Pirot i pirotski kraj

1jun2024 Vrtibog i Bislava

Praktično sam ponovio svoju akciju od 4. septembra 2021. Polazno mesto, kao i prilikom nekoliko poslednjih poseta Vrtibogu, bilo je mesto Belski krst, na skretanju za selo Belu:

Prečicom kroz šumu, sa ovog mesta izlazimo na glavni put i Kaliman posle pola sata hoda:

Narednih pedesetak minuta prelazimo deonicu do prevoja na Presedlini, u podnožju brda Popuščevice. Tu pravimo prvu dužu pauzu:

Možda i najtežu i najnezgodniju deonicu čitave relacije savladavamo uz puno želje da što pre izađemo na ravniji teren i uživamo u lepoti pejzaža:

Novu pauzu pravimo na mestu sa predivnim pogledom na Sirmanički vrh i dolinu Gostuške reke. Zove se Del. Nažalost, mobilijar na njemu nije odoleo vremenskim neprilikama i nije u funkciji:

Do Vrtiboga ima još malo:

Izlazak na visoravan na oko 1450 m nadmorske visine sledi nakon 3h 40 min hoda od polaznog mesta. I za Gagu i mene, koji smo ovde više puta bili, to uvek predstavlja pravi doživljaj, a tek za Boceta... Možete zamisliti kako je njemu izgledao prvi susret sa ovim magičnim mestom. Kao da se neko potrudio da nam sve to ulepša prisustvom krda od stotinak krava i nekoliko konja:

Najviše uživa Gaga:

Nezaboravne slike:

Oduševljeni onim što smo videli i onim što nas okružuje, brzo stižemo do Arbanaškog kladenca:

...a zatim i do pojate Vinka iz Gostuše. Na Vrtibogu sa stokom boravi od aprila do novembra:

Vinko Gagi ispunjava želju da provoza njegovog terenca:

Zatim nam on pokazuje svoje vozačko umeće tako što svojim vozilom izlazi do obližnje Ručke čuke (1534 m). Na tom vrhu iznad Arbanaškog kladenca takođe je podignuto odmorište za planinare:

Podne je i moramo dalje. Od ovog mesta praktično započinjemo svoj povratak. Ali, ne idemo istim putem. Prvo prolazimo pored stare gostuške mlekare:

Penjemo se uz brdo. Otvara se prelep pogled na Bratkovu stranu, Tri čuke, Koprenski plato i tzv. Mali Vrtibog:

Pola sata nakon gostuške eto nas i pored ostataka stare lukanjske mlekare:

Penjemo se na Veliku Bislavu (1534 m), blagi vrh levo od puta koji prolazi kroz kraj koji se i zove Bislava. Tačno preko puta je Lisevski dol sa vodopadom Orlov kamen i vidikovcem Grbnjač. Neposredno ispod Velike Bislave, u dolini južno od ove kote, nalaze se ostaci stare pakleške mlekare.

Vraćamo se na glavni put kroz Bislavu, ali se odmah ponovo odvajamo od njega. Penjemo se na Vrh (1588 m), koji predstavlja južnu granicu Vrtiboga i najvišu tačku naše akcije:

Vrh je prepoznatljiv po jednoj usamljenoj brezi. Prelomljena je, ali odoleva. Ovde sam poslednji put bio pre godinu i po, u povratku sa Studeničke luke i Mramora. Prošlo je sat i po od gostuške mlekare na Vrtibogu:

Tokom našeg boravka na prelepom Vrhu počinje da duva hladan vetar. Spust obavljamo njegovom jugoistočnom stranom:

Silazimo do mesta iznad Bislavskih korita, verovatno najvećeg pojila za stoku u pirotskom kraju. Ne silazimo do samih izvora jer počinje da pada kiša. Posmatramo ih sa visine:

Treba se vratiti na glavni put između Popuščevice i Vrha, kojim smo prošli tog jutra. Prolazimo kroz mesto koje se zove Stojanov trap. Tamo je drugo krdo krava:

Kiša pada sve jače. Kisnem:

Od polaska sa Vrha je prošlo skoro 50 minuta, od Bislavskih korita pola sata. Uključujemo se na glavni put, zatvarajući krug oko Vrha:

Kiša prestaje, ali je kamenje na putu klizavo poput leda. Oprezno se spuštamo na Presedlinu i bez zadržavanja se niz Kaliman vraćamo do mesta gde smo ostavili auto:

Trajanje relacije: oko 11.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: prelepa planinarska tura, pejzaži kao iz bajke i sa pozadina na monitorima računara; nekadašnji stočarski kraj sa ostacima starih mlekara i pojila; sjajni vidikovci sa uređenim odmorištima

Rizici: pojedine deonice su zahtevne (uspon od Belskog krsta na Kaliman ili uspon posle Presedline); nikako ne ići po nestabilnom vremenu sa mogućnostima za grmljavinu; markacije i putokazi su veoma retki