Sveti otac Nikola - manastir između Čiflika i Sinjca

19may2024 Sveti otac Nikola - manastir između Čiflika i Sinjca

Nakon obilaska vodopada u belopalanačkom kraju, prilikom povratka kući u Pirot, rešio sam da prošetam do jednog mesta na kome odavno nisam bio. To je Sinjački manastir Svetog oca Nikole, u podnožju Belave, u klisuri između Sinjca i Čiflika, na oko 21 km od Pirota i 8 km od Bele Palanke.

Iako se nalazi u ataru Sinjca, najlakše se do ovog lepog mesta dolazi iz sela Čiflika. Ja sam krenuo peške iz dela sela u kome je napuštena zgrada škole i brzo sam se krivudavim sokacima spustio do dela koji se smestio niže, u blizini Nišave. Prošao sam i ispod železničke pruge:

Nisam odoleo da ne siđem do same obale reke. Bila je prilično velika:

Zatim sam se vratio na put koji vodi uz levu obalu Nišave prema manastiru:

Ispod velikog mosta na Nišavi prolaze put i železnička pruga. Reka ovde formira ostrvo i njen tok se deli u dva dela:

Usledio je najlepši deo relacije. Put vodi samom rečnom obalom tj. između reke i železničke pruge:

Bila su mi potrebna dvadesetak minuta da iz Čiflika stignem do Manastira Svetog oca Nikole. Najpre se nailazi na jednu staru česmu, iz koje, nažalost, nije tekla voda. Manastir je podignut pored mesta gde se nalazi jak izvor vode. Neposredno ispod česme se formira potočić koji se nakon kratkog toka uliva u Nišavu. Česma je ranije bila u funkciji. Poslednji put sam ovde bio u martu 2017:

Manastir Sveti otac Nikola je obnovljen početkom XVII veka. U davna vremena imao je važnu kulturnu i prosvetnu funkciju. Pred oslobođenje od Turaka, 1876. godine, zapalili su ga i opljačkali Čerkezi. Kasnije je obnovljen. Povremeno su ga nastanjivali monasi, među kojima i ruski emigranti nakon Oktobarske revolucije. Godine 1990. izvršeni su konzervatorski radovi i proglašen je za kulturno dobro. (Života Jocić: ,,Manastirske škole u belopalanačkom kraju od XIV do XIX veka'' - Pirotski zbornik br. 23-24, 1998)