Uspon na Midžor sa Babinog zuba

17aug2024 Uspon na Midžor sa Babinog zuba

Ako bi reportaža o ovoj planinarskoj akciji počela rečenicom: ,,Goran Mitić, dugogodišnji planinar iz Pirota, po ko zna koji put se popeo na Midžor...'', ne verujem da bi izazvala naročitu pažnju. Ali, ako bi je započeli na sledeći način: ,,Vuk Marjanović, devetogodišnjak iz Vlasotinca, osvojio Midžor i bio tog dana verovatno jedino dete u Srbiji na visini preko 2000 m...'', e to je već nešto. Srećan sam što sam učestvovao u Vukovom uspehu i pokušao da mu prvi u nizu budućih uspona na Midžor ostane u lepom sećanju.

Put iz Pirota do Babinog zuba je naporan. Pauzu u nameri da udahnemo malo svežeg, jutarnjeg vazduha pravimo pored vodopada Bigar. Suša je i ima malo vode:

Sledi pogled na naš cilj sa terase ispod planinarskog doma na Babinom zubu. Pored mene i Gage, tu su i Ruža i Boce koji će za nekoliko sati uz malog Vuka takođe prvi put stajati na najvišem vrhu Stare planine u Srbiji:

Prvi od 8 kilometara koji nam predstoje prelazimo brzo i lako:

Najtežu deonicu, uspon uz Vojvodin venac i padine Žarkove čuke, prolazimo hrabro i nešto sporije. Posle toga će sve ići mnogo lakše:

Posle Žarkove čuke usledio je lep prizor: Midžor u svojoj punoj veličini, duboki Žarkov dol, Razdolje, konji nedaleko od nas:

Midžor nam je stalno na horizontu. Sve smo mu bliži. Zamišljam Vukov susret s njim:

U podnožju Tupanara prolazimo odvajanje staze za Dupljak:

Sledi pomalo dosadan uspon južnom stranom Midžora. Mene tu uvek oduševi pogled niz Razdolje:

Poslednju pauzu pravimo pod samim vrhom, na mestu gde se između dva svetska rata nalazila karaula Kraljevine Jugoslavije:

Tri i po sata su prošla od početka naše akcije. Evo nas na krovu srpskog dela Stare planine:

Sledi dugotrajno fotkanje:

Tu je i moj stari prijatelj iz Bugarske - Toni, iz mesta Železna kod Čiprovaca:

Imali smo Vuk i ja svoju zanimaciju na Midžoru - puštanje zmaja. Ne mogu da se pohvalim da je prošlo uspešno:

Povratak... Ne volim da se vraćam sa Midžora. Na sreću, oblaci su nas delimično zaštitili od jakog sunca. Grmelo je u pravcu Pirota i Svrljiga...

Na kraju, svaka priča ima i svog junaka. U ovom slučaju to je defnitivno Vuk, jedan dobar i lepo vaspitan dečak koji voli sport, fudbal i planinarenje i kome u danu kada smo se družili ništa nije bilo teško: