Pirot i pirotski kraj

3dec2023 Gostuša i vodopad Vešala u Gavran dolu

Treće decembarsko jutro je bilo maglovito i hladno. Kada smo se moj prijatelj iz Niša, Dejan Čupić, i ja našli na ulazu u Gostušu, nekako je bilo najhladnije:

Na zadnjoj fotografiji je potok Gavran dol, pritoka Gostuške reke ili Gostušice. U nju se uliva pored mesta gde smo Dejan i ja napustili zagrejani automobil. I dok je količina vode u Gostušici bila baš velika, sam potok Gavran dol nije posebno obilovao vodom. Na jednom od njegovih izvorišnih krakova, oko 2 km vazdušnom linijom od Gostuše u pravcu severoistoka, nalazi se vodopad Vešala.

Najpre smo prošli pored seoske crkve i popeli se do napuštene škole:

Nastavili smo uzbrdo, najpre seoskim putićem a zatim i običnom stazom koja vodi obodom brda Nagrad i pored napuštenih gostuških kuća:

Postoji markacija koja je uistinu na pojedinim mestima izbledela. Međutim, ona ne vodi do vodopada Vešala već do Vrtiboga jer je upravo ovo jedan od načina da se iz Gostuše stigne do poznate staroplaninske zaravni. Posle desetak minita od škole izlazimo na takozvani ,,Vojni put''. Njime ćemo se u povratku spustiti u centar sela:

S desne strane nam ostaje duboki Gavran dol. Prošli smo kroz jedno od nekoliko isturenih stočarskih naselja Gostuše - Srbenicu. U njoj još ima života:

Usledila je deonica koju ne volim previše jer je uspon konstantan a podloga kamenita i tvrda:

Zatim se dolazi do jedne oštre krivine gde glavni put naglo povija ulevo. Za Vrtibog se produžava dalje, a za vodopad Vešala se na toj krivini ide uz dolinu Gavran dol:

Prolazi se jak izvor vode Nakrivin i produžava obodom Gavran dola koji postaje sve uži i strmiji:

Magla je postajala sve gušća. Planinarska staza je sve zanimljivija i vodi preko mokrih i klizavih kamenih ploča:

Staza se dobro raspoznaje. Dalje vodi kroz šumu:

Posle nešto više od sat vremena hoda iz Gostuše, Dejan i ja se nalazimo na istom onom mestu gde sam ja bio i dve i po godine ranije - tamo gde se voda obrušava sa stene u duboku dolinu. Dok smo od izvora i česme Nakrivin prilazili ovom mestu, duboko dole s naše desne strane mogli smo da čujemo jak žubor vode. Nažalost, on nije poticao od potočića koji se sliva u Gavran dol i na kome se nalazi traženi vodopad, već od glavnog potoka koji protiče nešto dalje, kao i od jednog lepog kaskadnog vodopada s druge strane doline. Vodopad Vešala se nalazi na pritoci Gavran dola i iz nekog razloga njime je teklo veoma malo vode. Verovatno se sneg koji je napadao prethodnih dana brzo otopio, tako da je ovaj potočić mimo mojih očekivanja već bio presahnuo:

Preostalo nam je da uradimo ono što sam čekao nekoliko godina - da se oprezno spustimo u dubinu dola i sagledamo vodopad Vešala u njegovoj kompletnoj veličini iz samog podnožja. Teren je izuzetno strm i nezgodan, a magla je bila tu da nam situaciju dodatno oteža. Najpre je sa spustom krenuo Dejan:

Ja sam mu se ubrzo pridružio. Na ovakvim mestima je potrebna maksimalna koncentracija i pazi se bukvalno na svaki korak. Svaka izbočina u steni, svako stablo ili veći busen trave ovde su od izuzetne pomoći:

Probijajući pojas magle imali smo sve bolji pogled na ogromnu stenu po kojoj je vodopad i dobio ime. Navodno, naniže niz dolinu postoje stene gde su vezivani ljudi ili čamci. Po tome je i samo mesto Vešala u Gavran dolu dobilo svoj naziv.

Na sreću, naš spust nije trajao dugo. Posle dvadesetak minuta Dejan i ja smo se našli u podnožju litice i vodopada čiju smo visinu procenili na oko 30 m:

Iako je vodopad bio sa vrlo malo vode, osećaj koji smo imali dok smo boravili okruženi ogromnim vertikalnim stenama je nestvaran. Mogli smo samo da zamišljamo kako ovo mesto izgleda kada se nakon pljuska ili naglog topljenja snega sa litice obrušava velika količina vode. Vodopade ovakvog tipa volimo najviše i Deki i ja:

I Dejan i ja se možemo uračunati, svako na svoj način, u dobre poznavaoce vodopada, tako da nam morate verovati da smo na ovom neobičnom mestu mnogo uživali:

Pribojavao sam se povratka uz strminu. Srećom, bilo je lakše u poređenju sa spuštanjem u dolinu i trajalo je svega desetak minuta:

U povratku Dejan i ja zastajemo kod još jednog interesantnog mesta. Naime, kada smo se od izvora Nakrivin kretali uskom stazom ka vodopadu Vešala, primetili smo da se na nekoliko mesta sa naše leve strane u dol sliva voda u vidu manjih potočića. Posebnu pažnju nam je privukao jedan od njih koji se odmah nakon prelaska preko staze obrušava u provaliju duboku nekoliko desetina mertara. Pretpostavili smo da na ovom mestu potencijalno može da se formira vodopad još veće visine od Vešala. Sam pogled na taj vodopad nije najbolji sa staze pa smo se peli na obližnju stenu kako bi smo ga posmatrali iz boljeg ugla. U tome smo delimično uspeli jer je teren težak, a ni ja ni Dejan ne volimo previše ovako opasna mesta:

Možda je najbolja varijanta da se u Gavran dol siđe ranije, na nekom mestu bliže Srbenici, pa da se kretanjem uz potok stigne do ovog mesta i naviše još i do vodopada Vešala. Ali, to je već posebna avantura...

Vratili smo se gotovo istim putem u Gostušu, u donjem delu koristeći pomenuti ,,Vojni put''. Evo i nekoliko fotografija uvek lepog i slikovitog ,,Kamenog sela'':

I u samom selu, na desnoj pritoci Gostušice, bio je aktivan jedan manji vodopad:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: nedovoljno istraženi Gavran dol i atraktivni, ali retko posećivani vodopad Vešala u njegovom gornjem izvorišnom delu

Rizici: do samog vodopada ne postoje markacije; kretanje obodom Gavran dola po glatkim i često klizavim kamenim pločama; boravak na vrhu vodopada Vešala i izuzetno strm i nezgodan spust u njegovo podnožje; pomenuta mesta i radnje zahtevaju krajnji oprez i izuzetnu pažnju!