Pirot i pirotski kraj

24mar2024 Uspon na Veliko Crtavo iz vlasotinačkog sela Aleksina

Moja glavna nepoznanica svih ovih godina bavljenja planinarenjem, vezana za Crtavo, bila je sa koje strane mu prići. Najlepši pogled je iz Modre Stene, ali je ta severna strana brda vrlo strma i šumovita. Babušničko selo Vrelo nije loša polazna tačka jer je na dobroj nadmorskoj visini, ali između njega i Crtava postoji jedan, a možda i nekoliko dubokih dolova. Vremenom se nekako nametnulo, a tokom mog druženja sa Draganom Šopkom i iskristalisalo, da je najlakši uspon sa južne i zapadne, vlasotinačke strane. Tako je polazno mesto za nju, Boceta i mene bilo skretanje za selo Aleksine sa puta koji Svođe povezuje sa Crnom Travom i Vlasinom. Mesto se nalazi na oko 2 km od velikog mosta na reci Lužnici u Svođu i na nadmorskoj visini od 340 m. Udaljenost od Pirota - bezmalo 50 km:

Do Aleksina vodi krivudav put uz konstantan uspon. Lep je pogled na severne padine planine Ostrozub, a pre svega na rasute mahale sela Jakovljeva i vrhove Rid (758 m) i Bovansku glavu (968 m).

Prvi put sam u ovom kraju, ali osećam veliku sigurnost jer sam u društvu ljudi koji ga poznaju ,,kao svoj džep''. Posle gotovo 50 minuta hoda smo na ulazu u Aleksine:

Na raskrsnici na prvoj sledećoj fotografiji se desno može za obližnje selo Pržojne, a mi idemo gore levo. Prolazimo pored seoske škole:

Sa proplanka na 640 m nadmorske visine naš cilj je vidljiv. On se nalazi severozapadno od sela na udaljenosti od oko 2 km:

Po izlasku iz Aleksina kreće jedna lepa deonica. Nažalost, markacija nema:

Zatim počinje ono što se tokom osvajanja Crtava ne može izbeći - jak uspon kroz šumu. Ipak, pošto sam se ove zime već peo na Ostrc, brdo sličnih karakteristika, mogu da kažem da je ovaj uspon za nijansu lakši:

Zatim sve češće počinju pored staze da se javljaju pukotine i rupe. Po njima je Crtavo poznato. One najpoznatije se nalaze s desne strane staze, nekoliko stotina metara pre vrha:

Penjati se na Crtavo, a ne razmišljati o brojnim pričama koje ga okružuju, jednostavno nije prava stvar. Prvo, postoji verovanje da je, poput Ostrca i još nekoliko markantnih visova u okruženju, Crtavo davno ugašeni vulkan. Verovatno je ovo uzvišenje drugačije izgledalo u prošlosti, a pošto se nalazilo u neposrednoj blizini važnih trgovačkih i vojnih puteva, sa njega se lako mogla osmatrati i kontrolisati okolina. Nešto slično postoji u okolini - Ostatovička kula, Kulište iznad Grnčara, Golemi stol, Gradište iznad Strelca... Pretpostavka je da se ovde nalazio neki rimski kastel (grad, utvrđenje ili kula osmatračnica). Međutim, ono što celoj priči daje novu dimenziju i elemente tajanstvenosti i mističnosti jesu upravo zagonetne rupe na padinama Crtava. Lokalno stanovništvo veruje da su to ulazi u dugačke podzemne hodnike kojima se, u slučaju opasnosti, moglo sići u podnožje brda, čak do reke Lužnice kod Modre Stene, a po nekima i do Grnčara. Zahvaljujući tome, ne moram ni da naglašavam, Crtavo, na granici dve opštine i dva okruga, oduvek je pod stalnom ,,opsadom'' tragača za zlatom.

Sam vrh može da predstavlja malo razočarenje. Ne i za mene jer sam imao iskustvo sa obližnjim Ostrcem. Mala zaravan u šumi, bez ikakvog pogleda na okolinu. Čak je teško i orijentisati se i pokazati u kom pravcu je recimo Modra Stena, Vrelo, Ostrc ili Svođe. Dragana, Boce i ja smo na najvišoj koti Crtava bili posle nešto više od dva sata od polaska sa asfaltnog puta posle Svođa:

Vrh Ostrca mi je bio lepši. Neizostavna zajednička fotografija za uspomenu na uspon na ovaj atraktivan vrh:

Posle odmora, započinjemo povratak. To nećemo učiniti istim putem, već je cilj da ispešačimo kružnu putanju. Na spust krećemo jugoistočnom padinom Crtava. To je i najteži deo relacije jer je strmina velika. Povremeno pronalazimo neke staze:

Cilj je bio izaći na jedan proplanak, bolje reći kamenjar, sa koga se pruža lep pogled u pravcu istoka i jugoistoka. Na najvišem delu planine Gramade još uvek ima snega:

Usledio je spust u Lukačevo. Uzput smo prošli jednu lepu livadu sa koje smo mogli da posmatramo padine Crtava niz koje smo sišli. U daljini smo mogli da vidimo Suvu planinu:

Lukačevo je deo velikog sela Gornji Orah. Međutim, i sama mahala se sastoji od više zaseoka. Kućice su raspoređene na stranama brda i po dubokim dolovima. Priroda je prelepa:

Spust sa Crtava do asfaltnog puta i mesta gde se nalazi glavni deo sela Gornji Orah, trajao je skoro dva sata:

Srećni zbog uspele akcije i činjenice da smo prošli bez kiše, prešli smo poslednja dva kilometra putem uz desnu obalu Vlasine do mesta gde smo ostavili automobile:

Trajanje relacije: oko 6h (polazak iz Pirota)

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: uspon na atraktivan kupasti vrh sa jugozapadne strane, lakši od uspona na obližnji Ostrc; veoma interesantne priče o rupama i podzemnim hodnicima koji navodno vode do podnožja; lepa vlasotinačka sela i mahale - Aleksine i Lukačevo

Rizici: nema markacija; završni uspon i spust sa vrha su izuzetno strmi; divlje životinje