Pirot i pirotski kraj

24mar2024 Okolina Modre Stene - stara hidrocentrala, tajanstveni vojni hodnici i zaboravljeni manastir

Selo je udaljeno oko 40 km od Pirota i 20 km od Vlasotinca. Nalazi se na važnom regionalnom putu i na obalama reke Lužnice. Pored glavnog dela sela, koji se smestio uz sam put, ima i svoje udaljene mahale. Ime je navodno dobilo po velikom modrom kamenu u dolini Lužnice, u čijoj je blizini osnovano.

Naše polazno mesto je bio plato ispred seoske škole:

Krećemo putem koji pored seoskog groblja vodi u donji deo sela, na desnoj obali Lužnice. Namera mi je da Gagi i Bocetu pokažem ostatke stare hidrocentrale koja je nekada radila u Modroj Steni:

Da li je hidrocentrala koristila vodu iz posebne vade ili je reka Lužnica u prošlosti na ovom mestu imala drugačiji tok, nije mi poznato. Kakogod, izgrađena je 1934. godine, zahvaljujući industrijalcu Vukašinu Lozaniću, koji je bio poreklom iz Modre Stene. Služila je za snabdevanje električnom strujom ne samo tog sela i već i okolnih - Velikog Bonjinca, Svođa... Obezbeđivala je električno osvetljenje, ali i struju za rad velikog broja zanatskih i ugostiteljskih radnji u ovim mestima. Struja je bila besplatna za sve meštane dok, posle Drugog svetskog rata elektrana nije nacionalizovana. Radila je do početka šezdesetih godina prošlog veka, kada je postala nerentabilna. (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Велико_Боњинце)

Čitav ovaj kraj je u vreme rada hidrocentrale bio veoma napredan. Zanimljivo je da je u vreme pomame za izgradnjom mini-hidroelektrana u ovom delu Srbije, pre desetak godina, postojao plan da se u Modroj Steni podigne i jedna MHE. U priču je bio uključen dobro poznati investitor iz Beograda, Goran Belić. 

Ovo je bio lakši deo našeg istraživanja Modre Stene jer sam na ovom mestu već bio sa svojom ćerkom u januaru 2014. Usledio je teži deo, kada je trebalo pronaći neka mesta, za koja smo, tokom pripreme akcije, dobili informacije da se nalaze nedaleko od bivše elektrane, ali na drugoj, levoj obali Lužnice i malo uzvodno, prema Grnčaru.

Prelazimo most i odmah skrećemo levo, na stazu koja vodi uz reku:

Desetak minuta nakon mosta, u podnožju visokih stena, nalazimo prvi ulaz u bunker, odnosno podzemni hodnik. Očigledno je napravljen na mestu ulaza u nekadašnju pećinu:

U pitanju je bilo mesto o kome smo mnogo slušali i čitali u prethodnom periodu. Nesporno je, međutim, da meštani o njemu nerado govore i da svako od njih ima neku svoju verziju priče. U svakom slučaju, radi se o tunelima koje je izgradila vojska. Nisam siguran da li su izgrađeni još za vreme Prvog svetskog rata, a da su kasnije dograđeni, ili ih je podigla JNA za vreme Tita. Neki kažu da je svojevremeno baš on, vrhovni komandant, boravio u njima. Zna se da su poslednji put korišćeni za smeštaj vojske početkom ovog veka. Nije mi poznato da li su imali i drugu namenu, kao vojnog skladišta, niti da li postoji neka veza između njih i rupa na brdu Veliko Crtavo, koje dominira na panoramskim slikama sela Modra Stena.

Ulazak u tunel i šetnja mračnim hodnikom predstavljali su pravi doživljaj za nas istraživače. Nažalost, nismo bili dobro opremljeni pa svetlost mobilnih telefona nije bila dovoljna. Takođe, na jednom mestu gde se hodnik račva, zatekli smo mnogo slepih miševa. Nije bilo baš prijatno u njihovom okruženju:

Malo dalje zatim otkrivamo još jedan ulaz. Očigledno je u pitanju čitav kompleks podzemnih hodnika. Priliku da uđe u ovaj iskoristila je samo Dragana:

Ovo mesto bi trebalo da se zove Rastoka. Od mosta u Modroj Steni je udaljeno oko 300 m.

Produžavamo dalje uz reku. Već smo blizu isturene mahale Golubovići, koja se nalazi na samom putu između Modre Stene i Grnčara. Nju dobro poznajem jer mi je nebrojeno puta bila polazno mesto za odlazak do rodnog mesta mog deda Čede, sela Brestov Dol.

Tu, na jednom neobičnom mestu, na odseku iznad reke, nalazimo poslednje mesto koje tražimo - ostatke starog Manastira Svetog Dimitrija. Hram je u izuzetno lošem stanju, bez krova:

Ovo mesto se zove Manastirište i navodno su se na proplanku pored manastira svojevremeno okupljali ljudi tokom vašara. Smatra se da je crkva, odnosno manastir, podignuta na temeljima nekog rimskog objekta u XIX veku.

Odmah pored crkve nalaze se ostaci stare rimske grobnice. Istraživana je 2002. godine, ali posao nije završen do kraja. Nalaženi su i ostaci vodovodnih cevi od pečene gline.

Definitivno, ovo su mesta koja je potrebno bolje istražiti, staze do njih urediti i obeležiti putokazima. Meštani Modre Stene pokušavaju da se organizuju i obnove svoj manastir.

Nismo se vratili u selo istom onom stazom pored reke, već mnogo boljim putem koji od crkvice vodi malo dalje od njene leve obale. Misli su nam bile usmerene ka našem sledećm cilju:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: nekada napredno selo i izuzetno zanimljiva mesta u njegovoj okolini - stara hidrocentrala, nedovoljno poznati i neispitani podzemni hodnici pravljeni za smeštaj vojske i verovatno kao vojno skladište, oronula crkvica modrostenskog Manastira Svetog Dimitrija podignuta pored same rimske grobnice

Rizici: boravak u tajanstvenim vojnim hodnicima