21jul2024
Vašar na Tumbi (preko Jabukovika i sa spustom u Gradsku)
Ove godine sam na Svetog Prokopija ostvario jednu svoju staru želju. Prvi put sam prisustvovao čuvenom vašaru na Tumbi. Dok ovo pišem, prošlo je već 24h od kako smo napustili plato kod velikog spomenika i spustili se u Gradsku. Utisci su toliko jaki da se još uvek smiruju i slažu. Bilo je prelepo i ostaje u uspomeni za sva vremena...
Ove godine sam već dva puta bio na Tumbi. Na Sarlahu, brdu iznad Pirota nisam bio nijednom. Dok sam za Badnji dan, 6. januara 2024, sa Draganom Šopkom šetao proplankom na 1240 m nadmorske visine, na kome se tradicionalno održava vašar, nisam ni sanjao da ću šest i po meseci kasnije i sam biti deo te svetkovine. Maštao sam da na vašar dođem na neki svoj način i da to bude iskombinovano sa planinarenjem. Kada sam Dragani predložio da na vašar dođemo iz pravca Jabukovika, grebenom Tumbe, ona je to sa oduševljenjem prihvatila. Uz najavljeno lepo vreme, dobro društvo i raspoloženje - svi preduslovi za dobar provod na vašaru su bili tu.
Polazno mesto je na 610 m nadmorske visine, u dolini Gradske reke i na udaljenosti od oko 1 km od mesta Sastav Reka. Ovde je skretanje za crnotravsko selo Jabukovik i odavde Dragana iz Vlasotinca, Brane iz Zagreba i ja polazimo na desetak kilometara dug put do vašarišta na Tumbi:
Put je krivudav, a uspon konstantan. Kako se u obližnjem mestu Sastav Reka ,,sreću'' dve reke (Gradska i Vlasina) i tri planine (Tumba, Gramada i Ostrozub), lep je pogled na rečne doline, šumovite padine i mahale sela Darkovci i Gornje Gare:
Jabukovik je selo sastavljeno iz više mahala (neko je u razgovoru kasnije spomenuo brojku od njih 12). Moj je utisak da smo prošli kroz selo i da maltene kuću ne bi smo ni videli da nismo svratili u jednu od tih mahala. Bilo je ljudi, puna dvorišta - nedelja je, a uz to i vašar koji se ne propušta i kome se u ovim krajevima podređuje sve.
Jabukovik je naselje u opštini Crna Trava u kome trenutno živi dvadesetak ljudi. Posle Drugog svetskog rata bilo ih je preko 600. Stanovništvo se najviše selilo u Paraćin i Jagodinu (po registarskim oznakama automobila koji su žurili na Tumbu i ostavljali nas u oblacima prašine, to je bilo evidentno).
Nakon sat i po vremena od polaska sa asfaltnog puta, Dragana, Brane i ja pravimo prvu dužu pauzu, ispostaviće se i jedinu takvu do odredišta. Za to smo izabrali mesto na kome se nalaze bivša zadružna prodavnica, spomen-česma i napuštena jabukovička škola. Tu je i obročni krst, jedan od najlepših koje sam video. Mesto se zove Tursko gumno:
Od ovog mesta do vašarišta na Tumbi smo išli prašnjavim šumskim putem, po bilu između doline Tegošnice na severu i doline Gradske reke na jugu. Drveće je onemogućavalo lep pogled na okolinu. Meni se ovaj put odužio kao večnost. Srećom, uspon nije tako izrazit kao u prvom delu relacije:
Prošlo je podne i bilo je sve toplije. Glasna muzika i graja ljudi ukazivali su da smo blizu našeg cilja. Od našeg polaska prošla su 3h 20 min. Vašar na Tumbi je tu, pred nama:
Neizbežno je bilo fotografisanje pored velikog spomenika posvećenog izginulim srpskim ratnicima koji su ovde u dva navrata, u Drugom balkanskom ratu 1913. i Prvom svetskom ratu 1915. godine, zaustavljali nadiranje Bugara sa istoka. Spomenik je otkriven baš 21. jula, na Svetog Prokopija, 1931. godine. Od tada se praktično na ovom mestu i na taj dan održava vašar ili sabor ljudi iz ovog kraja.
Za razliku od nekih drugih manifestacija istog tipa koje su vremenom ugašene, vašar na Tumbi je ostao jak i sa kontinuitetom. To je bila i ostala prilika da se jednom godišnje ljudi iz crnotravskih i babušničkih sela vide, porazgovaraju i zajedno uživaju u opuštenoj vašarskoj atmosferi. Niko meni nije morao da objašnjava da je nekada bio mnogo brojniji i jači (vrhunac dostignut osamdesetih godina prošlog veka), da gordo, poput velikog belog spomenika na grebenu Tumbe odoleva svakakvim izazovima koje samo srpska glava i vrela južnjačka krv mogu da osmisle i sprovodu u delo... Sve sam ja to znao i to je bilo evidentno. Ja sam se potrudio da se u naredna tri i po sata provedem lepo i uživam u okruženju prijatnih, dobrih i vrednih ljudi. Onim što sam video bio sam oduševljen. Tumba je svetinja juga Srbije!
Vašar je dostigao zenit u popodnevnim časovima, verovatno zbog vrućine. Slavlje se inače protegne do duboko u noć. Mnogi ovde dočekaju i jutro.
Pre polaska sa vašara svako od dragih osoba dobije poneki poklon ili ponese svojim najbližima nešto kao uspomenu:
Usledio je spust dobro poznatim putem u Gradsku (oko sat i po vremena). To je put koji se najčešće koristi za dolazak na vašar, peške ili automobilom (pored onih preko Jabukovika, Kalne i Crvene Jabuke). Deonica je dugačka oko 7 km. Posle onako lepog provoda na vašaru, složili smo se da nijedan problem u narednom periodu neće biti nerešiv.
Prolazak kroz mahale Bisini i Golubovi i spust strmom stazom u centar sela Gradske označili su kraj naše akcije i povratak u realnost:
Trajanje relacije: oko 11h (4h provedena na vašaru)
Zahtevnost relacije: teška (4/5)
Karakteristike: odlična planinarska relacija grebenom planine Tumbe; tradicionalni vašar na istorijski važnom mestu - verovatno najjači u jugoistočnoj Srbiji
Rizici: nema nikakvih putokaza niti markacija (u vreme održavanja vašara nisu ni potrebni jer svi putevi tada vode na Tumbu!); putevi na Tumbi su, u zavisnosti od vremenskih uslova, prašnjavi ili blatnjavi; naporan prvi deo relacije (uspon do Jabukovika)