Pirot i pirotski kraj

14oct2023 Babina glava - Orlja - Orljanski i Paješki kamen - Pajež

Postoji nekoliko načina da se priđe Paješkom kamenu i da se ostvari uspon na njega. Tako sam se ja 28. marta 2014. peo na Orljanski kamen iz pirotskog sela Orlje. Do ovog sela, udaljenog od Pirota oko 30 km, stigao sam putem preko Temske, Cerove i Bazovika. Tri godine kasnije, 30. marta 2017, ostvario sam svoju davnu želju i popeo se na najviši deo Paješkog kamena. Do belopalanačkog Paježa sam prethodno stigao iz Pirota preko Bele Palanke i starog puta Bela Palanka - Svrljig, koji me vodio preko Donje i Gornje Glame i sela Babin Kal. Pajež je od Pirota na ovaj način udaljen 48 km, a od svog opštinskog centra u Beloj Palanci - 21.

U subotu smo Dragana i ja došli do podnožja Paješkog kamena na jedan drugi način. Prevagnula je moja želja da Gagi pokažem deo kraja u kome do tada nije bila, a koji se zove Belopalanački Budžak. Dakle, iz Bele Palanke smo krenuli starim putem za Svrljig i prošli Glamu. Kratko smo zastali u selu Babin Kal, razgledali spomen-park, zadružni dom i napuštenu školsku zgradu:

Zatim smo produžili putem na sever, zaobišli brdo Babinu glavu (816 m) i nakon 2 km od spomenika u Babinom Kalu, stali na mestu gde se na desnu stranu odvaja makadamski put. Ovo je prevoj na Babinoj glavi (oko 720 m nadmorske visine) i to mesto ima svoj veliki lokalni istorijski značaj. Naime, u svim oslobodilačkim ratovima u XIX i XX veku, koje je Srbija vodila protiv Turaka i Bugara, Babina glava je bila važna strateška tačka jer se sa nje ostvarivala puna kontrola prema Ponišavlju na jugu i prema slivu Timoka na severu.

Sa ovog mesta Gaga i ja krećemo put 4 km udaljene Orlje. Prvi put idem ovom deonicom. Vodi duž vododelnice između slivova Osmakovske reke tj. Nišave i Turije tj. Svrljiškog Timoka. Lep je pogled na naš cilj - Paješki kamen i mi sada lepo možemo da procenimo šta nas očekuje u glavnom delu naše relacije:

Posle 50 minuta ulazimo u Orlju, jedno od najudaljenijih pirotskih sela. Pre centra sela skrećemo dole desno, ka groblju. Želim da odemo do jednog mesta gde nisam bio skoro deset godina:

Nakon 15-20 minuta pronalazimo orljansku crkvicu, posvećenu Svetoj Petki. Malo smo bauljali u gornjem delu doline Osmakovske reke, a onda je Gaga ugledala njen krov sa krstom i prišli smo joj sa gornje strane:

Ova crkva je mala i neobična. Nalazi se na svega nekoliko stotina metara ispod zadnjih kuća u Orlji i potiče iz XIV veka:

Vraćam se nazad u selo. To nije uopšte lako. Trebalo bi da do crkvice postoji put, ali... Uz malo muka eto nas u centru Orlje, ispred velikog zadružnog doma:

Odavde započinjemo uspon na Orljanski kamen koji je tik iznad centra sela. Međutim, za razliku od marta 2014. kada sam ja uspon obavio strmom i najkraćom mogućom stazom, ovog puta pratimo seoski put koji ide na istok, u pravcu susednog sela Bazovika. Polako povećavamo svoju visinu:

Posle 20 minuta hoda izlazimo na greben. Otvara se pogled na sever i zapad, prema Staroj planini, Vidliču i Pirotskoj kotlini. Put sada naglo povija ulevo i nastavlja da se penje:

Uspon je lagan. Trebalo nam je 50 minuta iz centra sela da na opisani način izađemo na Orljanski kamen (oko 990 m):

Nagrađeni smo predivnim pogledom na okolinu:

Nemamo vremena za duži odmor. Znam da nas potencijalno u narednom delu relacije očekuju problemi. Po obodu stenskog odseka treba preći oko 2.5 km vazdušnog rastojanja do nešto višeg i atraktivnijeg dela koji se zove isto kao i celi masiv - Paješki kamen. U početku pratimo solidan planinski put:

Deonica između Orljanskog i Paješkog kamena nije preterano lepa niti zanimljiva. Na mestu prikazanom na prvoj narednoj slici napuštamo glavni put, koji povija desno i udaljava se od grebena. Mi nastavljamo stazom prema vrhu:

Zatim se staza gubi. Moramo da se provlačimo kroz šumicu, ali to nije naročito teško. Nakon 55 minuta hoda od Orljanskog kamena, izlazimo na najvišu tačku Paješkog kamena (1162 m):

Fantastičan je osećaj biti na ovom mestu po predivnom jesenjem vremenu, uživati i posmatrati okolne Svrljiške planine, Suvu planinu, Šljivovički vis, Tupižnicu, Rtanj u daljini...:

Od polaska sa prevoja Babina glava, koji možemo lepo da vidimo sa vrha, prošla su skoro četiri sata. Spuštamo se do još jednog isturenog stenskog dela, bliže Paježu:

Bilo mi je drago što sam posle šest i po godina došao na ovo mesto. U međuvremenu sam ga opisao i u svojoj knjizi. Međutim, izgleda da stazu u povratku nisam najbolje upamtio. Puno sam se plašio deonice između Orljanskog i Paješkog kamena i kretanja po grebenu, a prošlo smo mnogo bolje od očekivanja. Očekivao sam da se brzo i lako spuštimo u dolinu severno od masiva, ali taj spust, niz šumovitu padinu najvišeg dela Paješkog kamena bio je sve samo ne lak...:

...i potrajao je nešto više od sat vremena:

Preko mesta Crni kamen brzo dolazimo do sela Pajež:

Iz sela imamo lep pogled na greben na kome smo bili samo 1h 20 min ranije. Tek sada postajemo svesni koliko je uspon na Paješki kamen zahtevan. U selu tokom razgovora sa meštanima saznajemo da postoji kraća staza za uspon na vrh i da je čak i obeležena. Mi nismo uspeli da je pronađemo.

Obilazimo seosku crkvu posvećenu Svetom arhanđelu Mihajlu...:

..., a ispred stare školske zgrade zatičemo tužnu sliku. U selu Pajež je 1848. godine otvorena prva privatna građanska škola u belopalanačkom kraju.

Nastavljamo prema glavnom putu Bela Palanka - Svrljig. Postojala je opcija da se do Babine glave vratimo seoskim putem koji ,,dijagonalno'' vodi do mesta gde smo ostavili auto. Mi smo izabrali nešto duži put, asfaltni celom dužinom. Još malo uživamo u lepoti Paješkog kamena...:

... i malo kasnije ne možemo da odbijemo ljubazan poziv ljudi da nas svojim kolima odbace do Babine glave, udaljene oko 4.5 km. Tako zahvaljujući njima izbegavamo najtopliji deo dana i hodanje asfaltom po suncu.

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepa planinarska tura; uspon na markantni odsek Paješkog kamena i prelaz preko čitave dužine grebena strmo odsečenog prema jugozapadu; sjajan pogled na okolinu sa vrha; prolaz kroz dva zanimljiva sela i obilazak njihovih bogomolja

Rizici: nema ama baš nikakvih markacija (ako izuzmemo obeleženu stazu od Paježa do Paješkog kamena koju mi nismo videli i za koju nismo ni znali); samim grebenom masiva od Orljanskog ka Paješkom kamenu vodi solidan put koji se u svom zadnjem delu ipak gubi; spust niz šumovitu severnu stranu Paješkog kamena u dolinu nije nimalo naivan; divlje životinje