3feb2024 Poganovo i vidikovac Mumulj iznad sela Vlasi

Od moje poslednje posete Poganovu, tamo je urađeno puno pozitivnih stvari da se privuku turisti i da se njihov boravak učini prijatnijim. Slobodno mogu da kažem da je ovo selo jedno od ,,šampiona'' seoskog i etno-turizma, ne samo u dimitrovgradskoj opštini već i u ovom delu Srbije.

Milina je sada prošetati ovim lepim selom. Na njegovom kraju, prema Dragoviti i Barju, podignut je svojevrstan park sa brojnim korisnim informacijama. Posebno mesto zauzima želja da se od zaborava sačuva čuveni crep ,,poganovska šopka'':

Na renoviranju velikog zadružnog doma u selu i aktiviranju novosagrađenog objekta koji je zamišljen kao planinarski dom, sigurno treba još dosta raditi:

U centru sela su ambulanta, nekadašnja škola i nekoliko nadaleko poznatih etno-kafana:

Tu je i početak jedne nove planinarske staze, koja vodi do vidikovca severno od sela:

Ono što me posebno oduševilo, jesu velike table sa oznakama seoskih mahala. Ovo je samo deo njih jer nisam imao vremena da zađem baš u svaki kutak Poganova:

Na oko 2.5 km pre Poganova, a oko 500 m od skretanja za ovo selo kod Poganovskog manastira, nalazi se odvajanje na put tj. stazu koja vodi do vidikovca Mumulj:

Uspon je konstantan:

Pogled na planinu Greben je fenomenalan, kao i na deo kanjona Jerme koji se naziva Odorovsko ždrelo:

Posle 15 minuta hoda stigao sam do odvajanja staze za Mumulj od puta za napuštenu mahalu Šumje. Ono što je veoma interesantno jeste da ova mahala ne pripada Poganovu, već selu Vlasi, iako se nalazi sa druge strane glavnog puta i na suprotnoj obali reke Jerme u odnosu na njega.

Završni uspon na greben, u čijem se zapadnom delu nalazi i vidikovac Mumulj, pomalo je nezgodan i zahteva punu pažnju. Staza je odlično markirana:

Prolazi se pored ostataka starih objekata, a ima i tragova aktivnosti ,,zlatara'':

Svega pet minuta od odvajanja staze sa puta za Šumje, izašao sam na proplanak. Otvara se prelep pogled na padine Vlaške planine i Grebena:

Polako sam se kretao ka najvišem delu grebena, skačući sa kamena na kamen. Sada sam mogao da vidim i selo Vlasi:

Poslednji put sam ovde bio 7. marta 2021. godine, u društvu svoje ćerke, sestre i zeta. Tada smo na ovom mestu zatekli i planinare pirotskog ,,Vidliča''. Ovog puta je moja želja bila da se popnem na najistureniju stenu Mumulja, koja se nadvija nad putem za Zvonačku Banju, na samom ulazu u kanjon Jerme:

Međutim, u tome nisam uspeo. Ako mi je pre tri godine prisustvo dragih osoba bilo otežavajuća okolnost, upravo sada mi je glavni hendikep bila činjenica da sam sâm. Na problematičnom mestu prikazanom na poslednjoj slici, osetio sam da ne mogu da prođem. Očigledno neke svoje strahove nisam uspeo da pobedim i verovatno nikada ni neću... Pomislio sam da postoje i važnije stvari u životu, okrenuo se i krenuo nazad...

Zauzvrat, bio sam svedok jedne neobične prirodne pojave nedaleko od skretanja sa za selo Poganovo sa glavnog puta za Poganovski manastir i Zvonačku Banju. Naime, mogli ste da vidite da Poganovska reka, par kilometara uzvodno od ovog mesta, u samom Poganovu, ima vode. Na mestu prikazanom na sledećim fotografijama rečica u ovo doba godine ponire, a zatim, nakon svega pedesetak metara suvog korita, ponovo dobija vodu i nastavlja još malo da teče do ušća u Jermu:

 

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepa šetnja Poganovom - ,,motorom'' razvoja seoskog i etno-turizma u širem okruženju; poseta vidikovcu Mumulj, iznad sela Vlasi i kanjona reke Jerme, sa sjajnim pogledom na okolinu; odlično markirana planinarska staza

Rizici: prilikom uspona na Mumulj potrebna je puna pažnja; najudaljenija i najatraktivnija stena privilegija je najodvažnijih i najspretnijih planinara