19nov2023 Oreovac kod Bele Palanke i kućica na steni

,,Čardak ni na nebu, ni na zemlji'', ,,Nebeska vikendica'', ,,Orlovo gnezdo'' i ,,Arhitektonsko čudo'' - samo su neki od naslova koje ćete na internetu naći ukoliko pretražujete pojmove iz naslova ove priče. Gaga i ja smo u nedelju, nakon obilaska nekih zanimljivih mesta u okolini Bele Palanke, imali još jedno nezaboravno iskustvo i to sa akterima čitave priče o ,,kućici iz bajke''.

Nije bilo lako doći do Miroslava Mike Pavlovića, vlasnika, idejnog tvorca i graditelja čuvene kućice na steni. U tome mi je mnogo pomogla moja koleginica Viktorija Lilić, čiji je ujak, Zoran Mihajlović, svojevremeno bio glavni pomagač Miki, svom drugu iz detinjstva, u njegovoj nameri da svoje dečačke zamisli sprovede u delo.

Čika Miku po dogovoru srećemo na periferiji Bele Palanke, a zatim se kolima upućujemo put 5 km udaljenog Oreovca. Još u kolima nam je jasno da čika Mika ima neku svoju životnu fiilozofiju, sebi svojstven pogled na svet i aktuelne događaje u njemu. Prolazimo pored mesta koja smo peške obišli samo sat, sat i po ranije - Veliko kurilo i skretanje za česmu na Golovršini. Tu prestaje asfalt i do sela vodi prilično loš makadamski put. Uzput srećemo lovce i oduševljavamo se lepim i zanimljivim putokazima koje je pored puta postavio čika Mikin rođak iz Beograda:

U Oreovcu srećemo čika Zorana i krećemo u obilazak sela. Ja sam do sada nekoliko puta boravio ovde, a Gagi je ovo prvi dolazak u Oreovac:

Čika Mika nam pokazuje i kuću u kojoj je rođen 1954. godine:

Oreovac se nalazi na oko 630 m nadmorske visine. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, selo je imalo 438 stanovnika. Po poslednjim raspoloživim podacima, početkom ovog veka (2002. godine) bilo ih je 54, a po rečima meštana danas ih je svega desetak. Napuštenim kućama nema kraja:

U centru sela je nekadašnja četvorogodišnja škola koja je svojevremeno izgorela u požaru. Nekada je ovde nastavu pohađalo oko 40 đaka, a sada je školska zgrada potpuno ruinirana:

Tu je i česma. Pored nje srećemo baku Jelicu. Tokom polučasovnog obilaska sela, upoznali smo gotovo sve njegove vremešne stanovnike.

Kompletna naša nedeljna ,,planinarska'' akcija stala je u narednih sat i po vremena. Cilj je bio posetiti atrakciju ovog kraja, kućicu na steni, boraviti u njoj i ,,iz prve ruke'' dobiti informacije o njenoj gradnji. Ova jedinstvena građevina u našoj zemlji, a verovatno i šire, nalazi se na otprilike pola puta između prevoja na Velikom kurilu (gde je skretanje za Golovršinu i gde prestaje asfaltni put) i Oreovca, tj. oko 1.5 km ispred sela. Na južnim je padinama Popovog vrha (798 m). Od puta je udaljena oko 200 m i nema prolaznika na putu za Oreovac koji ne zastane i nakratko se ne zagleda u nebo, u pravcu kućice. Nema ni televizijske ekipe u Srbiji koja nije intervjuisala čika Miku i napravila priču o njegovom neobičnom građevinskom poduhvatu:

Pre nekoliko godina Opština Bela Palanka je čika Miki prosekla put do podnožja njegove vikendice i tako mu olakšala pristup. Međutim, u vreme kada je ona građena, početkom osamdesetih godina prošlog veka (1980/81), puta nije bilo. Zbog toga su sav materijal i alat neophodni za gradnju, uključujući teške džakove cementa i peska, na leđima nošeni uz brdo. Čika Mika je kućicu sam projektovao, ali nije mogao svoju zamisao da sprovede u delo sam, već jedino uz pomoć svojih prijatelja. U ulozi glavnog pomoćnika tokom gradnje bio je upravo čika Zoran iz Oreovca.

Gradnja je, zajedno sa pripremnim radovima, trajala dve godine. Nije bilo struje, dizalice, električne mešalice..., što bi Miki i Zoranu pomoglo u gradnji. Uz stenu visoku 12 m morali su da postave drvenu skelu i da najpre štemovanjem stenu poravnjaju. Pojedini delovi stene koji su otpadali bili su teški više stotina kilograma.

Čika Mika je samouki građevinski radnik i najtraženiji građevinac u belopalanačkom kraju. Ima običaj da svaku ,,mašinu'' koju koristi u građevinarstvu lično napravi. Takjo je bilo i sa ručnom mešalicom za beton:

Ulazak u kućicu je svojevrstan doživljaj koji zahteva maksimalnu opreznost:

A šta tek reći kada se nađete u prostoriji od osam kvadratnih metara koja ,,visi'' na steni? Osećaj je neponovljiv! Kućica se oslanja na stenu dužinom od svega 25 cm, dok su preostalih 2.5 m u vazduhu. Ono što je najinteresantnije - kućica se oslanja na svoj krov i građena je od krova ka podu. Najpre je izbetonirana betonska ploča, a potom su za nju pričvršćeni zidovi, pod i terasa. Pogled sa te terase je teško opisati rečima - Suva planina, dolina Koritničke reke, Divljansko jezero, Manastir Svetog Dimitrija, Oreovac, Šljivovički vrh...:

Čika Miki ne smeta što na svojoj vikendici nema struju, vodu, telefon. To je njegovo mesto za odmor jer, kako kaže - ,,Dovoljno je da prođe deset minuta i ja se, ma kolko da sam umoran, prijatno osećam''. Ovo je za njega i posebno mesto jer je na veliku stenu nedaleko od Oreovca dolazio još kao dečak da posmatra okolinu. ,,Projektovao'' je kućicu u svojoj glavi još kad je imao 12 godina, u vreme kada je kao dečak bio prinuđen da počne da radi na građevini. Svoj dečački san, da otkupi stenu i okolno zemljište, ostvario je u 24. godini života. I tako pune 42 godine njegova kućica prkosi fizičkim zakonima, vetru, nevremenu... i oduševljava sve koji se nađu u njenoj blizini. Mika priznaje da u početku ljudi nisu verovali u njegov građevinski poduhvat, ali da mu se i dan-danas zbog učinjenog ljudi dive.

Kada se Gagino i moje uzbuđenje stišalo, i kada smo praktično zaboravili da smo nad dubokim ambisom, čika Mika je započeo svoju priču:

Među Mikinim papirima je i poneka pesma. Napisao ih je upravo na ovom mestu, u trenucima inspiracije. Atmosfera na skučenom prostoru je ubrzo učinila da naš odnos postane otvoren i prijateljski. Izgledalo je kao da se poznajemo dugo vremena. Bio sam fasciniran kako boravak na ovom neobičnom mestu nadahnjuje i ispunjava ljude. Malo se i zapevalo:

Par zajedničkih fotografija za uspomenu:

Iako je već stara, kućica odlično odoleva vremenu. Po Mikinim rečima, pošto se nalazi na prisojnoj strani Popovog vrha, sveg se ovde ne zadržava. Postoje planovi da se kućica proširi nadogradnjom kuhinje i podruma, kao i da se obližnja pećina iskoristi kao prirodni frižider i sredstvo za prirodnu klimatizaciju, ali o tom potom...

Mika i Zoran nam priređuju još jedan nesvakidašnji doživljaj, a to je boravak na betonskoj ploči iznad krova. Od nje je sve počelo:

Vreme je prolazilo neobično brzo. Bilo je teško otgnuti se od ovog neverovatnog mesta i odvojiti se od ovih divnih ljudi... Dok god takvi ljudi postoje u Srbiji, ne moramo da brinemo za opstanak i svetlu budućnost...

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: Oreovac - zabačeno i zaboravljeno palanačko selo na svega 5 km od varoši; kućica na steni kao jedno neverovatno pozitivno mesto, fenomenalan vidikovac i jedna od najvećih atrakcija belopalanačkog kraja

Rizici: obilazak kućice na steni najaviti Turističkoj organizaciji opštine Bela Palanka ili je organizovati u sopstvenoj režiji, kao mi - direktno kontaktirajući vlasnika