Pirot i pirotski kraj

23oct2023 Iz Sićeva na Pleš pa povratak preko Višegrada

U februaru ove godine sam već bio u Sićevu. Tada sam sa Gagom i Ivicom prošao severnim obodom Sićevačke klisure, starim rimskim putem koji povezuje ovo selo i Gradište, na suprotnoj strani kanjona. Ovog puta ćemo isto početno mesto, centar Sićeva, iskoristiti za odlazak na stazu koju Ivica odlično poznaje, a koja će nas dovesti do vrha Pleš.

U svom početnom delu dve staze se poklapaju, a zatim, posle svega pet minuta hoda, skrećemo gore levo, napuštajući Via Militaris:

Ubrzo prestaje asfalt i mi smo na stazi koja je markirana i koju niška planinarska društva redovno održavaju i čiste:

Imamo i pratioca u vidu jednog crnog psa iz Sićeva. Sa povećanjem visine pogled na selo Sićevo i vidikovce Kusaču i Ječavu postaje sve lepši. Vreme je idealno za planinarenje, ni toplo ni hladno, suvo i bez vetra:

Otvara se pogled i na selo Ostrovicu, u podnožju velikog brda Oblik (901 m), kao i na venac Suve planine u daljini:

Posle 50 minuta hoda iz centra Sićeva dolazimo do mesta gde se staza za Pleš odvaja od one koja vodi na Gradac i Višegrad. Mesto je dobro obeleženo:

Naredna deonica nije tako strma kao prethodna, a naše uživanje u bojama jeseni neka najbolje dočaraju sledeće slike:

Na 1h 25 min hoda od Sićeva dolazimo do još jednog skretanja desno. Levo se ponovo može na Gradac i Višegrad i taj pravac ćemo koristiti u povratku:

Prolazimo iznad dubokih dolina prema Ostrovici i Manastiru Sveta Petka Iverica. Mesta se zovu Markova i Duboka padina. Boje lišća su nestvarne:

Sada smo u podnožju Tupanara (1106 m). Staza prolazi kroz retku šumu:

Posle tačno dva sata hoda izlazimo na proplanak i sada prvi put pred sobom možemo da vidimo cilj - vrh Pleš. U pozadini je Gradac, sa svojih 1062 m najviša tačka na teritoriji grada Niša:

Prolazimo pored lovačke kolibe, koja je po Ivičinim rečima omiljeno svratište planinara na ovoj relaciji:

Moramo zaobići uvale i vrtače jer se krajolik umnogome promenio od onog u početnom i srednjem delu staze. Idemo blago polulevo:

Sledi završni uspon na Pleš, njegovom zapadnom stranom. Odavde je moguće videti varošicu Svrljig:

Na vrhu su konji. Naš četvoronožni porijatelj ih rasteruje svojim lavežom:

Na vrhu smo nakon 2h 45 min hoda iz Sićeva. Ivica je više puta prelazio ovu stazu i kaže da mu je ovaj izlazak na vrh bio najbrži. Ja sam drugi put na Plešu i znam samo jedno. Ova staza je mnogo lakša od one koja vodi sa jugoistoka, iz sela Gradište u opštini Bela Palanka. Mom kumu Marjanu i meni su njome bila potrebna tri i po sata hoda za uspon na vrh, i to po izuzetno teškom i nepreglednom kamenitom terenu (http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/331). Draganin izlazak na ovaj vrh pre nekoliko godina je bio još atraktivniji - kroz atraktivni rased Koritište koji dopire do samog vrha.

Nagradili smo se polučasovnim odmorom u zavetrini bukve ispod samog vrha. Vremenski uslovi su sada drugačiji i duva hladan vetar. Belopalanačka kotlina je u izmaglici.

U povratku idemo praktično istom stazom, u pravcu lovačke kolibe u podnožju Tupanara, a zatim obodom dolova iznad Ostrovice:

Nakon sat vremena od polaska sa vrha, ne skrećemo dole levo prema Sićevu, već produžavamo u pravcu brda Gradac:

Ima puno puteljaka, ali Ivica odlično poznaje teren. Posle 15 minuta hoda od odvajanja od staze za selo Sićevo, stižemo do mesta Markove buke. Ovo je nekada bilo vrlo posećeno izletište. Sada deluje pomalo zapostavljeno i ruinirano. Kakogod, mi ovo mesto koristimo za predah. Sada je mnogo toplije nego sat vremena ranije na padinama Pleša:

Kada sam 31. jula prošle 2022. godine bio u ovom kraju, istočno od brda Gradac sam u šumi pronašao staro crkvište posvećeno Svetom Jovanu (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/757). Ovog puta ne obilazimo to mesto, a ne penjemo se ni na najviši vrh masiva, već skrećemo na put koji Gradac obilazi sa njegove severne strane. U početku je taj put jasan i sasvim dobar:

Zatim put povija desno i vodi u neželjenom pravcu. Ivica i ja ga napuštamo na kratko, ali se posle desetak minuta probijanja kroz šumu vraćamo na njega. Markacija na ovoj deonici nije najjasnija:

Masiv Gradca se pravcem zapad-istok prostire u u dužini od oko 1 km i njegovo obilaženje traje oko 20 minuta. Nakon toga se otvara pogled na Višegrad, koji je u odnosu na Gradac blaži i nešto niži (oko 1015 m). Na vrhu su vojni objekat i relej, kojima pristup nije dozvoljen:

Sa blage padine Višegrada pruža se pogled na obližnji Gradac i Pleš, a na severu sada možemo da vidimo Svrljig iz malo drugačijeg ugla:

Tačno dva sata vremena su bila potrebna da sa Pleša stignemo na plato na Višegradu. Za razliku od poslednjeg dana jula prošle godine kada sam ovde bio po vlažnom vremenu i gustoj magli, sada su vremenski uslovi i pogled na okolinu mnogo bolji:

Malo su me ponele i emocije. Prošle godine sam na deonici od sela Oreovca do Višegrada i Gradca doneo neke važne životne odluke. Okolnosti su se u međuvremenu umnogome promenile...

Ivici i meni je preostalo ,,samo'' da se spustimo 600 m niže, do Sićeva. To je lako reći, ali spust u selo je prilično zahtevan i zahteva maksimalnu pažnju. Pošto se na jugozapadu, u pravcu Niša, Višegrad obrušava gotovo vertikalnim stenskim odsekom, idemo pravo naniže od odmorišta i sami prilagođavamo putanju kretanja teškom kamenitom terenu:

Posle 15 minuta izlazimo na stazu koja vodi sa prevoja između Višegrada i Gradca ka Sićevu. Nadalje nema većih problema. Staza prolazi ispod velikih stena i ima dosta sipara:

Staza vodi u pravcu puta koji povezuje Sićevo i Pasjaču, ali zatim povija pravo u selo:

Prilično je toplo za kraj oktobra. Prolazimo kroz severni deo Sićeva i pored velike zgrade osnovne škole:

Spust sa Pleša je potrajao nešto više od 3h, a sa Višegrada tačno sat vremena, uz nekoliko dužih pauza za odmor. Zahvaljujem se Ivici na odličnom vođenju akcije i na divnom društvu.

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: jedna od najlepših planinarskih staza na Svrljiškim planinama, uglavnom dobro markirana i očišćena; izlazak na jedan od najatraktivnijih vrhova sa koga se pruža pogled na Niš, Svrljig i Belu Palanku; interesantni vrhovi na teritoriji Niša - Višegrad i Gradac

Rizici: pojedine deonice staze su strme i teške; jedan od težih delova je obilazak brda Gradac severnom stranom jer markacija i pružanje puta nisu najjasniji pa mogu da zbune; pri spustu sa Višegrada u Sićevo treba biti posebno oprezan jer je teren težak; vode za piće ima jedino kod mesta Markove buke u podnožju Gradca