Pirot i pirotski kraj

21nov2023 Dubravski dol, Ogorelica i kanjon Toplodolske reke

Mesto Vojna je svega 500 m udaljeno od skretanja za selo Zaskovci i nalazi se oko 5 km ispred Toplog Dola. Ovde ostavljam auto i krećem u svoju novu avanturu. Silazim do čeličnog mosta na Toplodolskoj reci i prelazim na njenu levu obalu. Skretanje za most nije obeleženo, ali iskusni planinari dobro poznaju ovo mesto:

Ispod mosta je ušće Debelodelskog potoka u Toplodolsku reku. Tu se ide za nekadašnje udaljene mahale sela Zavoj, koje je potopljeno formiranjem Zavojskog jezera. To su mahale Debeli Del i Barska čuka. Ja ovog puta idem u suprotnom pravcu, uzvodno uz Toplodolsku reku. To nije baš jednostavno iako se stazica razaznaje. Prilično je strmo:

Na udaljenosti od oko 500 m od mosta je sledeći dol. To je Dubravski dol i tu se nalazi ušće istoimenog potoka u Toplodolsku reku. Mesto se može videti i sa puta za selo Topli Do:

Iznad desne obale potoka jedan put vodi uzbrdo na Dubravski rt. Pošto je Dubravski dol u svom najnižem delu prilično širok i po izgledu se uopšte ne razlikuje od obližnjeg Debelodelskog dola, ja krećem uz sam potok. Najpre idem uzvodno gledano levom stranom, ali u narednih 500 m nekoliko puta prelazim s jedne strane potoka na drugu:

Kamenje obraslo mahovinom i pala bukova stabla obeležja su i ovog staroplaninskog dola:

Stranice dola postaju sve strmije. Sve su češći krupno kamenje i odvaljene stene. Dolazim do prvog mesta koje moram da rešim poput nekog rebusa i da prođem dalje. Ubrzo dolazi još jedno problematično mesto. Dubravski dol počinje da me podseća na kanjon Kamičke reke:

Posle 15 minuta od ulaska u Dubravski dol stižem do njegovog prvog vodopada. Sastoji se od dve manje kaskade:

Lako obilazim ovaj vodopad i napredujem dalje uz potok. Stotinak metara iznad nailazim na ozbiljnu prepreku. U pozadini vidim drugi, veći vodopad, koji predstavlja i moj krajnji cilj, ali da bih stigao do njega ovaj rebus treba rešiti...:

Iako na nogama imam gumene čizme, ne mogu kroz potok jer je vir dubok. Nisam toliko spretan da hodam po deblu i takav pokušaj bi neminovno doveo do kupanja u hladnoj vodi. Procenjujem obe strane dola i odlučujem da krenem desnom, gledajući uzvodno, ka drugom vodopadu. To se ispostavilo kao dobra odluka. Obilaženje ove prepreke nije lako jer je teren veoma strm, a ispod sloja rastresite zemlje ili mokrog lišća je gola i veoma klizava stena. Mora se voditi računa bukvalno o svakom koraku i najmanjem pokretu. Drveće, korenje i svaka izbočina na steni predstavljaju dragocenu pomoć. Posle nekoliko minuta eto me u podnožju drugog vodopada u Dubravskom dolu:

Od ušća potoka na kome se nalazi u Toplodolsku reku nije udaljen više od 500 m. Visok je desetak metara, ne računajući gornju, manju kaskadu koja se samo nazire. Sigurno je mnogo lepši u proleće, kada se topi sneg u gornjem delu sliva koga sa istoka ograničavaju Počevaljka i Belan. Tada se mlaz vode spušta niz stenu celom njenom širinom. Dubravski dol nije dovoljno istražen i samo su retki, hrabri i spretni srećnici uspeli da ga prođu i uvere se u njegovu lepotu.

Nisam ni pokušavao da prođem dalje jer je to jednostavno na ovom mestu nemoguće za čoveka mojih sposobnosti. Možda se iza ovog vodopada, u dubini Dubravskog dola nalazi još neki sličan ,,lepotan''? Da bi se to proverilo, mora se onim putem, koji vodi od ušća potoka naviše kroz šumu, obići ovaj uski deo Dubravskog dola.

Svega 15 minuta mi je trebalo da se oprezno vratim do ušća potoka Dubravski dol u Toplodolsku reku. Ne želeći da se istom stazom vratim do mostića u mestu Vojna, tražim pogodno mesto da pregazim Toplodolsku reku:

To sam uspeo da učinim na mestu prikazanom na zadnjoj fotografiji. Našao sam se na putu za Topli Do i u suprotnom smeru sam se brzo vratio do mesta gde sam ostavio automobil:

Vraćam se putem ka Mrtvačkom mostu i Temskoj. Prolazim skretanje za Zaskovce i zastajem na mestu koje je oko 2 km udaljeno od Vojne. Ne mogu da odolim prizoru koji je pred mojim očima na levoj obali Toplodolske reke - stara, napuštena pojata na steni koja se nadvila nad samu reku, a u njenoj pozadini brojni vrhovi i jesenji kolorit:

Produžavam kolima dalje ka Mrtvačkom mostu. Stajem nakon svega pola kilometra, na mestu koje je po izgledu gotovo identično prethodnom. Razlika je u tome što se ispod mesta gde se sada nalazim nalazi najlepši vir na Toplodolskoj reci - Ogorelica:

Do Ogorelice nije lako sići jer je staza izuzetno strma. To je pogotovo nezgodno za one koji žele da se u vodi Toplodolske reke rashlade leti. Obično su to ljudi i deca nenavikli na slične napore, a spust umnogome otežavaju vrućina i prašina crvene boje. U svakom slučaju Ogorelica je poslednjih leta izuzetno posećeno mesto i veoma je teško pronaći mesto za parkiranje na krivini prikazanoj na prethodnoj fotografiji.

Tu je jedan stari obročni krst, a staza se bukvalno spušta između zidova napuštenih pojata:

Sada nema prašine, ali lišće i blato čine vrlo klizavu kombinaciju. Na sreću, spust do Ogorelice ne traje duže od pet minuta:

Poslednji put sam ovde bio 10. septembra 2020. sa svojom ćerkom. Sada u reci ima više vode:

Teško je odvojiti se od ovog prelepog mesta:

Obilazak lepih mesta u kanjonu Toplodolske reke završavam pri samom njegovom kraju, neposredno pre spoja ove reke sa Visočicom. Prelepo!

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: nekoliko lepih mesta u jednom od najlepših rečnih kanjona u našoj zemlji, relativno blizu asfaltnog puta za Topli Do - malo poznati Dubravski dol sa jednim manjim i jednim većim vodopadom i vir Ogorelica kao jedno od najslikovitijih i najtaraktivnijih mesta u pirotskom kraju

Rizici: kretanje uz Dubravski dol zahteva pojačanu pažnju, posebno deonica između manjeg i većeg vodopada; spust do Ogorelice je izuzetno strm, a povratak vrlo naporan