4may2024 Činiglavci i jama Propas

Iz dva razloga neću u nastavku teksta postaviti mapu sa ucrtanom lokacijom relacije koju smo Dragana i ja obavili na Veliku subotu. Prvo, ni posle šest odlazaka do jame Propas ne mogu put do nje da pronađem ,,iz prve''. Drugo, samo mesto je opasno i jezivo, uz to neobeleženo i neobezbeđeno, tako da smo se Gaga i ja složili da nije ,,za svakoga'' već samo za iskusne planinare koji znaju da poštuju prirodu i njene zakonitosti.

Situacija sa vremenom tog preduskršnjeg dana je bila veoma komplikovana i teška za pravljenje bilo kakvih planova. Kiša je bezbroj puta počinjala i prestajala da pada, nad gradom su plovili oblaci, smenjivala se njihova boja... Vremenska prognoza je najavljivala razvedravanje u popodnevnim satima i ohrabrila nas da možemo negde da odemo i ishodamo se. Ispostaviće se da nije bilo tako i da na kraju krajeva možemo biti i srećni što smo uopšte prošli onako kako jesmo. Moglo je mnogo gore... U svakom slučaju, ne mogu da budem zadovoljan načinom na koji je to prošlo, ali sam bio srećan što sam još nekome pokazao ovo zanimljivo i, naglašavam, OPASNO MESTO!

14:45 Centar sela Činiglavci, udaljenog 19 km jugoistočno od Pirota, putem prema Dimitrovgradu. Uobičajeno fotografisanje pored neobične spomen-česme u centru sela. Vreme lepo, sunčano, obećavajuće:

14:50 Obilazak Crkve Svetog arhangela Mihaila. Potiče iz 1850. godine. U proleće 2017. sam bio svedok da je u vrlo lošem stanju i da joj preti urušavanje (krov crkve je pao dve godine ranije). Na sreću, već u jesen 2017. započeti su radovi na obnovi:

15:05 Prolaz kroz selo i izlazak na njegov severni kraj. Asfalt prestaje:

15:10 Prolaz pored lokalne protivgradne stanice i dalje putem koji vodi ,,u planinu''. Blato:

15:30 Važan ,,prolazni cilj'' na putu od Činiglavaca prema jami Propas, koji sam zapamtio još kad je mene čika Milovan vodio do ovog mesta u oktobru 2012. ,,Raskrsnica'' na kojoj se skreće desno i pod pravim uglom, na istok:

15:40 Dolazimo do mesta gde ćemo napustiti glavni put, skrenuti gore levo i krenuti ukoso naviše, u pravcu jame. Sve prema mom sećanju :) Ovde sam poslednji put bio pre godinu i po, u novembru 2022, sa Čupićem iz Niša:

16:25 Tumaranje i prolazak ,,kroz Golgotu'' u trajanju od jednog školskog časa - 45 minuta, ,,zahvaljujući mom dobrom sećanju'' :) Lekcije od ranije nisam naučio dobro. Bolje reći, nisam stigao tog jutra da obnovim gradivo jer Gaga i ja praktično do poslednjeg trenutka nismo znali na koju ćemo stranu. Problem je što nema putokaza niti bilo kakvih oznaka i usmerenja. Kraj je toliko retko posećen (praktično samo od strane lovaca) da ćete, gle čuda, retko gde spaziti plastičnu flašu ili praznu kutiju od cigareta.

Išli smo gore-dole, prolazili kroz dobro olistalu šumu i usput se fino nakvasili, sve u nadi da ću ja prepoznati stazu kojom sam ranije išao do jame. Poslednji put, sa Čupićem, nisam imao nikakvih većih problema. Ali sada... Bilo me sramota od Dragane :) Teren je toliko jednoličan i težak za orijentaciju da ja to ne mogu opisati rečima.

Na kraju se ispostavilo da smo otišli malo dalje na istok i da smo bili malčice niže nego što je trebalo. Kada smo se našli na stazi koja vodi u ogromnu vrtaču Vrtop, laknulo mi je:

16:30 Eto nas pred ogromnim, crnim otvorom zlokobne jame Propas. Nikada mi nije izgledala tako tamna i opasna:

Ponovo sam pogrešio, pod utiskom samog mesta. Nisu speleolozi iz Valjeva već članovi ASAK-a iz Beograda 2010/2011. godine.

Počinje da pada kiša. Neće stati sve do pred Pirot. Ona je učinila da ovo mesto izgleda još zlokobnije nego što jeste. Onemogućila nas je da jamu bolje snimimo, iz različitih uglova. Sloj opalog lišća, natopljen vodom, postaje klizav kao led. Ispod njega i naizgled debljeg zemljanog pokrivača nalaze se gole stene. Prilikom proklizavanja taj zemljani sloj nestaje pod nogama i gravitacija vuče u levak 72 metara duboke jame...

17:00 Krenuli nazad. Gaga puna utisaka.

17:45 Spustili se u Činiglavce, pokisli ,,kao miševi''. Avantura!

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: jama na južnim padinama Vidliča, koja je relativno blizu i koja bi mogla da bude retka atrakcija, ali su potrudni trud i ulaganje

Rizici: vrlo opasno mesto, neobezbeđeno, priziva nevolju; maj definitivno nije pravo vreme za njegov obilazak, već rano proleće ili kasna jesen; onaj ko ne zna gde se nalazi, bez pomoći vodiča i navigacije - nema teorijske šanse da je pronađe!