27apr2024 Željuša - Grapa - Borovsko polje - Basara - Selište - Borovsko ripalo - Barje

U Željuši, selu nadomak Dimitrovgrada, čovek ima puno želja. Moja je bila da svojoj najboljoj prijateljici, Dragani Šopki, predstavim jedan kraj u kome do sada nije bila. To je Burel, kraj južno i jugozapadno od Dimitrovgrada. ,,Prokrstarili'' smo ga za jedan dan od severa do juga, ali bukvalno.

Najava akcije na izlazu iz Željuše prema Grapi:

Sa ovog mesta, na oko 500 m nadmorske visine, nastavljamo uz Željušku reku. Ubrzo, skrećemo levo sa glavnog puta za Grapu. Dragani treba da pokažem prvo od više današnjih interesantnih mesta:

Dolazimo do mesta gde se nekada nalazilo staro selo. Željuša se ranije zvala Kalinovo. Sada su tu crkvica posvećena Svetom Georgiju (Đorđu) i staro seosko groblje:

Vraćamo se na glavni put. Do Grape ima oko 3 km:

Prolazimo 

Prolazimo kroz ovo maleno selo. Viđamo ljude. Vikend je pa su došli da obiđu svoje kuće. Pored obe česme pravimo kraće pauze:

Od Grape idemo uz konstantan uspon u pravcu jugoistoka. Deonicu dugu oko 2 km savladavamo za pola sata:

U septembru 2022. godine ovde sam prolazio po jakoj kiši i magli. Sada su vremenski uslovi neuporedivo bolji. Izlazimo na glavni put koji vodi do Borovskog polja, iz dimitrovgradskog prigradskog naselja Beleš i preko sela Prače:

Ubrzo izlazimo na u najseverniji deo Borovskog polja. Otvara se pogled na jug, prema Basari (1028 m) i planini Greben. Levo je Peros (1033 m), vrh karakterističnog oblika, vidljiv iz Pirota. Skrećemo levo. U obližnjem šumarku je obročni krst Svetog Ilije i mesto gde se Borovci i njihovi gosti okupljaju svakog 2. avgusta:

Pred nama je sada prelepo Borovsko polje. U najnižem delu je jezerce Lokva. Nešto mi ipak kvari utisak. Borovsko polje preoravaju. Sadiće se ovas na 150 hektara. Gazda iz Beograda, radnici iz Bosne... Svako ima prava da radi sa zemljom koja je u njegovom posedu šta želi:

Pored velike farme sa 500 ovaca smo nakon dva i po sata od polaska iz Željuše. Skrećemo desno, do česme sa pojilom za stoku, a zatim produžavamo do podnožja brda Basare. Veliko područje je raskrčeno:

U mestu Raskrsje, gde se desno ide za Kljucinu Mahalu i selo Banjski Dol, a pravo za mahalu Barja koja se zove Popova Dolina, mi skrećemo levo, na put koji nas vodi do vrha Basare. Ova Basara nema nikakve veze sa pirotskim selom na planini Vidlič i Basarskim kamenom.

Na vrhu smo posle 25 minuta uspona iz podnožja ili 50 minuta nakon polaska od farme na Borovskom polju. Poslednji put sam ovde bio u ,,doba korone'', marta 2020. godine, sa Milanom Jovanovićem:

Pogrešio sam u videu. Visina Basare je 1028 m. Jak i hladan vetar nas ne sprečava da uživamo u pogledu i rascvetalim jorgovanima. Basara je sjajan vidikovac sa koga pogled ,,puca'' na sve četiri strane sveta:

Istom stazom se spuštamo u podnožje. Vraćamo se do farme i sada produžavamo na jug, do 1.5 km udaljene mahale Selište. Put vodi niz Seliški potok:

Pre ulaska u Selište, skrećemo desno. Idemo preko livada i kroz retku šumicu, stazom koja se jedva razaznaje. Dolazimo do crkvice posvećene Svetoj Bogorodici. Onaj ko ne zna da je u pitanju verski objekat, prošao bi pored nje kao i pored bilo koje druge kuće ili pojate u kraju. Znao sam da će na Gagu ostaviti jak utisak. Isto je bilo i sam mnom pre godinu i po, kada sam prvi put bio na ovom mestu:

Vraćamo se nazad i prolazimo kroz pustu mahalu Selište. Od prošle godine u njoj nema ljudi:

Deonica od Selišta do glavnog dela sela Barja za mene predstavlja nepoznanicu i izazov. Na raskrsnici, gde sam ranije gore desno išao za Popovu Dolinu i Raskrsje, skrećemo dole levo. Prelazimo Seliški potok, penjemo se uz brdo i izlazimo na proplanak sa koga mogu da se orijentišem. Prepoznajem brdo Rajnu stranu, a u daljini se vide kuće u Barju:

U ovom području je skoro bio požar. Toplina se još uvek oseća. Silazimo u Bratilov dol. Kroz njega teče istoimeni potok:

Sada možemo da vidimo Ždrelo, kratki kanjon u kome rečica Ripa formira vodopad Borovsko ripalo, krajnji cilj naše relacije. Ždrelo se nalazi između dva brda, Kujadara i Rajne strane:

Prolazimo kroz još jednu malu Barja i, nakon 45 minuta od polaska iz Selišta, dolazimo do meni dobro poznatog mesta - skretanja na put za Poganovo i vodopad Borovsko ripalo. Odavde počinju odlične markacije:

Ovde sam prolazio pre četiri meseca, u decembru 2023. Tada sam do Barja došao iz suprotnog pravca i sela Donje Nevlje. Obilazimo brdo Kujadar, pričam Dragani o nekadašnjem rimskom utvrđenju na njemu i izradi grnčarije. Put u donjem delu vodi kroz šumu:

Dolazimo do mesta gde kreće staza uz potok Ripu. Do našeg krajnjeg cilja je svega nekoliko stotina metara. Staza je odlično uređena, krajolik podseća na Tajland ili Kostariku:

Do vodopada Borovsko ripalo stižemo posle 6h 45 min od Željuše. Ja sam treći put ovde. Znao sam da će se Dragana oduševiti. Obožava ovakva mesta:

Povratak u Željušu je potrajao puna četiri sata. Delom smo išli drugim putem. Prvo je trebalo posetiti selo Barje:

Povratak bi trajao kraće da 45 minuta nismo proveli u društvu Milorada, Arsena, sestara Kamenov i Marka. Upoznali smo uz kafu i divan razgovor polovinu stanovnika sela Barja:

Obišli smo i staru školu u Barju:

Usledio je izlazak na raskrsnicu puteva za Donju Nevlju i Skrvenicu i povratak na Borovsko polje glavnim putem:

Od Barja do Borovskog polja ovim putem treba oko jedan sat. A onda oko 1h 20 minuta preko Grape do polaznog mesta u Željuši. Nezaboravna avantura! Prepešačen 31 km za 11 sati vremena.

Trajanje relacije: oko 12.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: izuzetna, jaka i veoma raznovrsna planinarska relacija; obilazak više interesantnih mesta - crkava i crkvišta, mahala i sela, prelepo Borovsko polje, uspon na Basaru, fenomenalni vodopad Borovsko ripalo...

Rizici: najproblematičnija je deonica između Selišta i Barja jer u jednom delu ne postoji put već samo staza; prelazi se veliko rastojanje