26dec2023 Dobroviš i uspon na Ostrc (opština Vlasotince)

Septembra 2018. sam prvi put bio u selu Dobroviš, u povratku iz Crvene Jabuke. Obišao sam crkvu, školu, posetio neke udaljene mahale. Tada mi je pažnju privukao jedan vis, koji se izdizao visoko, istočno od sela. To je Ostrc (950 m), u topografske karte upisan kao ,,Ostric''. Posle nešto više od pet godina ispunila mi se želja da ga osvojim.

5:50 Polazak iz Pirota. Neophodna usmerenja, koja su trebala da garantuju uspeh moje avanture, prethodne večeri sam dobio od mojih Vlasotinčana - zeta Saše, rodom iz Dobroviša, i Gage, koja je već imala iskustva sa usponom na ovaj markantni vrh. Noć punog meseca, mirna i tiha. Milina za vožnju kroz lužnički kraj:

6:50 Tegošnica, vlasotinačko selo na ušću istoimene reke u Vlasinu, na putu za Crnu Travu. Udaljenost od Pirota 53 km ili sat vožnje. Nadmorska visina kao u Pirotu - 370 m. Ovde je skretanje na makadamski put za Dobroviš i udaljenu Crvenu Jabuku:

Par minuta nakon polaska nalazim se iznad lepog vodopada na reci Tegošnici. Istina veštačkog je karaktera:

6:55 U trenutku odlučujem da, na raskrsnici koja je preda mnom, skrenem levo, na put koji ćemo do Dobroviša odvesti preko mahala u gornjem delu sela. Druga opcija je bila da produžim uz dolinu Tegošnice i da nakon 5 km skrenem za Dobroviš i donji deo sela gde se nalazi crkva. Pošto je put uz reku često veoma blatnjav, zbog prolaska teških kamiona ka kamenolomu ,,Rakov Dol'', odlučujem se za prvu opciju:

Ispostaviće se da je to bila odlična odluka. Nakon svega nekoliko minuta prolazim skretanje za selo Stranjevo:

Put za Dobroviš vodi u pravcu severoistoka, dolinom potoka koji se zove Janštica:

7:25 Put povija u desno. Levo gore ostaju Jezdine i Ćuove. Vlasotinčani će me ispraviti ako grešim, mislim da nisu u pitanju zasebna sela već mahale obližnjeg sela Gornji Orah.

Sada put vodi ka istoku i već mogu da vidim prve dobroviške kuće, grupisane u zaseoke i razbacane po brdu s druge strane doline. Prolazim i pored jedne lepe kuće:

7:50 Prešao sam oko 5 km od Tegošnice i dolazim do važnog usputnog mesta i raskrsnice - mahale Jezero. Nadmorska visina 645 m. Ovo je bila krajnja tačka moje posete Dobrovišu u jesen 2018:

Za crkvu se ide dole. Uzput posmatram moj krajnji cilj - Ostrc. Stranice brda su vrlo strme, vrh je sa svih strana pod šumom. Biće veliki izazov spustiti se na skoro 500 m nadmorske visine, gde se nalazi seoska crkva, a zatim krenuti uz ogromno brdo njegovom zapadnom stranom:

8:05 Kratko napuštam glavni put koji vodi u najniži deo sela i obilazim napuštenu školsku zgradu. I ovde sam bio pre pet godina. Primećujem da je ovde pre nedelju dana bilo glasačko mesto. U Dobrovišu ne bi trebalo da ima više od 30 upisanih glasača. Pitam se ko li je ovde pobedio na izborima i da li je palo još jedno obećanje da će meštani konačno do svog sela dobiti asfaltni put. :)

8:15 Evo me na raskrsnici u najnižem delu sela. Idem levo, prema mestu gde se nalaze crkva, zadružni dom i seosko groblje:

8:20 Dobroviška crkva je posvećena mom svecu, Svetom Dimitriju. Ozidana je 1895. godine. Renovirana je nekoliko puta, a poslednji baš onda kada sam prvi put bio na ovom mestu - septembra 2018. Sada koristim priliku da uđem u nju i bolje je razgledam:

Iza crkve je česma, poklon darodavaca iz Niša, podignuta 2013:

Ispod crkve je potok koji teče niz Lešačku dolinu. Ona se pruža u pravcu Leskovice, babušničkog sela čiji atar od dobroviškog razdvaja upravo brdo Ostrc.

8:50 Posle zasluženog odmora krećem putem koji vodi iznad crkve i groblja. On treba da me odvede što bliže vrhu Ostrca. Prilično je krivudav i blatnjav:

Preko puta, na brdu iznad škole, mogu da vidim kompleks obnovljenih seoskih kuća koje liče jedna na drugu. To je etno selo ,,Dobroviš'' u mahali Brdari, koje su na imanju svojih predaka, pre desetak godina, podigla dva brata, preduzetnici iz Vlasotinca:

9:10 Stižem do mahale Jelen, u podnožju Ostrca. Nadmorska visina 670 m. Tužan prizor. Prolazim između napuštenih kuća:

Posle zadnje kuće izlazim na veliku livadu i u priličnoj sam nedoumici. Instrukcije kažu da desno od nje počinje lovačka staza i da na mestu gde ona ulazi u šumu postoji klupa. Tumaram, nigde jasne staze, a kamoli klupe. Nailazim na mesto gde lovci ostavljaju hranu žiivotinjama, a malo iznad njega i na jedan izvor:

9:35 Po svom ,,starom, dobrom običaju'', odlučujem da krenem pravo gore ka vrhu, kroz šumu, pa šta bude... Na rastojanju od nekih 600 m treba savladati oko 250 m visinske razlike. Tešim se - bilo je i jačih uspona u mom životu. :)

Teren je izuzetno strm, a dodatnu poteškoću stvara klizavo opalo lišće. Čini mi se da na svakih par minuta pravim pauze i pokušavam da dođem do vazduha. Nekoliko puta sam morao da odložim ranac i naprosto legnem, da odmorim. Činilo mi se da ću na zimskom suncu i zaspati...

Dobra stvar je što šuma nije preterano gusta. Trnja ima samo u nižim delovima, a u višim se šuma čak i proređuje. Nema greške, pravac kretanja je samo naviše:

Pri vrhu sam primetio stazu koja mi je falila u podnožju. Nema markacija:

10:13 Izlazim na zaravnjeni vrh Ostrca u šumi. Od polaska iz Tegošnice je prošlo skoro 3.5h, a od seoske crkve u Dobrovišu sat i po. Sam uspon od livade, iznad zadnje kuće u mahali Jelen, trajao je 40 minuta.

Sa vrha Ostrc, zbog šume, praktično ne postoji nikakav pogled na okolinu. Malo istočnije od njega pruža se granica dve opštine - vlasotinačke i babušničke, i granica dva okruga - Pirotskog i Jablaničkog. Sa Ostrca se ova granica u pravcu severozapada pruža preko još nekoliko istaknutih vrhova - Cikulj (1023 m) i Veliko crtavo (867 m).

Na vrhu se pojavila markacija, koja meni u tom trenutku nije bila od koristi. Možda dolazi iz pravca Leskovice. Izlazak na Ostrc sa strane tog babušničkog sela bi trebalo da predstavlja nešto lakšu varijantu u odnosu na onu iz Dobroviša. Ali, do Leskovice nije lako doći...

10:45 Krećem nazad. Naprosto trčim niz strminu, prateći stazu. U podnožju i kod prvih kuća sam već posle 15 minuta.

11:30 Prolazim pored crkve i dela sela koji se nalazi na ulazu iz pravca doline Tegošnice. Na početno mesto se neću vraćati istim putem, preko mahale Jezero, već dolinom reke, praveći ,,krug'':

11:45 Put vodi niz dolinu Dobroviške reke. Izlazim na glavni put. Levo se ide za pomenuti kamenolom i Crvenu Jabuku. Tamo sam ranije išao i za babušnička sela Radosin i Rakov Dol. Skrećem desno. Do Tegošnice ima oko 5 km:

Dolina Tegošnice je veoma lepa, strmih strana. Rečica je još lepša - čista i bistra. Put po očekivanju blatnjav i uglavnom dovoljno širok da mogu da se mimoiđu kamioni natovareni separacijom. Kada je suv, prašina je nesnosna. Ovde nemojte ići svojim autom. Sa približavanjem Tegošnici dolina se širi, a reka ima mirniji tok:

12:40 Tegošnica. Kraj jedne uzbudljive planinarske akcije. Narednih sat vremena mrtav umoran vozim do Pirota, preko Svođa i Babušnice.

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: lep kraj na istoku vlasotinačke opštine; selo Dobroviš mahalskog tipa sa lepom crkvom; uspon na markantni vrh Ostrc, istočno od sela; povratak prelepom dolinom reke Tegošnice

Rizici: peške se prelazi veliko rastojanje između Tegošnice i Dobroviša; nekoliko uzputnih uspona i spustova kojima se ,,gubi visina'' i troši energija; izlazak na vrh Ostrca njegovom zapadnom stranom je izuzetno naporan, staza u šumi se teško pronalazi, a stara planinarska markacija postoji samo na vrhu; kraj je pust pa opasnost mogu predstavljati divlje životinje; put uz dolinu Tegošnice je veoma blatnjav ili prašnjav (u zavisnosti od doba godine)