Pirot i pirotski kraj

26dec2023 Dobroviš i uspon na Ostrc (opština Vlasotince)

5:50 Polazak iz Pirota. Neophodna usmerenja, koja su trebala da garantuju uspeh moje avanture, prethodne večeri sam dobio od mojih Vlasotinčana - zeta Saše, rodom iz Dobroviša, i Gage, koja je već imala iskustva sa usponom na ovaj markantni vrh. Noć punog meseca, mirna i tiha. Milina za vožnju kroz lužnički kraj:

6:50 Tegošnica, vlasotinačko selo na ušću istoimene reke u Vlasinu, na putu za Crnu Travu. Udaljenost od Pirota 53 km ili sat vožnje. Nadmorska visina kao u Pirotu - 370 m. Ovde je skretanje na makadamski put za Dobroviš i udaljenu Crvenu Jabuku:

Par minuta nakon polaska nalazim se iznad lepog vodopada na reci Tegošnici. Istina veštačkog je karaktera:

6:55 U trenutku odlučujem da, na raskrsnici koja je preda mnom, skrenem levo, na put koji ćemo do Dobroviša odvesti preko mahala u gornjem delu sela. Druga opcija je bila da produžim uz dolinu Tegošnice i da nakon 5 km skrenem za Dobroviš i donji deo sela gde se nalazi crkva. Pošto je put uz reku često veoma blatnjav, zbog prolaska teških kamiona ka kamenolomu ,,Rakov Dol'', odlučujem se za prvu opciju:

Ispostaviće se da je to bila odlična odluka. Nakon svega nekoliko minuta prolazim skretanje za selo Stranjevo:

Put za Dobroviš vodi u pravcu severoistoka, dolinom potoka koji se zove Janštica:

7:25 Put povija u desno. Levo gore ostaju Jezdine i Ćuove. Vlasotinčani će me ispraviti ako grešim, mislim da nisu u pitanju zasebna sela već mahale obližnjeg sela Gornji Orah.

Sada put vodi ka istoku i već mogu da vidim prve dobroviške kuće, grupisane u zaseoke i razbacane po brdu s druge strane doline. Prolazim i pored jedne lepe kuće:

7:50 Prešao sam oko 5 km od Tegošnice i dolazim do važnog usputnog mesta i raskrsnice - mahale Jezero. Nadmorska visina 645 m. Ovo je bila krajnja tačka moje posete Dobrovišu u jesen 2018:

Za crkvu se ide dole. Uzput posmatram moj krajnji cilj - Ostrc. Stranice brda su vrlo strme, vrh je sa svih strana pod šumom. Biće veliki izazov spustiti se na skoro 500 m nadmorske visine, gde se nalazi seoska crkva, a zatim krenuti uz ogromno brdo njegovom zapadnom stranom:

8:05 Kratko napuštam glavni put koji vodi u najniži deo sela i obilazim napuštenu školsku zgradu. I ovde sam bio pre pet godina. Primećujem da je ovde pre nedelju dana bilo glasačko mesto. U Dobrovišu ne bi trebalo da ima više od 30 upisanih glasača. Pitam se ko li je ovde pobedio na izborima i da li je palo još jedno obećanje da će meštani konačno do svog sela dobiti asfaltni put. :)

8:15 Evo me na raskrsnici u najnižem delu sela. Idem levo, prema mestu gde se nalaze crkva, zadružni dom i seosko groblje:

8:20 Dobroviška crkva je posvećena mom svecu, Svetom Dimitriju. Ozidana je 1895. godine. Renovirana je nekoliko puta, a poslednji baš onda kada sam prvi put bio na ovom mestu - septembra 2018. Sada koristim priliku da uđem u nju i bolje je razgledam:

Iza crkve je česma, poklon darodavaca iz Niša, podignuta 2013:

Ispod crkve je potok koji teče niz Lešačku dolinu. Ona se pruža u pravcu Leskovice, babušničkog sela čiji atar od dobroviškog razdvaja upravo brdo Ostrc.

8:50 Posle zasluženog odmora krećem putem koji vodi iznad crkve i groblja. On treba da me odvede što bliže vrhu Ostrca. Prilično je krivudav i blatnjav:

Preko puta, na brdu iznad škole, mogu da vidim kompleks obnovljenih seoskih kuća koje liče jedna na drugu. To je etno selo ,,Dobroviš'' u mahali Brdari, koje su na imanju svojih predaka, pre desetak godina, podigla dva brata, preduzetnici iz Vlasotinca:

9:10 Stižem do mahale Jelen, u podnožju Ostrca. Nadmorska visina 670 m. Tužan prizor. Prolazim između napuštenih kuća:

Posle zadnje kuće izlazim na veliku livadu i u priličnoj sam nedoumici. Instrukcije kažu da desno od nje počinje lovačka staza i da na mestu gde ona ulazi u šumu postoji klupa. Tumaram, nigde jasne staze, a kamoli klupe. Nailazim na mesto gde lovci ostavljaju hranu žiivotinjama, a malo iznad njega i na jedan izvor:

9:35 Po svom ,,starom, dobrom običaju'', odlučujem da krenem pravo gore ka vrhu, kroz šumu, pa šta bude... Na rastojanju od nekih 600 m treba savladati oko 250 m visinske razlike. Tešim se - bilo je i jačih uspona u mom životu. :)

Teren je izuzetno strm, a dodatnu poteškoću stvara klizavo opalo lišće. Čini mi se da na svakih par minuta pravim pauze i pokušavam da dođem do vazduha. Nekoliko puta sam morao da odložim ranac i naprosto legnem, da odmorim. Činilo mi se da ću na zimskom suncu i zaspati...

Dobra stvar je što šuma nije preterano gusta. Trnja ima samo u nižim delovima, a u višim se šuma čak i proređuje. Nema greške, pravac kretanja je samo naviše:

Pri vrhu sam primetio stazu koja mi je falila u podnožju. Nema markacija:

10:13 Izlazim na zaravnjeni vrh Ostrca u šumi. Od polaska iz Tegošnice je prošlo skoro 3.5h, a od seoske crkve u Dobrovišu sat i po. Sam uspon od livade, iznad zadnje kuće u mahali Jelen, trajao je 40 minuta.

Sa vrha Ostrc, zbog šume, praktično ne postoji nikakav pogled na okolinu. Malo istočnije od njega pruža se granica dve opštine - vlasotinačke i babušničke, i granica dva okruga - Pirotskog i Jablaničkog. Sa Ostrca se ova granica u pravcu severozapada pruža preko još nekoliko istaknutih vrhova - Cikulj (1023 m) i Veliko crtavo (867 m).

Na vrhu se pojavila markacija, koja meni u tom trenutku nije bila od koristi. Možda dolazi iz pravca Leskovice. Izlazak na Ostrc sa strane tog babušničkog sela bi trebalo da predstavlja nešto lakšu varijantu u odnosu na onu iz Dobroviša. Ali, do Leskovice nije lako doći...

10:45 Krećem nazad. Naprosto trčim niz strminu, prateći stazu. U podnožju i kod prvih kuća sam već posle 15 minuta.

11:30 Prolazim pored crkve i dela sela koji se nalazi na ulazu iz pravca doline Tegošnice. Na početno mesto se neću vraćati istim putem, preko mahale Jezero, već dolinom reke, praveći ,,krug'':

11:45 Put vodi niz dolinu Dobroviške reke. Izlazim na glavni put. Levo se ide za pomenuti kamenolom i Crvenu Jabuku. Tamo sam ranije išao i za babušnička sela Radosin i Rakov Dol. Skrećem desno. Do Tegošnice ima oko 5 km:

Dolina Tegošnice je veoma lepa, strmih strana. Rečica je još lepša - čista i bistra. Put po očekivanju blatnjav i uglavnom dovoljno širok da mogu da se mimoiđu kamioni natovareni separacijom. Kada je suv, prašina je nesnosna. Ovde nemojte ići svojim autom. Sa približavanjem Tegošnici dolina se širi, a reka ima mirniji tok:

12:40 Tegošnica. Kraj jedne uzbudljive planinarske akcije. Narednih sat vremena mrtav umoran vozim do Pirota, preko Svođa i Babušnice.

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: lep kraj na istoku vlasotinačke opštine; selo Dobroviš mahalskog tipa sa lepom crkvom; uspon na markantni vrh Ostrc, istočno od sela; povratak prelepom dolinom reke Tegošnice

Rizici: peške se prelazi veliko rastojanje između Tegošnice i Dobroviša; nekoliko uzputnih uspona i spustova kojima se ,,gubi visina'' i troši energija; izlazak na vrh Ostrca njegovom zapadnom stranom je izuzetno naporan, staza u šumi se teško pronalazi, a stara planinarska markacija postoji samo na vrhu; kraj je pust pa opasnost mogu predstavljati divlje životinje; put uz dolinu Tegošnice je veoma blatnjav ili prašnjav (u zavisnosti od doba godine)