Pirot i pirotski kraj

19may2024 Belopalanački vodopadi (drugi deo): vodopadi u okolini sela Crnča

Po izlasku iz Naselja Dolac, pre velikog kamenoloma koji je lociran pored skretanja za selo Gradište, skrenuo sam na suprotnu stranu - levo. To je put koji prolazi kroz tri naselja na krajnjem zapadu opštine Bela Palanka: Radov Dol (železnička postaja, deo obližnjeg sela Leskovik), Crnče i Lanište. Prešao sam preko železničke pruge, prošao kroz Radov Dol, a onda me krivudav i uzak asfaltni put odveo do razdvajanja puteva za Lanište (levo) i Crnče (desno). Skrenuo sam desno, ka Crnču, zadnjem selu u ovom kraju.

Ubrzo sam se našao na zaravni ispred sela Crnča, gde su podignute antene mobilne telefonije. Jedna je pored samog puta, pre spusta u selo, koje ovog puta ne obilazim. Udaljenost od magistrale Pirot - Niš je oko 3 km:

Druga bazna stanica je malo dalje niz put kojim sam krenuo nakon ostavljanja auta. Mnogo je viša od prve:

Intenzitet kiše je opao, ali mi je magla ograničavala pogled. Skrenuo sam desno i krenuo naniže, prema dolini potoka koji se iz pravca Crnča spušta ka ulazu u Sićevačku klisuru sa njene istočne, belopalanačke strane. Pokušavao sam da na razdaljini od nekih 1.2 km, na suprotnoj, desnoj strani Nišave i Sićevačke klisure, uočim jedan veliki bujični vodopad koji se u klisuru stropoštava niz strmu dolinu nedaleko od Gradišta, ali nisam uspevao da ga uočim. On je visine nekoliko desetina metara, praktično je vertikalan i bujičnog je karaktera tj. postoji samo nakon jakih padavina. Na klipu koji sam video kod svog prijatelja planinara, Saše Aranđelovića iz Babušnice, delovao mi je impozantno, a zanimljivo je da je predstavljen i na jednoj staroj poštanskoj razglednici koja prikazuje Sićevačku klisuru. On bi trebalo da se nalazi u dolini između vidikovca i bazne stanice kod Gradišta s jedne i Savnjanovog vrha (520 m) s druge strane. Međutim, nisam imao sreće da ga vidim - magla, udaljenost i verovatno nedovoljna količina padavina su učinili svoje:

Potok, u čiju sam se dolinu polako spuštao, ima neobičan naziv - Babica. Pretpostavljam da je i on periodičnog karaktera i da voda njime poteče samo u proleće i nakon jakih pljuskova. Uliva se u Nišavu sa leve strane odmah posle prvog tunela u Sićevačkoj klisuri (gledano sa belopalanačke strane) i mnogo puta sam razmišljao o tom mestu prolazeći autom kroz nju. Procenio sam da je odozdo kratki kanjon nedostupan i da se vodopadima u njemu može prići samo odozgo. Prema navigaciji, koju posedujem na svom mobilnom telefonu, u kanjonu Babice, tj. donjem delu potoka, ima ukupno četiri vodopada. Ja sam uspeo da posetim i vidim dva.

Odmah u startu mi je bilo jasno da spust do potoka neće biti lak. Teren je izuzetno strm, a treba se probiti i kroz gustu grabovu šumu. Dosta kiše je palo prethodne noći i tog jutra pa je svako pomeranje grana u cilju mog prolaska značilo i ,,tuširanje''. Nije prošlo puno vremena, a ja sam bio mokar do gole kože.

Trebala su mi desetak minuta da se spustim do samog potoka. Nije bilo puno vode, kao što sam očekivao, ali dovoljno za formiranje nekog vodopada na strmom terenu - razmišljao sam:

Moram da priznam da sam isprva tumarao. Nisam znao da li treba da idem naviše ili naniže :) Još prilikom spusta u dolinu, a i pored samog potoka u nastavku, uočio sam neke staze, ali je bilo očigledno da se njima retko prolazi i da ljudska noga nije skoro kročila u ovaj kraj. Malo kasnije sam shvatio da treba ići naniže i da je u većem delu to najbolje učiniti kretanjem kroz samo korito potoka. Udaljenost od ušća u Sićevačkoj klisuri nije bila veća od 300 m. Jedino mi je zasmetala velika količina smeća, ali je jasno da sve plastične flaše i kese bačene u Crnču moraju da završe ovde i kasnije u Nišavi:

Bilo je sve strmije, što me s jedne strane radovalo jer je to obećavalo vodopade. Međutim, morao sam da budem maksimalno oprezan. Bio sam svestan da se nalazim na prilično rizičnom mestu i da u okolini od par kilometara nema ,,žive duše''. Tada sam naišao na prvi vodopad. Voda se u uskom mlazu spuštala niz stenu visine 5-6 m:

Odmah ispod prvog se nalazi i drugi vodopad. Sastoji se iz dve kaskade i lepši je od prvog. Gornja kaskada je posebno lepa i voda se niz nju sliva nekako ukoso, Druga, donja kaskada je manja. Dve kaskade razdvaja dubok vir:

Pretpostavka je da se naniže nalazi barem još jedan vodopad. Međutim, ja nisam hteo da se upuštam u dalju i opasniju avanturu jer teren sa približavanjem ušću postaje sve strmiji. Praktično na isti način kao prilikom silaska, vratio sam se do zaravni pored antena mobilne telefonije gde me čekao auto. Taj povratak je od drugog vodopada potrajao dvadesetak minuta.

Na kraju, bio sam zadovoljan onim što sam video, pogotovo što sam bio prvi put u jednom retko posećivanom i prilično nepoznatom kraju i što sam sebi otvorio neke nove vidike. Ostaje žal što nisam uspeo da vidim i snimim veliki vodopad s druge, gradištanske strane Sićevačke klisure... :(

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: kratak i prilično zahtevan kanjon potoka Babice sa periodičnim vodopadima u svom donjem delu, pre ušća u Nišavu, na početku Sićevačke klisure

Rizici: teren je vrlo strm i težak za kretanje; s obzirom da se na ovo mesto dolazi praktično po kiši, to dodatno povećava rizik zbog klizavih stena; nema jasnih staza i okolina je pusta