Pirot i pirotski kraj

21oct2023 Gulenovci - Česma Vija voda i vrh Bandera na Vidliču

Ove godine sam obišao neka veoma zanimljiva mesta na Vidliču, povezana sa nekadašnjim stočarenjem na ovoj planini ali i nedostatkom vode. Najpre sam 3. januara po prelepom zimskom vremenu sa Draganom posetio uvalu Čerbes i njene bunare (,,kotlovarće''). U proleće, 1. aprila, sa Milanom Jovanovićem sam iz Krupca stigao do Pućosa i oduševio se tamošnjim bunarima. Ostalo je neposećeno jedno mesto koje se nalazi upravo između pomenuta dva. To je česma Vija voda koju sam ovog puta takođe obišao sa Milanom.

Krenuli smo iz centra sela Gulenovci, na obodu Smilovskog (Odorovskog) polja. Na info-tabli je lepo objašnjeno sve ono što treba da znaju planinari. Ovakvih primera bi moralo da bude više u našem kraju, koji je prebogat interesantnim i atraktivnim mestima:

Nažalost, ispostaviće se da na stazi praktično nema markacija, a da ima svega nekoliko putokaza na ključnim mestima iznad sela. I da - ne smem da zaboravim. Sa nama je i Luna, Milanov haski, ,,gospođica'' koja je sa nama učestvovala u ovogodišnjoj akciji pronalaženja Pućosa. Brzo izlazimo iz sela na put koji će nas južnim padinama Vidliča dovesti do cilja:

Polako povećavamo nadmorsku visinu. Prolazimo ispod dela koji se zove Kapana. Imamo lep pogled na veliko kraško polje, čijim smo presecanjem stigli do Gulenovaca iz pravca Dimitrovgrada, kao i na veliko i nenastanjeno prostranstvo Tepoša, valovitu visoravan na granici pirotske i dimitrovgradske opštine:

Zatim na nekoj vrsti prevoja na blizu 1000 m nadmorske visine put povija udesno i dublje zalazimo u masiv Vidliča. Ispred nas možemo da vidimo krajnji cilj naše današnje relacije - vrh Banderu:

Tu nažalost pravimo grešku. Umesto da još malo idemo glavnim putem, mi skrećemo desno, probijamo se kroz granje i trnje i pokušavamo da pronađemo pravi put do česme Vija voda. U tome uspevamo posle 10-15 minuta:

Prošlo je 1h 15 min od polaska iz Gulenovaca i naša tročlana ekipa stiže do česme Vija voda. Ozidana je, ima slavinu, crevo i korito za pojenje stoke. Mene oduševljava činjenica da iz creva, na ovoj nadmorskoj visini, na jednoj tako bezvodnoj planini kao što je Vidlič, nakon dugog sušnog perioda, teče ne tako hladna ali neverovatno lepa i pitka voda:

Odmah iznad česme je kaptaža. Sa nje se pruža lep pogled na kraj odakle smo došli i na dolinu koja središnjim delom Vidliča vodi ka Pućoskom ravništu i Odorovskom prelazu, kraju gde smo bili ovog proleća:

E sad, Milan uočava neslaganje između položaja česme i njene lokacije na aplikaciji njegovog mobilnog telefona. Uveren je da u dolini iznad česme postoji izvor, možda stara česma. Bio je u pravu. Pronalazimo još jedno kaptirano mesto. Da li postoji veza između dve kaptaže na rastojanju od oko 200 m, nismo sigurni. Druga česma je bez vode:

Od ovog mesta započinjemo strmi uspon uz južne padine vrha Bandera. Potrajao je skoro pola sata i za to vreme smo savladali visinsku razliku od oko 220 m:

Bandera nije izrazit već zaravnjen vrh, odvojen jednom dolinom od 43 m višeg Guvništa, najviše kote planine Vidlič (1413 m):

Sa Bandere se otvara pogled niz greben Vidliča, prema Odorovskom prelazu i vrhovima Velika Paramunica, Drađijak i Mečja gora, a na severu na venac Stare planine sa Bratkovom stranom, Koprenom, Kaca-kamenom, Srebrnom glavom, Komom. Nalazimo se tačno iznad Visočke Ržane, ali selo nije moguće videti:

Na vrhu počinje da duva jak vetar. Posle odmora krećemo nazad, u dolinu ispod česme Vija voda. Namera nam je da se na najboljem mogućem mestu dokopamo puta koji vodi ka Pućoskom ravništu. U suprotnom smeru će nas vratiti u Gulenovce odnosno Odorovce. To radimo na mestu koje je oko 1.5 km udaljeno od onog gde smo u dolasku napustili glavni put i krenuli kroz trnje ka česmi. Spust sa Bandere do puta je potrajao skoro pola sata. Konfiguracija terena je slična onoj koju smo Dragana i ja imali prilikom spusta u uvalu Čerbes sa Smilovskog kamika (ovo mesto je udaljeno oko 3.5 km na istok):

Prolazimo pored ostataka starih pojata. Prolazimo i pored mesta gde glavni put iz Gulenovaca i Odorovaca povija gore desno ka česmi Vija voda. Ovo je najbolji način da se dođe do česme koja, nažalost, sa puta ne može da se uoči jer je utonula u rastinje:

Pred kraj naše relacije odlučujemo da se spustimo u Visočke Odorovce. Ovo selo je praktično spojeno sa Gulenovcima odakle smo krenuli:

Prolazimo pored napuštene škole u Odorovcima...:

...pored starog crkvišta sa ogromnim mirosanim hrastom - cerom...:

...i pored velikog zadružnog doma koji je zajednički za oba sela. Iza njega počinju Gulenovci:

Posle 1h 50 min od polaska sa Bandere, stižemo do mesta gde se nalazi info-tabla i gde smo ostavili auto tog jutra.

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: poseta česmi Vija voda, jednom u nizu interesantnih mesta na planini Vidlič severozapadno i severno od Gulenovaca i Visočkih Odorovaca (pored uvale Čerbes i bunara na Pućosu); fantastični jesenji pejzaži; uspon na Banderu i sjajan pogled sa nje na okolinu

Rizici: ima svega nekoliko putokaza, ali nema markacija pa je dobra priprema relacije neophodna jer se česma Vija voda nalazi nešto iznad glavnog puta koji vodi kroz Vidlič i ne može se uočiti sa njega; na pojedinim deonicama teren je vrlo težak pa treba biti oprezan pri hodanju; kraj je pust - divlje životinje