj je tokom moje zadnje posete u proleće 2017. živeo jedan monah.

Nažalost, nisam bio u prilici da uđem unutra i razgledam unutrašnjost manastira.

Ovaj manastir su u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine zapalili i poharali Čerkezi. Kasnije je obnovljen, ali je nastavio život kao parohijska crkva Sinjačke parohije odnosno njen metoh. Samo još dva puta su ga nakratko nastanjivali monasi: 1898/99. - monah Solomon i 1927/28. - iguman Danilo Morov, ruski emigrant. Od 1931. brigu o njemu vode tutori iz sela Sinjac. Konzervatorski radovi na vrednom živopisu obavljeni su 1990. godine, kada je proglašen kulturnim dobrom. (Života Jocić: ,,Manastirske škole u belopalanačkom kraju od XIV do XIX veka’’ - Pirotski zbornik br. 23-24, 1998)

I ja dugo nisam znao za postojanje ovog lepog mesta. U leto 2017. bio sam u prilici da ga fotografišem sa tek otvorene deonice auto-puta, neposredno ispred velikog mosta na Nišavi. Ranije, u vreme postojanja magistralnog puta, to je bilo moguće zbog postojanja parkinga neposredno iznad manastira. Sada, u novim okolnostima, nisam siguran da je to izvodlljivo.