6oct2023 Kako do kanjona Vladikine ploče sa prevoja na Vzganici?

Iz prošle reportaže na ovom blogu mogli ste da vidite da do pećina u kanjonu Vladikine ploče nije lako doći. Opisao sam dolazak naše tročlane ekipe iz pravca Rsovaca. U tom tekstu je i link do članka koji opisuje dolazak iz suprotnog pravca i sela Pakleštice. Postoji i treći način dolaska do ovog zanimljivog kanjona koji ću detaljno opisati ovom prilikom.

Treba da znate da su put, koji ću opisati, u prošlosti koristili meštani Pakleštice za dolazak do svog sela, dok još nije bio izgrađen današnji put preko Koprivštičkog krsta. Sa prevoja Vzganica, koji se nalazi nekoliko kilometara posle Planinarskog doma (poznatog pirotskog izletišta na planini Vidlič), krene se naniže, prema Rsovcima. Zatim se skreće na put koji vodi do još jednog izuzetnog atraktivnog mesta, a to je vidikovac Kozji kamen. Skretanje ne možete ,,promašiti'' jer gotovo uvek ima parkiranih vozila i onih koji su se uputili do mesta odakle je jedan od najlepših pogleda na Zavojsko jezero:

Moje fotografije su nastale 10. novembra 2012. godine. Sada je markacija mnogo bolja jer je u međuvremenu vidikovac Kozji kamen postao izuzetno popularan. Vrlo brzo, posle svega nekoliko stotina metara i izlaska iz šume, put se račva. Sada je ovo mesto mnogo bolje označeno putokazima. Levo se produžava za Kozji kamen, a za Vladikine ploče vi nastavljate pravo:

Treba se snaći među puteljcima, ali treba zapamtiti da put treba da vas vodi severno od šumovitog uzvišenja Skrča (1062 m), prikazanog na zadnjoj fotografiji. Od velike pomoći su planinarske markacije koje su pre 11 godina postojale i nadam se da nisu izbledele:

Posle 25-30 minuta od skretanja sa asfaltnog puta, možete da očekujete da vijugavi put izađe iz šume i počne da se spušta u Tatarski dol, odnosno njegov najviši deo koji se naziva Kamina. Tatatrski dol se pruža na istok, u pravcu sela Rsovci, a u Kamini se nalaze napuštene pojate Rsovčana:

Tatarski dol se pruža u dužini od oko 1.5 km i u članku na adresi http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/557 možete pročitati kako sam 18. juna 2017. imao velikih problema da tamo prođem kroz visoku, gustu i rosnu travu. To me posebno omelo i usporavalo u kretanju u povratku, kada sam već bio umoran. To je primer jedne situacije koju sigurno ne planirate a može umnogome da vam obeleži planinarsku relaciju u jednom tako pustom kraju. Vodite računa i o takvim ,,detaljima'' tokom pripreme planinarskih akcija.

Sledi još par jesenjih slika iz Tatarskog dola:

U dnu Tatarskog dola možete naići na drugi problem, a to je kako do probijete trnje i stignete do oboda kanjona Visočice. To je prošle subote Dragani, Tomi i meni predstavljalo najveći problem kada smo do kanjona Vladikine ploče krenuli iz pravca sela Rsovci. Postoji markirana staza, ali velika je verovatnoća da je nećete pogoditi. Orijentacije radi, treba da idete levo, severnim obodom dola i da prođete iznad pojata na sledećim fotografijama:

Skoro pa ste stigli. Kada ispred sebe, na drugoj, desnoj obali Visočice ugledate Jovankov vrh (1044 m), na pragu ste kanjona Vladikine ploče. Kretanje je dalje lakše jer je markacija bolja. Obodom kanjona vodi planinska staza i upravo nju su nekada koristili stanovnici Pakleštice.

Nalazite se tačno iznad meandra koji formira reka Visočica, malo pre Velike pećine, a koji će vas podsetiti na čuvene meandre reke Uvac u zapadnoj Srbiji. Mene su jutarnje sunce i izmaglica sprečili da imam lepši pogled:

Ostaje vam da prošetate stazom do mesta na kraju kanjona gde ona počinje da se spušta prema Pakleštici. Uživajte u lepoti kanjona Vladikine ploče:

Sa tog krajnjeg mesta moći ćete da vidite i kuće u Pakleštici:

Na suprotnoj, južnoj strani, proviruje Visoka stena iznad Krajišta (1338 m), jedan od najviših delova Vidliča:

Ukoliko ste dovoljno smeli, u društvu ste iskusnih planinara ili možda čak speleologa, spustite se na obeleženom mestu strmom stazom do dna kanjona i do Velike pećine. Sledite instrukcije iz mog prethodnog članka pa potražite i Malu pećinu. Nećete zažaliti...

U jesen 2012. meni je za povratak sa oboda kanjona do prevoja na Vzganici bilo potrebno oko sat vremena.

Trajanje relacije: oko 3.5h (ukoliko posećujete i pećine u kanjonu - mnogo duže)

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: jedan od nekoliko načina dolaska do jednog od najlepših, najnepristupačnijih, ali i najatraktivnijih predela u pirotskoj opštini; lep pogled sa staze na vrhu kanjona

Rizici: ovaj način dolaska do kanjona je najbolje koristiti u rano proleće ili kasnu jesen jer Tatarski dol zna da bude teško prohodan; markacija je sporadična, ali i od velike pomoći; budite obazrivi na rubu kanjona jer je teren izuzetno strm i pun sipara