12nov2023 Do spomenika na Padežu iz Vojnegovca

Dok idete prema Vojnegovcu iz pravca Rakovice čini vam se da ćete planinu Padež lako da pređete i da zakoračite u Berovičko polje koje se nalazi tačno iza nje. Ali, kako se budete približavali njenim padinama shvatićete da to nije moguće i da se ona kao kakav zid, obrastao gustom šumom, nadvija nad čitavim krajem. Još nisam čuo da je neko obilazio njene najviše vrhove: Draganov vrh, Drenovu glavu, Oštri kamik...

Skretanje za Vojnegovac je na oko 6 km od petlje ,,Pirot - istok'', putem prema Dimitrovgradu. Odavde do centra sela ima još oko 2.5 km:

Prelazi se železnička pruga i u početku kvalitet puta nije najbolji. U svojoj drugoj polovini put je odličan. Otprilike na njegovoj sredini je vikend-naselje Rakovica. Uputiti se u Vojnegovac, a ne zastati i ne posetiti rakovičku crkvu posvećenu Svetim apostolima Petru i Pavlu, za mene jednostavno nije moguće. Crkvica je udaljena nekoliko stotina metara od glavnog puta i vidljiva je sa njega. Nalazi se na jednom brežuljku. Poslednji put sam ovde bio 28. decembra 2018:

Ovde se svakog 12. jula, na Petrovdan, okupljaju meštani Vojnegovca i njihovi gosti. Vrata su bila otvorena. Unutrašnjost crkvice izgleda ovako:

Nisam se vratio istim putem do auta. Odlučio sam da prvi put napravim ,,krug'' i prođem kroz samo naselje Rakovicu. To nije bilo baš jednostavno:

Pretpostavljam da se na mestu današnjeg vikend-naselja nekada nalazilo staro selo pa otuda i crkva u blizini. Postoji pretpostavka da su današnje beogradsko naselje (opštinu) Rakovica osnovali upravo doseljenici iz pirotskog kraja u prvoj polovini XIX veka. Međutim, tu je u pitanju jedna druga Rakovica, nekadašnje staro selo između Izvora i Krupca. Mislim da se ova ,,vojnegovačka'' Rakovica smatra zaseokom glavnog sela. Naselje nije malo, pored vikendica ima i starijih kuća, a tu je i bazen:

Skretanje za Rakovicu sa puta za Vojnegovac izgleda ovako:

Između Rakovice i Vojnegovca je ,,brisani prostor'' širine skoro 1 km:

Auto parkiram ispred prodavnice koja radi u sklopu zgrade bivšeg zadružnog doma. Renoviran je u leto 2020. godine i od mog poslednjeg boravka je promenio boju. Moram da priznam da mi se više sviđala njegova žućkasta nijansa:

Tu je i spomen-česma. U selu živi oko 200 ljudi:

Odavde krećem na jug, ka padinama planine Padež. Prolazim pored seoske škole:

Na raskrsnici na sledećoj slici, koja se nalazi odmah iza škole, skrećem desno. Od svog kolege Dalibora Velinovića sam dobio informaciju da se na putu za seosko groblje nalazi jedan veliki stari hrast:

Brzo nailazim na ogromno mirosano drvo u čijem se podnožju nalazi kameni krst iz 1816:

Vraćam se do raskrsnice kod škole i produžavam ka izlazu iz sela. Prestaje asfalt:

Imam lep pogled na najviši deo Padeža i Drenovu glavu. Malo levo, iznad obližnje Jalbotine, je Draganov vrh. Ovo su istorijska mesta na kojima je srpska vojska u jesen 1915. godine nanela velike gubitke okupatorskoj bugarskoj vojsci:

Do razdvajanja puteva na zadnjoj fotografiji stiže se za svega 10 minuta nakon izlaska iz sela. Iznad ovog mesta se nalazi nekadašnja staza za moto-trke. Oni koji ovde nisu prisustvovali trkama motociklista, devedesetih godina prošlog veka, neće ni znati koliko je ovo mesto nekada bilo popularno. Mi Piroćanci smo jedno vreme bili ponosni na naše šampione, Vladu i Marka Kostića, oca i sina, koji su ovde odnosili pobede pred nekoliko hiljada posetilaca. Nažalost, ta vremena su davno prošla. Moto-staza se sve teže razaznaje:

Produžavam uz dolinu i potok. To je isti onaj potok koji prolazi pored Rakovice i njene crkvice. Količina vode u njemu je iznenađujuća za ovo doba godine. Jeste da je prethodnih dana padala kiša, ali pre toga smo imali dugačak sušni period:

Ubrzo dolazim do Vojnegovačkog vrela. Vrlo je izdašno:

Ranije sam bio ubeđen da Vojnegovačko vrelo predstavlja izvorište rečice Rogoz koja teče i obodom grada Pirota. Međutim, nije tako. Iz Vojnegovačkog vrela se formira potočić koji protiče istočno od Vojnegovca, pored Rakovice i uliva se u Nišavu ispod Belog Polja. Izvorišni kraci Rogoza se nalaze u drugoj dolini, između Vojnegovca i Petrovca.

Pripremajući se za relaciju i proučavajući kartu i teren, shvatio sam da je dolina u kojoj se nalazim dalje teško prohodna i da je najbolje da je zaobiđem sa istočne strane. Međutim, umesto da se vratim nekoliko stotina metara prema bivšoj stazi za moto-trke i skrenem putem na istok, mene je ,,povukao'' šumski put koji od vrela nastavlja u pravcu jugoistoka:

U početku mi se to učinilo kao dobro rešenje... Međutim, put se ubrzo prekinuo i ja sam morao po svom običaju da se malo probijam kroz drveće i trnje :) Na sreću, to nije trajalo dugo. Ubrzo sam izbio na proplanak i izašao na traženi put:

Tu srećem prve lovce. Očekivao sam susret sa njima jer sam im vozila primetio još kod moto-staze i vrela. Sve sam bliži severnim obroncima Padeža. Put povija udesno, obilazeći dolinu:

U samom podnožju Drenove glave i velikog stenskog odseka put naglo menja pravac nekoliko puta. Sada više ne prolazi kroz šumu već preko livada. Na severu, suprotno od Padeža je brdo Crna drma:

Kraj je pust i nenaseljen. Imam osećaj da ga lovnim danima obilaze samo lovci. Znam gde se otprilke nalazi spomenik koji tražim. Znam da je na nešto većoj visini, ali tačnu lokaciju ne mogu još uvek da odredim jer sam do njega ranije uvek dolazio iz pravca Petrovca...

A onda dolazim do jedne velike livade. Nekoliko parkiranih automobila ukazuje na blizinu dobrog puta, a to može da bude samo onaj koji dolazi iz Petrovca. Uključujem se na taj put koji ima staru asfaltnu podlogu. Nadalje više nemam nikakvih problema pri snalaženju:

Uski put vodi naviše, pravo u planinu. Asfalt ubrzo prestaje. Nema nikakvih putokaza i usmerenja. Ovde se produžava gore desno još nekih 500 m. Na pojedinim mestima je strmo i ima puno blata:

Tako nakon 1h 20 min od polaska iz centra Vojnegovca stižem do spomenika na Padežu, nekadašnje baze partizanskog pokreta u pirotskom kraju. Kažu i da su pregovori oko primopredaje grada iz bugarskih u srpske ruke, u septembru 1944. godine, vođeni upravo ovde:

Spomenik se nalazi na nadmorskoj visini od oko 705 m. Mnogo je pristupačniji putem iz Petrovca, ali ja sam imao želju da do njega dođem iz pravca sela Vojnegovca. Nekada su se ljudi ovde okupljali za 7. juli.

U povratku nisam želeo da eksperimentišem. Vratio sam se maltene istim putem u Vojnegovac. To je potrajalo nešto više od sat vremena:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: nekoliko interesantnih usputnih mesta - vikend-naselje Rakovica i crkva, centar Vojnegovca, stari hrast na putu prema seoskom groblju, bivša staza za moto-trke, Vojnegovačko vrelo; put do spomenika vodi severnim obroncima planine Padež; istorijska mesta iz različitih vremenskih perioda, važna za čitav pirotski kraj

Rizici: kraj između Petrovca, Vojnegovca, Jalbotine i Padeža je pust i nenaseljen pa je zbog toga veoma interesantan lovcima; nema nikakvih usmerenja i ukoliko spomenik na Padežu tražite bez nekog ko poznaje kraj, bez usputne pomoći lovaca ili bez korišćenja mape i navigacije - teško ćete ga pronaći