Pirot i pirotski kraj

31jul2023 Krajište - između Kostura, Barje Čiflika i Rasnice

Navodno je jedna trasa čuvenog antičkog puta Via Militaris prolazila upravo tuda, zaobilazeći u pojedinim delovima godine podvodno i močvarno Barje. Put je dolazio iz pravca Ponora i dalje, preko Ćeltaša, ispod Božurata, vodio pored današnje Držine, u pravcu Belog Polja i Sukova. Mnogo godina kasnije, kada je postalo jasno da je neophodno auto-putem spojiti Niš, granicu sa Bugarskom i Sofiju, jedna od dve varijante, takozvana ,,brdska'', podrazumevala je maltene istu deonicu kao u antička vremena. U prilog su joj išli udaljenost od grada i činjenica da svojim prostiranjem auto-put ne bi imao nikakvog negativnog uticaja na budući razvoj Pirota. Međutim, pobedili su ekonomski interesi i ,,dolinska'' varijanta, koja je auto-put trasirala bliže ,,Tigru'' i pirotskoj ,,Slobodnoj zoni''.

Toplog i kasnog letnjeg popodneva, pre deset godina, ostavio sam auto u centru Kostura i krenuo peške. Slika sela u ovom njegovom delu nije bila nimalo lepa. Čak je u meni izazvala i tugu:

Posle zadnjih seoskih kuća izašao sam u prostrano polje. Imao sam dobar pogled na planinu Belavu, na Sarlah kao njen istureni ,,rt'', na Pirot i planinu Vidlič u njegovom zaleđu:

Iza mojih leđa je ostajao Crni vrh iznad Ponora (890 m), a u pravcu mog kretanja se uzdizao drugi vis - Božurato (677 m). Ovim putem sam već prolazio jednom, ali u suprotnom smeru. Sa svojim bratom Bojanom sam biciklom išao iz pravca Barje Čiflika ka Kosturu u maju 2000. godine. Tada sam u Pirotu pripremao diplomski rad na fakultetu i koristio sam svaku priliku da izađem u prirodu i razbistrim misli.

Desno od mene su padine Jasenovice sa blagim vrhovima: Blagulja (684 m), Guvnište (682 m) i Kostol (643 m). Levo je Kosturska reka, nastala spajanjem nekoliko tokova u ataru Blata, i sa vodom kosturskog vrela Bistar kao glavnom ,,snagom''. Upravo ovde ona menja pravac svog proticanja i lagano skreće u pravcu severoistoka, ka restoranu ,,Galija'' i Pirotu. Od Kostura do uključenja na put između Barje Čiflika i Rasnice ima oko 4 km:

U jednom trenutku sam poželeo da vidim da li reka u ovim vrelim i sušnim letnjim danima ima vode. Skrenuo sam sa glavnog puta levo i uputio se ka njoj. Visoko drveće je tačno ukazivalo na rečni tok:

Obradovalo me ono što sam video. Kosturska reka je, na moje iznenađenje, bila prilično bogata vodom za ovo doba godine. Pomislio sam u sebi: ,,Za to je zaslužno vrelo Bistar u Kosturu. Nikad ne presušuje.''

U hladovini ovog mesta sam odmorio. Vratio sam se istim putem u Kostur. Ovog puta nisam išao do kraja puta koji vodi kroz Krajište i izlazi na asfaltni put Barje Ćiflik - Rasnica. Jedna slika mi je ostala urezana u sećanju - nakon napornog radnog dana u polju dvoje ljudi se vraćalo u svoje selo:

Trajanje relacije: oko 2h (vi je možete modifikovati tj. skratiti ili produžiti po svojoj volji)

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: šetnja obodom Pirotskog polja u smiraj toplog letnjeg dana; Kosturska reka

Rizici: nema ih