Pirot i pirotski kraj

6jul2024 Dojkinci - Pakleški vrh - Vidličevo krajište - Čuke

Odavno nisam bio u Dojkincima, duže od godinu dana. Ovog puta sam došao u rano subotnje jutro. Saznanje da sam flašice sa vodom zaboravio kući nije bilo prijatno. Ipak, poznavao sam teren u koji idem pa sam odlučio da verovatno prvi put u svojoj planinarskoj karijeri krenem u akciju bez ove dragocene tečnosti. Jul, topao letnji dan i Stara planina su preda mnom...

Od mog poslednjeg boravka u Dojkincima puno stvari se promenilo nabolje. Mnogo je više soba i apartmana za izdavanje, prodaju se domaći proizvodi, puno je automobila sa registracijama iz svih delova naše zemlje... Kasnije sam saznao da se ovih dana u selu snima i neki film.

Pre mosta na Dojkinačkoj reci skrećem u deo sela koji mi se posebno sviđa. Produžavam uz desnu obalu reke:

Zatim nastavljam stazom. Markacije su od početka jasne i prisutne su celom dužinom do Pakleškog vrha. Dojkinački planinarski dom ostaje s druge strane reke:

Na jednom mestu planinarska staza se odvaja od puta i kreće uspon. On je stalan do samog Pakleškog vrha. Staza vodi uz dol niz koji se sliva potok. Preko njega se u donjem delu prelazi i gazi kroz vodu. Ovo je takozvani Belski put. Mogli bi da ga nazovemo i Pakleški put jer se njime iz Dojkinaca nekada išlo do sela sa druge strane planine - Pakleštice i Bele. Naravno, i u obrnutom smeru.

Staza je krivudava i prilično naporna. U srednjem delu izlazi na nešto čistiji teren:

Zatim ponovo ulazi u bukovu šumu i tako je do samog podnožja Pakleškog vrha:

Na oko 1250 m visine izlazim na čistinu. To je ono što želim i volim. Od polaska iz centra Dojkinaca prošla su 45 minuta, a od skretanja na stazu 35. Najpre idem levo, ka mobilijaru i vidikovcu sa pogledom na dolinu Dojkinačke reke, Dojkince, Brlog, Rosomački vrh... Visoko iznad leve obale Dojkinačke reke je Bodin vrh (1484 m), a iza njega je kraška uvala Ponor:

Sa svojim drugarima - Milanom, Marjanom, Vladom i Baticom, ovde sam bio pre skoro tačno 4 godine, 12. jula 2020. Ne zadržavam se na ovom mestu. Idem na obližnji Pakleški vrh (1301 m). On se nalazi nekoliko stotina metara od mobilijara, na suprotnoj, desnoj strani od mesta gde sam iz šume izašao na greben:

Ovo nije nikakav markantan vrh. Zaravnjen je i teško je locirati najvišu tačku. Lep pogled se otvara prema severozapadu i severu, na Stražnu čuku, Vražju glamu, Bratkovu stranu, Vrh iznad Vrtiboga... Suprotno, u pravcu zapada su selo Pokrovenik, Suva planina i Svrljiške planine:

O tome da li sam ja bio na pravom Pakleškom vrhu ili na nekom nebitnom, bezimenom, malo kasnije.

Produžavam na sever, najpre preko suvata sa visokom i gustom travom, a zatim izlazim na put. Pored planinara, koriste ga vozači terenaca i biciklisti:

Dolazim u kraj koji se naziva Vidličevo krajište. Uživam u njegovoj lepoti:

Put produžava u pravcu Bislave i Vrtiboga. Pošto sam svojom nepažnjom bio bez vode, odlučio sam da ne idem dalje na sever. U međuvremenu sam razmišljao da odem do Bislavskih korita (oko 2 km dalje), da bih se napio vode, ali sam odustao od te ideje. Tamo sam sa Gagom i Bocetom iz Vlasotinca bio nedavno, 1. juna. Baš tamo nas je uhvatila kiša, koja nas je pratila sve do Stojanovog trapa i izlaska na put iznad Popuščevice. Iznad se uzdizao Vrh sa svojom karakterističnom brezom. Setio sam se našeg odmora na mobilijaru koji se nalazi na tom prelepom mestu, razgovara koji smo vodili i hladnog vetra koji je počeo da duva i nažalost doneo kišu...

Izašao sam na jedan deo Vidličevog krajišta koji je sličan po izgledu Pakleškom vrhu i sa koga je lep pogled na više delove Stare planine. U daljini je provirivala prva, najzapadnija od Tri čuke:

Istim putem sam se vratio nazad do podnožja Pakleškog vrha. Rešio sam da produžim na jug, do jednog mesta na kome sam bio prvog dana 2022. godine, u nekim potpuno drugačijim vremenskim uslovima. Tada sam do mesta, odnosno blagih vrhova - Trapčinje (1317 m) i Čuke (1344 m), došao iz suprotnog pravca i sela Pakleštice  (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/645). Nalaze se na oko 1 km od Pakleškog vrha i mobilijara.

Već po putokazima koji su usmeravali na Pakleški vrh, bilo mi je jasno da greška koja je napravljena prilikom markiranja staze od Dojkinaca do Pakleškog vrha, nije ispravljena:

Otvarao se bolji pogled na gornji deo doline Belske reke. Tamo u proleće prorade zanimljivi vodopadi.

Ja izlazim na raskrsnicu lokalnih puteva. Ovo mesto se zove Trapčinje. Desno se ide za Paklešticu i Belu i tim putem sam došao na ovo mesto u novogodišnje jutro pre dve i po godine. Pravo se produžava za Subinu čuku, Kovačevo, Brlog:

Još tokom svog prvog obilaska u zimu 2022, shvatio sam da je obližnji blagi vrh greškom označen kao Pakleški vrh. Znam da ću sada izazvati rekacije onih koji su pobornici onoga - ,,Nisu karte uvek u pravu'' ili ,,Kartu gledaj a seljaka pitaj'', ali za mene je topografska karta neprikosnovena i zakon. Ona kaže da je Pakleški vrh onaj vrh na kome sam bio nešto ranije, odmah iznad mesta na kome je planinarska staza iz Dojkinaca izašla iz šume na čistinu. Uostalom, pogledajte kartu na početku ove reportaže... Jeste da se Pakleški vrh koji ja smatram pravim nalazi daleko bliže Dojkincima nego Pakleštici, a da je Trapčinje verovatno u ataru Pakleštice i sa lepšim pogledom na dolinu Visočice sa Zavojskim jezerom, ali to ne mora da ima nikakve veze. Ima još nekih primera neslaganja toponima u pirotskom kraju. Možda je ovaj najočigledniji jer je rastojanje između ,,dva Pakleška vrha'' čitav kilometar vazdušnom linijom.

Ja produžavam putem na istok i ubrzo stižem do mesta koje se zove Čuke:

Zatim se lagano spuštam do raskrsnice pored ,,pravog'' Pakleškog vrha:

Ulazim u šumu i vraćam se istom onom stazom ka selu. Spust je vrlo nezgodan i traži povećanu pažnju. Toliko sam bio žedan da je improvizovana česma sa hladnom vodom, kod prvih dojkinačkih kuća, ,,presušila'' nakon mog prolaska:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: izlazak na prelepu planinsku kosu između Dojkinaca, Pakleštice i Bele, koju presecaju putevi koji vode na sve strane (najinteresantniji je onaj koji vodi na sever - ka Bislavi i Vrtibogu); prelepi pejzaži, carstvo suvata sa zelenom travom leti, planinskim cvećem i sjajnim pogledom na više delove Stare planine; planinrska staza iz Dojkinaca je dobro markirana celom dužinom

Rizici: naporan uspon i nezgodan spust između Dojkinaca i Pakleškog vrha; nema izvora sa vodom za piće