Pirot i pirotski kraj

5nov2023 Iz Blata do Maglićke crkve

Rešio sam da prvi put do ove skrovite crkvice dođem iz Blata. Ranije sam nekoliko puta dolazio sa puta za selo Ponor tj. sa starog puta za Belu Palanku.

Stao sam na ulazu u Blato i rešio da krenem seoskom ulicom koja vodi baš uz Maglićku reku. Ova rečica, pritoka Kosturske reke, izvire upravo na vrelu Maglić nedaleko od crkve. Ispostavilo se da iz sela Blata postoji jednostavniji način dolaska do Maglićke crkve. U suštini to sam i znao, ali sam se konačno uverio u povratku. Trebalo je da krenem još malo naviše kroz selo i da u visini škole skrenem desno, ka groblju. Ovako, prevagnula je moja želja da relaciju prođem kružnom putanjom.

Tako sam iz drugog pravca i na malo duži način došao do seoskog groblja. Tu prestaje asfalt i put produžava na zapad:

Imam lep pogled na planinu Belavu, Crni vrh i selo Ponor. Na raskrsnici seoskih puteva na proplanku odlučujem da skrenem desno i potražim još jednu svetinju u ataru Blata:

Prelazim praktično suvo korito Pasjačke reke, blizu mesta gde se ona spaja sa Maglićkom rekom. Idem poludesno i primećujem da sam nešto dalje nego što sam očekivao od mesta koje tražim. To je crkvica posvećena Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Nema staze iz pravca kojim dolazim. U prethodnom periodu ovde je prošao gasovod pa je prilaz malo otežan zbog blata:

I ovde sam poslednji put bio u martu 2018. Sneg se naglo topio, a Maglićka reka je bila nabujala i razlivala se po okolnim njivama. Do crkvice sam došao iz Blata, hodajući uz rečicu i pored Lopašničkog vrela. Kako je to izgledalo pročitajte u sledećem članku: http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/59

Crkvica je podignuta 2003. godine na mestu starijeg verskog objekta i svetog mesta. Dobrotvorima koji su pomogli njenu obnovu posvećena je ploča na ulazu u crkvu:

Trebao sam da se vratim na glavni put koji od groblja u Blatu vodi pravo do crkve u Magliću. Međutim, ja sam hteo da rastojanje do nje skratim pa sam malo lutao obodom Pirotskog polja:

Kada sam se napokon vratio na glavni put sve je bilo lakše. Mada, Maglićku crkvicu nećete moći da locirate dok joj se ne približite na stotinak metara. Ukoliko prvi put idete ovim pravcem i ne poznajete kraj dovoljno dobro, možete imati problema da je pronađete. Možemo reći da se nalazi na brežuljku na samom obodu polja, skrivena je u šumi i okrenuta ka istoku i Blatu:

Kada sam već bio tu, na licu mesta, posle 50-ak minuta hoda od ulaza u Blato, odlučio sam da prvo obiđem Maglićko vrelo. Međutim, pronaći ga među rastinjem, koje će vas naterati da pomislite da ste u džungli, i nakon dužeg sušnog perioda kada je ono gotovo neprepoznatljivo, nije nimalo lako. Tek jedna betonska ploča sa natpisom iz 1951. i plastična flaša za vodu ukazuju da se nalazite na mestu koje predstavlja izvorište Maglićke reke:

U šumici iznad vrela nalazi se Maglićka crkva, posvećena Svetom Germanu ili Džermanu:

Pošto me jedan članak u novinama naterao da prvi put odem do ove crkvice u jesen 2010. godine, zanimljivu priču o njoj prenosim u celosti:

... Obnovljena je u leto 2008. godine kada su radnici koji su radili na njenoj obnovi u dnu temelja pronašli neobičan kamen, na čijoj je jednoj strani bio uklesan konjanik Heros u blagom kasu. U antičkom svetu se verovalo da Heros predstavlja posrednika između sveta živih i besmrtnih bogova. Pretpostavljeno je da bareljef potiče s kraja II ili početka III veka, kada je kult Herosa bio masovno rasprostranjen u tadašnjoj Trakiji (Pirot odnosno tadašnji Tures se nalazio na zapadnoj granici Trakije i Gornje Mezije). Tračani su naime Herosa smatrali za heroja i u njega su verovali, a u njegovu čast su za vreme Rimskog carstva podigli brojne hramove.

Kamen se nalazio u temeljima stare crkve koja potiče iz XV ili XVI veka. Istraživanja su pokazala da je kamen donet sa obližnjeg mesta Grovište, gde se nekada nalazilo rimsko selo, pa je verovatno sa hrama iz tog sela ovaj kamen i donet. Pretpostavlja se da su tadašnji neimari ovaj kamen jednostavno pronašli i upotrebili ga kao običan kamen, podesan za zidanje, ne znajući o kakvoj vrednoj iskopini je reč.

Crkva je ondašnjem pravoslavnom življu bila hram između 100 i 200 godina. Zatim je najverovatnije srušena, i za nju se nije znalo do prve polovine XX veka. Tada je jedna žena iz Blata, na osnovu predskazanja, kako je svojevremeno sama rekla, na ovom mestu počela iskopavanja i otkrila temelje. U periodu između dva svetska rata iskopala je nekoliko metara. Posle Drugog svetskog rata je nastavila kopanje, otkrila kompletne temelje i od tada su meštani Blata počeli da razmišljaju o obnovi, koja se dogodila tek 2008. U blizini crkve i nekadašnjeg rimskog hrama nalazi se jako vrelo, što takođe upućuje na zaključak da je ovde zaista postojao hram jer su Tračani imali običaj da prave svetilišta pored izvora. Zanimljivo je da je rekonstrukciju stare crkve sa 25000 eura donirala jedna žena koja nipošto ne želi da joj se objavi identitet. (Press Online Media/Svet/Balkan/Otkriven trkački konjanik - tekst od 05.09.2008, autor Aleksandar Ćirić)

Uvek se rado vraćam na ovo mistično mesto. Povratak do Blata, gde sam ostavio auto, potrajao je 25-30 minuta. Išao sam glavnim putem i korito Pasjačke reke prešao malo naviše u odnosu na prvi put:

Kod groblja sam skrenuo desno, ušao u selo i izašao na glavni drum, koji prolazi kroz Blato, kod seoske škole:

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lepa i veoma zanimljiva Maglićka crkvica na obodu Pirotske kotline; vrelo Maglićke reke i Crkva Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila bliže Blatu

Rizici: nema nikakvih putokaza; ukoliko prvi put idete kroz ovaj kraj Maglićku crkvu ćete teško pronaći jer je skrivena u šumarku i nećete je videti sve dok joj se dovoljno ne približite; ipak, potraga za njom u kraju koji je blizu jednog velikog sela nedaleko od grada i prepunom njiva koje se obrađuju može predstavljati i jednu lepu, malu avanturu; blato - shodno imenu najbližeg sela